Letovanje u Srbiji (ne) puni budžet

Vesna Radojević 10. 7. 2015.

Uz vaučer vrednosti od 5.000 dinara 100.000 građana Srbije, koji uglavnom pripadaju najsiromašnijim slojevima društva, imaće priliku da u okviru kampanje „Moja Srbija“ ovog leta boravi u nekom od 243 turistička i ugostiteljska objekta širom naše zemlje. Da biste dobili vaučer za subvencionisano korišćenje usluge smeštaja morate da letujete van mesta prebivališta, ali ne i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, zatim da imate manje od 60.000 dinara prihoda mesečno ili da ste penzioner, nezaposlen, ratni invalid ili pripadate nekoj od socijalnih kategorija stanovništva.

Aleksandar Vučić promoviše kampanju „Moja Srbija“ / Foto: FoNet

Ovim potezom, odnosno sa četiri miliona evra kojima Vlada želi da subvencioniše letovanje domaćih turista u našoj zemlji, trebalo bi da se pokrene Srbija. Ovako bar smatraju u Ministarstvu turizma. Naime, na pitanje na osnovu kojih analiza i istraživanja se država odlučila da novac poreskih obveznika utroši za ove namene, odgovoreno nam je da je odluka o podsticajima doneta na osnovu detaljnih analiza pozitivnih primera konkurentskih zemalja, tačnije Mađarske.

Odgovor Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija / Printscreen

Ukoliko oko 100.000 građana bude iskoristilo pravo na vaučere, pored usluga smeštaja koristiće i brojne druge pansionske, medicinske, ugostiteljske usluge čije će se vrednosti pozitivno manifestovati na budžet RS. Odnosno, jedino u tom slučaju, građani iz određenih kategorija, sa kompletiranom dokumentacijom, iskoristiće vaučere i time doprineti budžetu RS. Možemo reći win-win projekat, jer će se cela Srbija pokrenuti“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, turizma i telekomunikacija.

Sa druge strane, ekonomski stručnjaci smatraju da će ovakva vanpasionska potrošnja biti mala, jer pravo na vaučere imaju građani sa ispodprosečnim prihodima. Ekonomista Milan Kovačević kaže da za izdavanje vaučera za subvencionisano letovanje ne može da pronađe ni jedan dobar argument.

„Nije pametno podsticati kupovinu trešanja kad se one već dobro prodaju, dakle nije pametno kad se smeštajni kapaciteti najbolje popunjavaju u našoj zemlji, a to je leti, da tada podstičete prodaju aranžmana. U planiranju ove kampanje nedostajalo je znanja i prethodnih analiza. Moglo bi da se dogodi da, po starom dobrom običaju, Srbi naprave berzu i švercuju te vaučere, jer je besmisleno“, u šali prognozira Kovačević.

Međutim, kada šalu ostavimo po strani, iz odgovora resornog ministarstva, ali i Turističke organizacije Srbije (TOS) može da se izvede zaključak da Uredbi o podsticanju razvoja domaćeg turizma nije prethodila ozbiljna analiza. To pokazuje, između ostalog, i deo odgovora resornog ministarstva u kome se navodi da će rezultati kampanje poslužiti za izradu strategije za razvoj domaćeg turizma.

„Rezultati ove kampanje će pokazati kojim merama ćemo ubuduće stimulisati razvoj domaćeg turizma, kakva je potražnja građana Srbije za domaćim turističkim proizvodima i u kojoj meri je naša privreda zainteresovana za ovakve vrste podsticaja“, kažu u Ministarstvu turizma.

Iz Turističke organizacije Srbije, odluku o sprovođenju ove kampanje bazirali su na povećanom turističkom prometu u prošloj godin i prvoj polovini ove, a kako se navodi u njihovom odgovoru „znak da su na dobrom putu u smislu promocije i načina sprovođenja aktivnosti, najbolje govore i rezultati u vidu broja domaćih gostiju koji od početka godine značajno raste. Nakon uspešne zimske kampanje, ova godina je počela sa povećanjem broja domaćih turista, u periodu januar-mart od devet odsto, što je prvo povećanje broja domaćih turista od 2008. godine. To je podstaklo TOS da pojača aktivnosti na promociji turističke ponude namenjene domaćim turistima“.

