Makedonija: Amnestija cena za promenu Ustava?

“Mnogo smo se podelili, pre svega politički, zamrzeli smo se, zakrvavili smo se, zamalo smo se poubijali pred očima sveta 27. aprila. Evo prilike da oprostimo i da se pomirimo. Hajde da desna strana pruži ruku levoj i da leva pruži ruku desnoj, šaljem poruku pomirenja. Znam da ovo ima cenu, ali političari dolaze i odlaze, a budućnost zemlje je najvažnija. Nema budućnosti za našu zemlju ako oprostimo jedni drugima“, izjavio je makedonski premijer Zoran Zaev, 15. oktobra i izazvao šok u makedonskoj javnosti šok, ako se uzme u obzir da su svi očekivali sudski, a ne politički ishod slučaja upada u makedonsku skupštinu.

Događaji od 27. aprila prošle godine – upad velikog broja građana simaptizera opozicije u Parlament, nasilni obračun sa poslanicima, novinarima i funkcionerima, kada su ozbiljno povrđena lica među kojima su i premijer Zaev, ministri i poslanici – još nemaju konačnu sudsku završnicu. U procesu su optuženi poslanici, građani i funkcioneri MUP-a kojima prete dugogodišnje zatvorske kazne. Jedni su optuženi kao direktni izvršioci, a drugi kao pomagači u delu “terorističko ugrožavanje ustavnog poretka.“ 

Sada, u pokušaju da obezbedi dvotrećinsku većinu (koju nema bez podrške poslanika iz opozicije) za promenu Ustava koja je neophodna kako bi se dovršio proces oko promene imena i sporazuma sa Grčkom (“Prespanski sporazum“), Zaev nudi “pomirenje, pomilovanje i oproštenje“ – proces koji mnogima u Makedoniji nije jasan. Da li je to ponuda razmene “vi nama glasove – mi vama amnestiju“, na koga se ponuda odnosi, kome je upućena – da li onima koji su tukli, onima koji su otvarali vrata i nisu reagovali, organizatorima događaja, ili, pak, svima? 

Vlada poručuje, doduše, u prilično uvijenoj formi – da “nema amnestije za kriminalce“, ali taj narativ se vremenom promenio, pa je sada skoro jasno da će doći do nekakve vrste oprosta zatvorskih kazni (neki od optuženih su u tom cilju već puštani iz pritvora, baš pre jednog od glasanja u Parlamentu), ali i da će ovo pomirenje biti dug i prilično težak proces. 

Plan je da se taj proces vodi kroz Parlament, postupno kao što na dnevni red dolaze teške (“istorijske“) odluke o novom imenu i EU integracijama.

U svom tom galimatijasu događaja i šokova, bekstvo u Mađarsku nekadašnjeg premijera Nikole Gruevskog, koji je osuđen na dve godine zatvora za zloupotrebu službene dužnosti, uz asistenciju zvanične Budimpeše preko Albanije, Crne Gore i Srbije, samo je zakomplikovalo situaciju. 

Makedonska čaršija u ovom, blago rečeno čudnom bekstvu, odmah je videla da je “Gruevski namerno pušten“ da bi se dobio neki glas više za promenu ustava. Muk makedonskih vlasti i nevešta objašnjenja o tome kako je moguće da su oni znali da se to sprema, samo podgrevaju sumnje da se radi o nekakvoj igri na višem nivou. U međuvremenu, Javno tužilaštvo je otvorilo istragu oko bekstva Gruevskog, a istraga se vodi i u službama bezbednosti. 

Čim je Gruevski pobegao i ekspresno dobio politički azil u Mađarskoj, brzo je pritvoreno nekoliko njegovih saradnika, isto optuženih za teška krivična dela, među kojima i bivši šef tajne policije, Sašo Mijalkov. 

Neverovatna brzina kojom se odvijaju događaji i rokovi koji pritiskaju Zaeva ne pomažu mu u donošenju najracionalnijih odluka i ne daju mu vremena da osmisli najracionalnije izjave, kao što je ona da je moguće da Gruevski nije pobegao već da je kidnapovan, pa sada on objektivno i nema drugu “kartu u rukavu” osim da igra na “pomirenje, pomilovanje i oproštenje“ i to samo u takozvanom makedonskom bloku.  

Ako se tome doda i “albanska karta“, koju Zaev mora stalno da drži pred sobom sa odstupcima i nereagovanjem tamo gde je, možda, potrebno, niko, ali baš niko, ne bi hteo da bude u njegovoj koži u narednih šest meseci.  

A evo čega ima u njegovom rokovniku: Do januara 2019. godine mora da se usvoji promena Ustava sa dvotrećinskom većinom u Parlamentu (prvi test), do maja treba da održi redovne predsedničke izbore (drugi test) i do juna da isporuči reforme u pravosudstvu, medijima, administraciji, kontroli tajnih službi i javne administracije da bi dobio datum za pregovore sa EU (finalni ispit).