”Mađarski scenario” za aktiviste u Srbiji?

Nemilosrdna eksploatacija javnog mnjenja – zajednička je karakteristika Viktora Orbana i Aleksandra Vučića, zaključak je jedne od brojnih analiza odnosa dvojice lidera. Njihovu vladavinu obeležiće i podatak da su i Mađarska i Srbija „ispale” iz grupe zemalja koje se mogu nazivati demokratskim, a deli ih i samo nekoliko mesta, veoma daleko od vrha, na spisku država u kojima se poštuju medijske slobode.

Strategija obračunavanja sa neistomišljenicima koju mađarski premijer upražnjava, moglo bi se reći, našla je plodno tlo i u Srbiji. U međuvremenu, Mađarska je odmakla još dalje od “spiskova”, usvojila je zakon koji stigmatizuje NVO finansirane iz inostranstva, a reč o ovom pravnom aktu nedavno je dao Evropski sud pravde.

Kako izgleda prokazivanje nepoželjnih NVO i režimska zloupotreba institucija u jednoj od članica EU koja se odvija proteklih godina?

Spiskovi sumnjivih lica

Iz kabineta populiste sa severa i „političkog kameleona” Viktora Orbana 2014. godine objavljen je spisak sa 13 problematičnih nevladinih organizacija. Iz Budimpešte su stigle optužbe na račun Norveške da se meša u unutrašnju politiku Mađarske, upravo kroz finansiranje ovih udruženja. Finansijska inspekcija je počela sa proverama ubrzo po objavljivanju kontroverznog spiska, na kome su se našle, kako su mediji preneli, ugledne organizacije koje se dugo godina bave ljudskim pravima, a pritom su poznate i po kritikovanju vlasti u Mađarskoj.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muežnieks iste godine je u svom izveštaju upozorio na niz ozbiljnih problema u Mađarskoj na polju ljudskih prava. Njegove primedbe odnosile su se na sve veći broj ekstremističkih organizacija, tretman migranata u ovoj zemlji, prava beskućnika, odnos prema LGBT populaciji i mnogim slučajevima antisemitizma i diskriminacije Roma.

U tom trenutku komesar ukazuje i na to da je od novog ustava 2010. godine, usvojeno više od šest stotina novih zakona, a da je proceduri često falilo transparentnosti i prethodne rasprave.

Pritom, ove promene pravnog okvira u Mađarskoj i stanje ljudskih prava, dešavaju se uz dalje sužavanje prostora i gušenje glasova civilnog sektora. Komesar se obratio zvanično i vrhu mađarske vlasti, zabrinut zbog odnosa prema NVO, koje su u mesecima posle pravljenja spiskova – i dalje „proveravane”, kako se navodi, pokrenute su istrage i nastavljena je stigmatizacija u javnosti.

Novi zakon i etiketiranja

Zahuktavanje u odnosu mađarskog režima prema nevladinim organzacijama ipak se nastavilo i 2017. godinu obeležio je novi zakon o „transparentnosti civilnih organizacija koje primaju donacije iz inostranstva”. Amnesty International ga je ocenio kao „nasilan i proračunat napad” na civilno društvo. Između ostalog, viđen je kao „eho” ruskog tretmana NVO kao „stranih agenata”.

Raniji zakon je već zahtevao detaljne izveštaje o finansiranju NVO u Mađarskoj, a verzija iz 2017. je, prema analizi AI, samo uvela dodatne administrativne prepreke i uslove, koji bi kao u Rusiji mogle da dovedu do gašenja brojnih NVO.

Zakon je propisao da sve organizacije koje su dobile više od 24.000 evra iz stranih fondova, moraju da se preregistruju i označe kao „civilne organizacije finansirane iz inostranstva”, navodeći svugde ovu etiketu.

Ova promena je uvedena uz opravdanje da je reč o borbi protiv pranja novca i međunarodnog terorizma.

