Makedonska postreferendumska realnost: Jedino je jasno da vremena nema

Danas bi premijer Zoran Zaev, kako je sam izjavio, trebalo da počne ispitivanje terena – da li i pored svega postoji mogućnost za dogovor sa opozicijom, koja je izrazila protivljenje prema dogovoru sa Grčkom i bojkotovala referendum.

Svi involvirani faktori – vlada, opozicija i kampanja za bojkot referenduma, u prvi mah su proglasili pobedu, da bi sada sa svih strana pristizali malo smireniji i zabrinutiji tonovi i “milion” novih pitanja: Da li je referendum uspeo ili nije? Da li premijer Zoran Zaev može obezbediti dvotrećinsku većinu u parlamentu, koju sada nema? Da li je njegov poziv na vanredne izbore blef ili realnost? Da li može da pobedi na takvim izborima i dobiti dvotrećinsku većinu i da li može „uhvatiti” rokove za promenu ustava i dobiti novo ime pre Nove godime, a time i poziv za NATO? 

Kako sve to korespondira sa tajmingom izbora u Grčkoj za EU? Da li čak i da je sve u redu, a u međuvremenu, u martu, treba raspisati i izbore za šefa države, može stići i dobiti poziv od EU za članstvo i ispuniti obećane reforme? Dakle, nejasno je kako planira brže izbore ako zakon kaže da se 100 dana pre izbora vlada raspušta i treba ‘skockati’ tehničku vladu. Ustavne promene su, takođe, vezane za određene zakonske rokove… 

Ipak, Zaev je optimista – ne preostaje mu ništa drugo, jer previše energije i kompromisa je do sada uložio da bi sada poklekao. 

Lider opozicije, predsednik stranke VMRO-DPMNE, Hristijan Mickoski, taktizira, izjavljujući da prihvata izbore, ali i traži ispunjenje zakonskih rokova. 

Predstavnici vlade više puta su ponovili da je stvarni cilj Mickoskog da ‘izboksuje’ amnestiju za bivšeg premijera Nikolu Gruevskog i ljude iz njegovog okruženja, kojima se sudi za korupciju i zloupotrebe položaja. Navodno je VMRO-DPMNE tražila i promenu krivičnog zakona, koja bi dovela do zastarivanja krivičnih dela za koje su moguće dalje istrage protiv zvaničnika njegove stranke. 

Postreferendumska realnost u Makedoniji je da ništa nije mnogo jasnije od toga da je 36,7 odsto glasača izašlo na glasanje, da cenzus (50 odsto) nije postignut, da je velika većina onih koji su glasali (91,5 odsto) rekli “da” za ulazak u NATO i EU sa promenom imena, ali i da je velik broj građana ostao kod kuće. 

Visoki strani zvaničnici iz EU i NATO zemalja, koji su kao nikada pre u istoriji dolazili da bi agitovali za glasanje i izlazak na referendum, šalju poruke sa umerenim optimizmom da ja sada parlament na potezu. A tamo Zaev ovih dana kaže da će tražiti rešenje. 

U takvoj atmosferi šef države Đorđe Ivanov, koji je bio otvoreno protiv referenduma i nije glasao, u svom stilu je proglasio moralnu pobedu i naciji sopštio da je “Makedonija ostala neporažena”. 

Zaevu vreme za reakciju ističe, rokovi ga pritiskaju. Dogovor sa opozicijom je komplikovaniji nego na prvi pogled – VMRO-DPMNE nije samo Mickoski nego i cela bivša garnitura, ucključujući bivšeg lidera Nikolu Gruevskog kome prete zatvorske kazne i dugotajni procesi.