Leskovac: ni traga od uspešne privrede
Prema istraživanjima Unije poslodavaca Srbije, leskovačka privreda i nije u tako lošem stanju. Da li je baš tako? U skoro svim stavkama, Leskovac je na začelju. I naša istraživanja govore u prilog tome da privreda tog kraja nema mnogo čime da se ponosi.
Projekat „Evidentiranje zaključenih pojedinačnih kolektivnih ugovora na području Republike Srbije u granama metalskog kompleksa, hemije i nemetala, poljoprivrede i poljoprivrednih proizvoda, građevine i industrije građevinskog materijala“, koju je sprovodila Unija poslodavaca Srbije (UPS) sprovedena je u pet gradova Srbije u kojima postoje i funkcionišu socio-ekonomski saveti. Na osnovu tog istraživanja iz UPS-a je stigao zaključak kako se Leskovac ne nalazi u tako velikom problemu.
„Naš utisak je da grad Leskovac nije u velikom problemu, i da je njegova privreda ujednačena u odnosu na ostale gradove.“ (savetnik u UPS Nataša Zavođa, JUGpress, 24. 12. 2010. godine)
Međutim, u sprovedenoj anketi, učestvovao je najmanji broj preduzeća iz Leskovca, svega četiri. I sama Zavođa je izjavila da je bilo velikih problema u ispitivanju leskovačkih privrednika i da je ta organizacija naišla na veliki zid upravo kod preduzeća koja su ugledna i „dobrostojeća“ u tom gradu. Istražujući stanje u privredi na lokalu u istom periodu, došli smo do drugačijih podataka u odnosu na izrečeno.
„Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Leskovcu povećao se za 4.000 u poslednja dva meseca i sada posao čeka ukupno 39.575 stanovnika iz šest opština Jablaničkog okruga. Oko 2.000 ljudi je na evidenciji nezaposlenih po osnovu prestanka radnog odnosa, a drugu polovinu čine oni kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme.“ (Marija Stefanović, NSZ filijala Leskovac, Beta, 9. 3. 2010. godine)
Prema podacima Privrednog suda u Leskovcu, čak 51 kolektiv sa područja šest opština Jablaničkog okruga bilo je za automatski stečaj. U Jablaničkom okrugu, odnosno opštinama Leskovac, Lebane, Medveđa, Bojnik, Vlasotince i Crna Trava, prosečne zarade zaposlenih za avgust 2010. godine, bile su 25.529 dinara, što je na samom začelju primanja u Republici Srbiji. Prva na okružnoj rang listi po zaradama bila je opština Medveđa sa prosečnom platom od 30.661 dinar, dok je u privredi iznosila 27.487 dinara. Najskromnija prosečna primanja imali su zaposleni u opštini Crna Trava – 21.393 dinar, dok su u privredi zarade bile još skromnije – 19.018. dinara. U Leskovcu prosečna avgustovska zarada bila je 26.137 dinara – u privredi 21.176 dinara, van privrede 34.369 dinara.
Štrajk i privatizacije kao merilo (ne)uspeha
A štrajkovi u leskovačkim preduzećima – na sve strane! Svi radnici privatizovane metalske firme „Interlemind“ iz Leskovca ove godine stupili su u štrajk zbog tri neisplaćene zarade i straha od zatvaranja fabrike i gubitka posla. Nekoliko meseci kasnije predsednici sindikata radnika u ovom preduzeću dobili su otkaze. Nekadašnji radnici „Inkola“ iz Leskovca okupljaju se skoro čitave godine ispred zgrade opštine tražeći da im budu isplaćene zaostale zarade i druga potraživanja, a na osnovu izvršnog pravosnažnog rešenja Trgovinskog suda. Radnice ovog preduzeća pretile su da će protestovati gole na auto putu ukoliko se ne reši njihov problem. Zbog neisplaćenih zarada i problematičnog statusa preduzeća „Trenkarad“, koje posluje u okviru Škole za obrazovanje osoba sa invaliditetom „11. Oktobar“ u Leskovcu, zaposleni su organizovali štrajk.
Prema poslednjim podacima Veća samostalnih sindikata, u čak 227 kolektiva Jablaničkog okruga računi su blokirani duže od dve godine i u njima nekoliko hiljada radnika ne može da primi ni minimalac.
U Leskovcu i okolnim mestima u toku je postupak prinudne likvidacije Tekstilne industrije Srbijanka, Trgovinskog preduzeća Nevprom, Trgovine iz Vučja, Tekstilnog kombinata „Zele Veljković“, grdeličkog Rada i još nekoliko firmi. Ovde je posle svojinske promene kupoprodajni ugovor raskinut kod 13 preduzeća, odnosno svake četvrte firme, a kod gotovo polovine tih kolektiva stečaj je postao realnost. Kod mnogih drugih, znajući kako se ove godine poslovalo, on takođe preti.
U doba kada je UPS vršio istraživanje poništen je i ugovor o privatizaciji fabrike „Nevena“ jer kupac, bugarsko preduzeće „Bulcvet“, nije ispoštovao ugovorene obaveze po pitanju socijalnog programa i nastavka proizvodnje. Zato je nekadašnji gigant hemijske industrije ostao bez polovine zaposlenih jer se za dobrovoljni odlazak iz kolektiva prijavilo 149 radnika, dok je samo 105 njih želelo da nastavi da radi. Primera dobre privatizacije, poput farmaceutske kompanije Zdravlje, koju je kupio Actavis, na žalost, nema mnogo.
„Od promene svojinskih odnosa u privredi Leskovca bez posla je ostalo oko 17.000 radnika, a oko 8.000 je radilo u kolektivima pred stečajem ili u onim firmama koje su već likvidirane. Slobodan Ranđelović, šef odseka gradske uprave za privredu, ističe da je više od 5.400 radnika, koji su ostali bez posla, dobilo materijalnu pomoć i da je za te potrebe izdvojeno više od 1,4 milijarde dinara.“(Danas, 6. 12. 2010. godine)
Ostavljeni i zaboravljeni, tako se osećaju građani jedne od siromašnijih opština u Srbiji, gde privreda gotovo da ne postoji a stopa nezaposlenosti je rekordna u zemlji.