Međutim, kritičari ovog zakona pokušali su da objasne da će posledica zakona koji je predstavljen kao potreba da se zašititi nacionalna sigurnost, ipak biti, pre svega, stigmatizacija i zastrašivanje NVO, koje se bave manjinama, pravima ugroženih grupa, izbeglicama…

Venecijanska komisija i zabrinutost stručnjaka

O zakonu koji je uznemirio kako javnost u Mađarskoj, tako i van njenih granica, oglasila se i Venecijanska komisija. Izostajanje rasprave o novim merama samo je jedna od stvari na koju su ukazali kao problematične. Predstavnici vlasti jesu konsultovali neke od organizacije, koje se bave ljudskim pravima, ali su izostavili preostale, iako se zakon odnosi na sve. Doduše, novi zakon se nije bavio sportskim udruženjima i religijskim organizacijama.

Sloboda udruživanja, privatnost i sloboda izražavanja – našle su se na udaru pred ovim potezom mađarskih vlasti, zaključila je komisija. Na „papiru”, zahtev za transparentnošću finansiranja u skladu je sa preporukama Saveta Evrope. Međutim, ukoliko se uzme u obzir kontekst u kojem se usvaja, rastu i razlozi za zabrinutost. Kampanja u javnosti protiv NVO, koje su označene da rade protiv društva i interesa Mađarske, pratila je zakon, koji je na taj način postao vrlo jasna pretnja slobodi udruživanja.

Postupak protiv Mađarske

U septembru 2018. godine Evropski parlament većinski je glasao za pokretanje postupka po članu 7 Lisabonskog ugovora protiv Mađarske. (Ovaj postupak vodi se protiv države za koju se sumnja da je prekršila neku od osnovnih vrednosti EU.)

Glasanje je usledilo nakon rasprave o izveštaju koji je podnela poslanica Džudit Sargentini iz stranke Zelenih.

Uz brojne primere, autorka je objasnila zbog čega je sve opravdano sumnjati da se u Mađarskoj krši čitav opseg ljudskih prava prethodnih godina.

Zakon o NVO samo je jedan od aspekata društva u kome se ugrožene, kako se pokazalo, osnovne evropske vrednosti. Između ostalog, na tapetu je bio paket zakona „Stop Sorošu”, kaku su preneli brojni mediji, kojim se omogućavalo krivično gonjenje pojedinaca i nevladinih organizacija ako pomažu migrantima.

Zabrinuta Evropa i odluka suda

Dok je zabrinutost evropskih zvaničnika rasla, Mađarska je nastavila svoju politiku tvrdom linijom. O finansiranju NVO poslednja vest je da je Evropski sud pravde ustanovio da je mađarski zakon diskriminatoran i da krši slobodan protok kapitala i osnovna prava.

Zakon stvara „atmosferu nepoverenja prema ciljanim udruženjima i fondacijama“, saopštio je sud, i može da odvrati donatore od pružanja pomoći. Takođe, smatra se da ovaj pravni akt ograničava pravo na slobodu udruživanja i otežava funkcionisanje udruženja, a da se obaveznim prijavljivanjem i objavljivanjem u javnosti imena donatora ograničava pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i pravo na zaštitu ličnih podataka.

Brojne NVO su se obratile i Evropskom sudu za ljudska prava, ali taj proces je u toku.

Sukobi na relaciji Orban i EU zbog vladavine prava nemaju izvestan i konačan ishod, a u međuvremenu, čini se, najviše trpe i dalje oni koji su proteklih godina ukazivali na ključne teme i probleme u mađarskom društvu.

Više od 70 novinara i zaposlenih na Indeksu, najvećem informativnom portalu u Mađarskoj, dalo je otkaz pre nekoliko dana. Oni su optužili vlast da pokušava da kupi udeo u vlasništvu, kako bi preuzeli i ovaj medij.

Indeks važi za poslednji uticajni nezavisni medij.

The end of an era.#Hungary #PressFreedom #Indexhttps://t.co/7DyN022asJ

— Index.hu (@indexhu) July 24, 2020

Naslovna fotografija: Kolaž/Newsmax Adria/Fonet Vlada Srbije