Magareća klupa

Bivši predsedavajući Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija – koji se preziva kao ja – vratio se u Srbiju, ali je zaboravio da Ban Ki Munu vrati čekić. Odakle mi ta informacija? Gledao sam televizijski politički rijaliti „Utisak nedelje“ u koji je moj prezimenjak ugazio u pratnji telesne straže. Ili je to bila glavna urednica „Politike“ Ljiljana Smajlović?! U svakom slučaju, neko je morao da mu nosi kofere do vrata studija. I onaj čekić kojim je lupao po govornici u Njujorku.

Ovi u studiju utrnuli svi odreda, em je obezbeđenje vrhunsko, em je tu i čekić. Tema emisije trebalo je da bude činjenje bivšeg predsedavajućeg u Ujedinjenim nacijama, odnosno: da li je njegovo jednogodišnje upoznavanje prirodnih lepota Menhetna bilo korisno za Srbiju ili mu je, može biti, bilo odskočna daska za napredovanje u službi? Na temi može da se doktorira. Ukoliko neko ima vreme za bacanje. O temi su debatovali onaj koji nosi moje prezime i zaštitnica njegovog lika i dela, ali i Vladimir Pavićević, zamenik predsednika Nove stranke, koji – na nesreću ovo dvoje – ne beše uplašen njihovim grupnim nastupom u studiju.

Pre no što će tema za doktorsku disertaciju o traćenju vremena doći na red, bivši predsedavajući, a sadašnji samostalni poslanik, reče da su ga iz nekih stranaka zvali da ih, u zimskom prelaznom roku, pojača. Jačanje podrazumeva i upotrebu čekića. Pošto je degažiran iz Demokratske stranke, samostalni poslanik kaže da je protiv svoje volje ostao bez stranačkog dresa i da, bar za sada, neće pristupiti nijednom od (partijskih) klubova najdražih boja. Poziv je, reče on, dobio čak i od nekoga iz bivšeg tima. Neće da kaže od koga. A taj koji ga je zvao, ili ne želi dobro Demokratskoj stranci, ili već zna da se Draganu Đilasu pakuju koferi za iseljenje iz sedišta u Krunskoj 69.

Evo i zbog čega moj prezimenjak neće nov stranački dres: osniva Institut za održivi razvoj, međunarodne odnose i još nekakve radnje, a sve sa ciljem spasavanja sveta mudrostima kakve svet – koji će spasiti – još nije video. U Institutu bi trebalo da rade i neki viđeni belosvetski magovi (sopstvenog) održivog razvoja za šta bi trebalo da primaju i neku crkavicu. Ne saznadosmo odakle i od koga će ona stići. Ostade nejasno i po čemu će to preduzeće u osnivanju biti posebno, osim što će spasiti svet, ali je bar jasno da ima punu podršku obezbeđenja samostalnog poslanika. U tu svrhu, Smajlovićeva se preporučila za urednicu zidnih novina budućeg Instituta. Bajaga je odavno o tome napisao doktorski rad, može da se pronađe u bibliotekama i enciklopedijama pod odrednicom „Jahači magle“.

S obzirom na to da je Pavićević bio odlučan u stavu da stanovanjem u Njujorku – ovog, koji se preziva kao ja – Srbija na svetskim terazijama nije dobila ništa na težini, moralo se stati u odbranu doskorašnjeg njujorškog žitelja, te je zaštitnica građanina, samostalnog poslanika – u duetu s njim – izgovorila nekoliko epiteta od kojih se i pravopis naježi kad se upotrebe tamo gde im nije mesto. Ukratko, „bivši je spektakularno i trijumfalno izabran za predsedavajućeg u Ujedinjenim nacijama“, reče ona koja se kandiduje za urednicu oglasne table budućeg Instituta. Negde je zapisan taj trijumf – 99 predstavnika zemalja dalo je glas srpskom kandidatu; a tu negde je i podatak da je više od 100 država priznalo nezavisnost Kosova i Metohije! Biće bolje u nekom drugom mandatu (sic!).

Dok je odmarao na klupama Central parka, samostalni poslanik nije bio u prilici da bude i u klupi Narodne skupštine. Ne može da se klonira, za sada je to samo Doli uspela. Godinu dana, njegovo mesto u srpskom parlamentu zvrjalo je prazno iako je ranije rekao da će vratiti poslanički mandat. Uprkos toj Pavićevićevoj tvrdnji, samostalni a bivši nikako ne priznaje da je to baš tako rekao i da u toj njegovoj izjavi postoji jedno „ali“. I tu je obezbeđenje opet priskočilo u pomoć da, kojim slučajem, krvoločni Pavićević ne ugrozi integritet i suverenitet samostalnosti trijumfalizma i spektakla. Poslanik s mojim prezimenom namerava da ostane to što jeste, samostalan, ali će morati i da se posveti spasavanju sveta, putujući po tom svetu, u misiji koju će imati onaj Institut za popravku svetskih kuglagera. I opet će biti opravdano odsutan sa skupštinskih zasedanja, ali će uvek – kada mu se za to ukaže prilika i koliko god je to u njegovoj moći – dati doprinos radu srpske skupštine. To nam saopštava prepodobljeno, a cinično, rugajući se zdravom razumu. Na tu temu već je doktorirao Kventin Tarantino, disertacija nosi naziv „Petparačke priče“. Niko nije posumnjao da će mu i u tome svesrdnu podršku dati žena iz obezbeđenja. Bila bi neprofesionalna da, kojim slučajem, nije postupila servilno. Jer, Pavićević je zao kad nedolaženje poslanika na skupštinske sednice smatra političkim nemoralom, neprimerenim u političkoj teoriji i praksi.

Za Pavićevićeve sagovornike potpuno je opravdano ne vratiti poslanički mandat, jer, kako za sebe reče samostalni poslanik, on je principijelan i konzistentan u odluci da ga zadrži, kao argument navodeći da je mandat vlasništvo poslanika. I njegovog obezbeđenja. Ne može a da se, najzad, ne primeti ta erotičnost podudaranja stavova, čudesna zajednička nit koja spaja to dvoje – principijelni u neprincipijelnosti, i konzistentno nekonzistentni u stavovima. Erotska zavodljivost kojom politika može da opčini „nezavisno“ novinarstvo.

Nisam ljubitelj skupštinskih klupa, još manje onih koji u njima sede. Posebno ne ljubim vlasnike klupa koji u njima ne sede. Zbog toga, u političku azbuku – ili abecedu, svejedno – odmah uvesti magareću klupu i obavezujuće odrednice:

Pod A) Ako poslanik izostane sa sednice srpskog paralmenta neka se pronađe pod odrednicom Š).

Od B) do Dž) (p)razno.

Pod Š) Iššš.

Alergičan sam i na obezbeđenje onih kojima je to statusni simbol. Na nosače čekića, posebno. Na čekić sam, na sreću, imun, ali me spopadne koprivnjača kad čujem lupanje.