Lažne vesti nepostojeće agencije
Ako “nepostojeća” agencija prenese lažnu vest, da li je to “dvostruka negacija“, pa se potire ili važi duplo, jer se tako dodatno produbljuje ova paralelna realnost u kojoj smo lideri u regionu i po medijskim slobodama? Tanjug je i sam dao odgovor, pošto grešku ne priznaje, a ni ne haje.
Sredinom decembra prošle godine predstavljeni su rezultati merenja klijentelizma u medijima u jugoistočnoj Evropi. Vest da Srbija stagnira, tj. da je stabilno loše po ovom indeksu, prošla je manje više nezapaženo, mislim da je Tanjug tada nije ni preneo. A onda su, skoro tri meseca kasnije, isti ovi rezultati predstavljeni u Briselu. Nije ni tad Tanjug požurio da prenese, trebalo je nekoliko dana da u istraživanju pronađe nečeg čega nema. Kao uostalom što nema ni Tanjuga. Barem ne bi trebalo. Po zakonu.
No, Tanjug je našao i u naslov stavio da je “sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji“, i to u toku 2016. i 2017. godine.
Za početak, istraživanje se uopšte nije bavilo 2017. godinom, već prethodnom 2016, a rezultati, uostalom kao i realnost, pokazuju da mediji u Srbiji nisu baš svetli primer međ komšijama, kao što Tanjug sugeriše.
Istraživanje je zabeležilo da je Srbija 2015. po indeksu klijentelizma imala veći pad i da posle toga samo stagnira, a istraživači ne očekuju da se situacija popravi ni u 2017. Bilo ko ko svakodnevno prati medije nažalost ni ne mora da čeka novo istraživanje da potvrdi ono što je više nego očigledno.
Tanjug je izvestio iz Brisela i da je “kao pozitivno istaknuto pripremanje nove Medijske strategije, kao i nepristrasno izveštavanje javnih servisa, među kojima se istakla RTV Vojvodina”.
Reagovali su YUCOM i NDNV, koji stoje iza istraživanja, navodeći da upravo ovakvo izveštavanje Tanjuga potvrđuje rezultate u praksi, odnosno negativne trendove kada je reč o medijskim slobodama i objektivnom izveštavanju.
“U Briselu tog dana nije pohvaljen rad na Medijskoj srategiji, kako se ističe u tekstu, već je sasvim suprotno navedeno da su iz procesa izašla sva relevantna udruženja i stručnjaci, te se ona sada donosi u potpunom mraku i bez prisustva javnosti. Posebno nije hvaljen program Radio televizije Vojvodine, koja je prema prezentovanim istraživanjima, jedna od medijskih kuća koja je pod najvećim uticajem i upotrebomvladajuće politike”, navedeno je u zajedničkom saopštenju.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Ali avaj, nije se Tanjug dao pokolebati, pa je ustvrdio da su sve tačno izvestili.
„Ocene koje se tiču pogoršanja slobode medija u zemljama Jugoistočne Evrope, sa izuzetkom Srbije, nesumnjivo stoje u istraživanju, upravo onako kako je i preneo Tanjug, kao što su i pozitivne ocene u pogledu pripremanja nove medijske strategije i Radio televizije Vojvodine nesumnjivo izneli učesnici u raspravi o tom istraživanju“, navode iz Tanjuga.
A medijska strategija – Tanjug bi morao znati, pa i priupitati istraživače, zašto da ne, kako to da hvale pripreme kad strategija – kasni onoliko. Trebalo je da bude završena još u ovo doba prošle godine, pa onda mic po mic, svako malo je u završnoj fazi, sad se najavljuje za leto, a i to što su medijski poslenici izašli iz radne grupe, nije neki problem. Oni su rekli šta su imali, tako smo čuli više puta iz ministarstva, pa nema ni potrebe da se tu više petljaju. Sve je pod kontrolom. Situacija, ne mediji, ako ste to, kojim slučajem, pomislili.
U paralelnom svetu gde Tanjug nesmetano fercera, iako je još pre više od dve godine tobož, po odluci Vlade, prestao da postoji, ali nikako da se steknu uslovi i da se stvarno ugasi, ovakvo izveštavanje nije usamljen slučaj.
Setimo se kako je nedavno Njujork tajms pisao o poseti predsednika Srbije Kosovu, nakon ubistva Olivera Ivanovića. Iz teksta koji počinje time da je Vučić posetio susednu zemlju, gde stoji da ima neupitnu kontrolu nad institucijama i medijima u Srbiji, Tanjug je izvukao naslov, a Informer preneo – “Njujork tajms: Vučić centralni zaštitnik Srba na Kosovu i Metohiji”, iako se u tekstu kaže da se on predstavlja kao zaštitnik.
Još jedan blistavi primer prevođenja i priređivanja tekstova kao da niko drugi do Tanjuga nema internet ni znanje engleskoga jezika jeste i pisanje Gardijana o Beogradu na vodi s kraja 2015. Takođe, nakon “gašenja“.
Iako Gardijan ističe da ovaj projekat donosi oštre podele u Beogradu, pa piše o iseljavanjima ljudi iz Savamale, o pokretu Ne da(vi)mo Beograd, čiji je simbol žuta patka, uz napomenu da patka u žargonu može značiti i nešto drugo, Tanjug donosi naslov, a drugi mediji prenose – “Gardijan: Beograd, grad kreativnosti i novih poduhvata”. Novi poduhvat je zaista i usledio, nekoliko meseci kasnije, u izbornoj noći, takođe u Savamali, ali Tanjug o tome ne piše često.
Pred kraj prošle godine Tanjug je malo skratio citat Bakira Izetbegovića, pa je od “Nadam se da da“ ostalo samo “Da“. Ni tad se nisu dali ubediti da tu ima razlike.
Stoga, ova poslednja epizoda sa lažnim izveštavanjem o medijima povećava Tanjugu šanse za kakvu “nagradu za životno delo” – za sve lažne vesti, neprofesionalne i propagandne domete – pa da tako ovenčan ode u istoriju, gde je po zakonu već trebalo da se nalazi poslednje dve i po godine.
