Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković ocenio je na konferenciji Kuće ljudskih prava na kojoj se razgovaralo o preporukama Komiteta za ljudska prava UN za Srbiju, da se pitanje ljudskih prava u Srbiji ne shvata kao temelj jednog društva, već se to radi zbog drugog cilja, „zato što se mora“.
Trećim periodičnim izveštajem koji je Komitet UN razmatrao za Srbiju u martu ove godine, Srbiji je upućen niz preporuka. U izveštaju Komitet izražava zabrinutost zbog preovladavanja zločina iz mržnje, specijalno protiv Roma, diskriminacije LGBTI osoba i osoba sa HIV, isključivanja Roma, osoba sa invaliditetom, diskriminacije žena, nasilja nad ženama i decom, nerešavanja pitanja nestalih osoba, smrti ili nestanka dece iz porodilišta.
VD Zaštitnika građana i predstavnici civilnog sektora na istom zadatku / Foto: Kuća ljudskih prava
Ukazano je na pitanja zabrane torture i zlostavljanja, trgovine ljudima i prisilni rad, položaja osoba lišenih slobode, izbeglica i tražilaca azila. Komitet je zabrinut zbog navoda da funkcioneri javno kleveću i zastrašuju novinare, da se sužava prostor za javnu debatu i naročito da se novinari i akteri civilnog društva progone zbog javnog izražavanja mišljenja.
Konstatujući privatizaciju medija, Komitet je i dalje zabrinut zbog nedostatka transparentnosti u vlasničkoj strukturi medija i javnog uticaja na određene medije, navodi se u trećem periodičnom izveštaju za Srbiju.
Vršilac funkcije zaštitnika građana naveo je da je u Srbiji na delu i dezavuisanje nezavisnih tela, što se, prema njegovim rečima radi dovođenjem podobnih izvršilaca, a taj trend je nezaustavljiv.
On je istakao da se većina preporuka međunarodnih tela koje se ponavljaju unazad 10 godina u velikoj meri ne sprovode i ne izvršavaju, poput one o promeni domaćih definicija o torturi koje nisu usagašene sa konvencijom o torturi.
Janković je ocenio da se stvara lažna slika o spremnosti Srbije da sarađuje sa međunarodnim organizacijama. Kao primer je naveo to da Srbija šalje veoma brojnu delegaciju od 33 člana na zasedanja Komiteta UN za ljudska prava u poređenju sa 16-očlanom delegacijom Engeske , ali da se odlazi bez priprema i konkretnih odgovora. I ne samo to, niko u Srbiji ne preispituje zašto se preporuke ne sprovode.
„Našoj delegaciji bilo je postavljeno pitanje koliko u Srbiji postoji studenata sa invaliditetom. Nakon dužeg razmišljanja usledio je odgovor da je u Srbiji na snazi autonomija univerziteta, pa da zbog toga takvi podaci ne mogu dobiti“, kazao je Janković.
Dragana Ćirić Milovanović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) podsetila je da Komitet u izveštaju ocenjuje da se osobe sa invaliditetom susreću sa mnogim preprekama u pristupu pravdi, obrazovanju, zapošljavanju i političkoj participaciji. Takođe, zabrinjava praksa prinudnih hospitalizacija, izolacija i tretmana bez saglasnosti velikog broja osoba sa mentalnim, intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama. Propisi koji bi trebalo da obezbede deinstitucionalizaciju i odgovarajuće usluge u zajednici su neadekvatni, dok je veliki broj osoba lišen poslovne sposobnosti.
Komitet UN nije dovoljno prepoznao da su žene i devojčiće u domaćim institucijama posebno ranjive, navela je Milovanović. Naročito je istakla da Komitet u izveštaju za Srbiju ipak dozvoljava izolaciju osoba sa invaliditetom uz adekvatnu medicinsku procenu, iako je to suprotno važećim standardima u ovoj oblasti.
Osobe sa invaliditetom su višestruko diskriminisane u izbornom procesu i javnim poslovima, navela je Sofija Mandić u ime Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije. Pozivajući se na podatke koji se odnose na prošlogodišnje parlamentarne izbore, najmanje 60 odsto biračkih mesta nije prilagođeno osobama sa invaliditetom.
“Ljudi glasaju na stepenicama zbog čega im je narušena tajnost glasanja”, kazala je Mandić.
Ona je istakla da u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) postoji otpor da se uvede glasanje za slepe i slabovide uz pomoć šablona zbog čega su primorani da na birališta i dalje vode pomoćnika.
Prema njenim rečima organizacije su uputile niz preporuka RIK-u u cilju unapređenja položaja građana sa invaliditetom u izbornom procesu, ali na drugoj strani su naišle na zid ili su promene tako male da se ne mogu ni osetiti.
Ni u vlasti i javnim institucijama položaj osoba sa invaliditetom nije ništa bolji iako im zakoni formalno garantuju sva prava. U srpskom parlamentu samo je jedna osoba sa invaliditetom, u Vladi Srbije ih nema, dok ih je u javnoj upravi vrlo malo, kazala je predstavnica Centra za samostalni život Sofija Mandić.
