Kvaka

Jedan novinar, kao slučajno, bio je svedok izliva besa i buke (prvog) potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, a povodom nekakve trinaeste plate koju su zahtevali zaposleni Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Očevidac tvrdi da je, u nastupu koji je nalikovao ranjenoj zveri, Vučić iščupao kvaku s vrata svog kabineta. Isti izvor navodi i da je Vučić, urlajući poručio: „Bando lopovska, marš napolje! Kako vas nije sramota! Napolje da vas nikad više nisam video! Nikad vam nije dosta para, a imate najveće plate u Srbiji…” Dok se Vučićev bes orio hodnicima vlade, eto i domara koji donosi ključ za novu bravu. Plus novu kvaku.

Izvor iz vlade, koji potkrepljuje priču novinara-očevica, kaže: „U danu dok je radio na finaliziranju spiska svih direktora javnih preduzeća koji bi trebalo da budu smenjeni, došlo je nekoliko ljudi iz Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Doneli su mu zahtev za isplatu trinaeste plate, a tamo su prosečna primanja oko 300.000 dinara, dok direktor Slobodan Cvijan ima 850.000 dinara. Odmah ih je izbacio napolje i počeo da viče na njih.” Demokratski metodi – koji katkad podrazumevaju i urlanje – urodili su plodom, vest je stigla i do ministra finansija. Ovaj se, imenom i prezimenom koji su više duhovnog nego svetovnog porekla, Lazar Krstić oglasio porukom da je zahtev za trinaestu platu nezamisliv. Baksuzan je broj.

Takvu platu-plus mogli bi da zahtevaju i svi koji rade u javnom sektoru, pa i policajci koji još nisu pronašli one koji prisluškuju predsednika Tomislava Nikolića i prete predsedniku vlade Ivici Dačiću i njegovom (prvom) potpredsedniku Vučiću. A kako da dobiju nuszaradu kada ni njihov šef (Dačić) ne zna da Tomu neko prisluškuje. Možda ih baš to neznanje kvalifikuje za trinaestu platu u godini koja, nekim slučajem, uvek ima dvanaest meseci. Šumovi zbog prisluškivanja i praćenja su evidentni, no ne šušti tajna špijunska veza, šušti komunikacija na relaciji Dačić–Vučić–Nikolić. Redosled nebitan.

Pojave prisluškivanja, praćenja i pretnji veoma su inetresantne kao fenomen koji se s vremena na vrema javlja, a da ni prethodni slučajevi istog formata nisu rasvetljeni. Nekako se čini da, kada god Nikolić zavapi da mu neko dahće u slušalicu, Dačić i Vučić obelodane pretnje upućene njima, ali ne znaju ko to koristi „vruće” telefonske žice (i bežične komunikacije) zarad disanju u predsednikovu slušalicu. A da, pritom, nepoznati „sagovornik” sigurno ne radi na hotlajn centrali.

Što su izbori bliži, čini se da se atmosfera pregrejava, te da se stvara nepotrebna gungula u vezi sa bezbednošću najviših državnih funkcionera. S obzirom na to da je Vučić koordinator i svih bezbednosnih službi, logično je pitati ga da li zaista postoji tolika promaja u njihovom radu. I zbog čega mu službe nisu dojavile da ovi iz Agencije za kontrolu letenja dolaze kod njega po još jednu platu? Aljkave su sve te službe, osim ukoliko meta njihove opservacije nisu građani kao najveća opasnost po državu. Tada se dosijei gomilaju revnosnije i brže nego što ovi, s druge strane telefonskog kabla, stignu da udahnu vazduh koji potom izdahnu Tomi u slušalicu. U svakom slučaju, disanje je organska potreba od vitalnog značaja za rad organizma. I pojedinih tajnih službi.

Čitalac se s pravom pita u čemu je kvaka? Ona je, videli smo to na početku, u Vučićevim rukama. Zakratko, jer ju je onda preuzeo vladin hauzmajstor. Taj neće tražiti trinaestu platu, a ni povišicu. I on se naslušao priča o ugroženoj bezbednosti, pretnjama i praćenju (što ne znači da je prisluškivao), i odavno je shvatio ko je tu ko, a u čemu je zapravo „kvaka”. Bez one trinaeste plate moći će lagodno da provede novogodišnje i božićne blagdane. Otići će, recimo, na beogradski trg da uživa u jodlovanju srpske majke, koja će u novogodišnjoj noći pevati samo za svoj narod i zbog njega. Zbog naroda, ne zbog hauzmajstora. On će biti tu kao predstavnik naroda – a pomalo i kao predstavnik vlade – da upije još jednu dozu patriotizma koju će majka-Cece upriličiti iz ljubavi prema svom narodu. S koliko se nula piše takva ljubav? To nećemo saznati, kao što nećemo znati ni da li će vladin domar, s kvakom u ruci, spiskati na trgu onu nedobijenu trinaestu platu.