Aleksandar Vučić zainteresovanim građanima deli promo materijal TOS-a / Izvor: Twitter

A upravo podatke o turističkom prometu, ekonomista Saša Đogović smatra protivargumentom za subvencionisano letovanje za domaće turiste.

„Ova kampanja je besmislena, jer mi već sada baziramo turizam na domaćem gostu. Aktuelni podaci pokazuju da u strukturi noćenja građani Srbije čine blizu dve trećine gostiju“, naglašava Đogović i dodaje da kampanju treba usmeriti ka inostranim turistima.

Vreme otpočinjanja kampanje takođe je označeno kao loše jer se u ovom periodu veliki broj građana već odlučio za letovanje. Svi ovi potezi ne omogućavaju razvoj turističke ponude, saglasni su naši sagovornici.

Novac za ovu kampanju obezbeđen je u Ministarstvu turizma i to preko linije državne pomoći. Na naša pitanja da li je Komisija za kontrolu državne pomoći razmatrala ovu odluku iz Ministarstva turizma odgovoraju da su dobili sve potrebne saglasnosti, pa i samog Ministarstva finansija pod čijom je nadležnosti Komisija za kontrolu državne pomoći. Ipak, na sajtu Komisije, na kome se inače objavljuju odluke o državnoj pomoći, nema rešenja o dozvoljenosti sprovođenja Uredbe o podsticanju razvoja domaćeg turizma.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da je ova vrsta subvencionisanja pogrešna.

„Kada imamo situaciju da nam opada privredni rast, najbolje je podržavati industrije koje imaju izvozni potencijal. A kada od jednog Srbina uzmemo poreskim putem i damo drugom da popuni svoje smeštajne kapacitete, to se naziva ponavljanje greške za greškom“, kaže Kovačević za Istinomer.

Za turizam iz budžeta – desetine miliona evra

Međutim, za razvoj domaćeg turizma država troši mnogo više novca poreskih obveznika. Kada se četiri miliona evra koje je država izdvojila za vaučere, uporedi sa subvencijama turizmu u poslednjih pet godina, taj novac deluje kao kap u moru. Naime, prema podacima Uprave za trezor koje je Istinomer dobio preko Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u periodu od 2010-2014. “Skijališta Srbije”, Turistička organizacija Srbije i turistički objekti na Staroj planini dobili su blizu 80 miliona evra! Ozbiljna analiza efekata utroška ovog novca nije napravljena, a kada se danas pogledaju neki od ključnih problema našeg turizma, vidi se da nije bilo potpune strategije o tome gde ovaj novac mora da se usmeri.

Mora se ulagati u turističke objekte i sadržaje, saobraćajnu infrastrukturu, a gotovo da nemamo savremeni banjski turizam”, kaže za Istinomer Saša Đogović, dodajući da ministar turizma ne bi trebalo da se bavi tehničkim detaljima oko vaučera, već da okupi tim i napravi ozbiljan plan razvoja turizma.

Deo izvoda Uprave za trezor sa uplatama Ministarstva ekonomije u 2011. / Printscreen

Bivši savetnik u Ministarstvu privrede Aleksandar Stevanović kaže da su rezultati ovog subvencionisanja, naročito sa stanovišta građana Srbije, poražavajući.

Nikada nije napravljena sveobuhvatna analiza efekata i da li je taj novac mogao negde drugde doneti bolje rezultate građanima Srbije. Vrlo često se primećuje da su neke stvari rađene vremenski neusklađeno ili uprkos jasnim signalima da neki projekti nisu ni profitabilni, a ponekad i da uopšte nema mogućnosti da imaju minimum valjanog da bi se uopšte realizovali – od izgradnje hotela gde je država vlasnik, što je potpuni apsurd, a da ne postoji iole pristojan put do skijališta, preko izgradnje sistema za osneživanje bez obezbeđenih izvora voda, ulaska u projekte bez rešenih vlasničkih prava…”, nabraja Stevanović, dodajući da državna pomoć treba da se ogleda u pojednostavljivanju procedura i omogućavanja dobrog poslovnog ambijenta, a ne kroz novac.

Od Turističke organizacije Srbije nismo dobili odgovor na pitanje na šta je konkretno utrošen novac koji dobijaju od države, već smo upućeni na izveštaje o poslovanju koji se nalaze na njihovom sajtu. O načinima trošenja i efektima dodeljene državne pomoći turističkim subjektima, Istinomer će istraživati u narednom periodu.