Makedonski recept za izborni inženjering: Vlast u Srbiji prepisala kako smestiti 50 birača u 40 kvadrata

U razgovoru sa novinarima iz Severne Makedonije Goranom Rizaovim i Meri Jordanovskom podsetili smo kako je „izborni inženjering” počeo i završio se kod naših suseda, od čijeg bivšeg režima sadašnja srpska vlast kao da je prepisivala. A i ovo „da se završio” treba uslovno shvatiti, jer poverenje građana u izborni proces nije se, kažu, povratilo ni godinama nakon što je ta afera otkrivena. 

U srpskim medijima skoro se ništa ne može pronaći o dešavanjima u Skoplju koja su prethodila padu režima nekadašnjeg lidera VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog. Ponešto se može pročitati o tome kako je on pobegao u Mađarsku da bi izbegao suđenje i kaznu u sopstvenoj zemlji, a veoma retko i šturo o sudskom procesu protiv nekadašnjih ministara zbog nameštanja izbora. Detalji o fantomskim biračima, izdavanju stotina lažnih ličnih karata, izbornoj prevari u koju je bilo upleteno nekoliko ministara – kao da nisu bili posebno interesantna vest za većinu mejnstrim medija u Beogradu. 

Ko je prvi počeo?

Kada su se u Srbiji ove zime pojavili dokazi o izbornom inženjeringu, preseljavanju, glasanju na lokalnim izborima ljudi iz Republike Srpske koji nemaju prebivalište u Beogradu, prebacivanju birača iz drugih opština u Srbiji u Beograd, biračima koji su bili prijavljeni na nekoliko mesta širom Srbije – državne institucije nisu ništa preduzele. I dok je u nekoliko nezavisnih medija ime Budimir Rikanović postalo svojevrsni simbol za izborne manipulacije, većina građana ni do danas uopšte nije čula da postoji ozbiljna sumnja u izborni proces. 

‼️ Na osnovu do sada prikupljenih činjenica i sprovedenih analiza, osnovano sumnjamo da je na izborima 17. decembra došlo do organizovanih migracija birača u obimu koji je presudno uticao na ishod veoma tesnih izbora za Skupštinu Beograda. pic.twitter.com/lVrSzt3XTq

— CRTA (@CRTArs) December 22, 2023

Na društvenim mrežama pojavile su se strepnje da ukoliko „ovo u Srbiji prođe ovako”- postoji opasnost da se preseljavanje birača po potrebi, proširi na ceo region. Međutim, postojanje „fantomskih birača” ipak nije srpski izum, a novinar i urednik agencije Meta.mk iz Severne Makedonije Goran Rizaov kaže da nije siguran ni da je makedonski.

„Za sada se sigurno zna da se preseljavanje birača događalo u Severnoj Makedoniji na lokalnim izborima 2013. i na predsedničkim 2014. godine. A postoje sumnje da se i pre toga 2011, a i nakon toga, 2015. koristila ista taktika. Radilo se o ljudima koji su dovedeni iz oblasti Male Prespe, gradića Pustec u Albaniji. Tamo živi makedonsko manjinsko stanovništvo i to je makedonska opština gde je gradonačelnik dugo vremena bio izvesni Edmond Temelko, koji je tesno sarađivao sa režimom Nikole Gruevskog”, kaže Rizaov.      

A istina je da je specijalno tužilaštvo naknadno utvrdilo da je kao deo procesa nameštanja izbora u Severnoj Makedoniji bilo izdato 15 hiljada novih matičnih brojeva (ali ne za novorođene), bilo je odštampano 35 hiljada ličnih karata koje nisu bile podignute, a bilo je izdato i više od 60 hiljada novih državljanstava. Saznalo se, na primer, da je samo ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankuloska nezakonito izdala 424 lične karte.

„Reč je o veoma složenom slučaju jer kako se čini, birački spisak još nije pročišćen kako treba. To nas je dovelo do situacije da se u Severnoj Makedoniji sada identitet glasača proverava uređajem za očitavanje otisaka prstiju. Ne znam da li postoji još neka takva država u Evropi gde se na izborima glasa uz otisak prsta. To je bilo izričito zatraženo od strane desničarske VMRO-DPMNE koja ustvari stoji iza fantomskih glasača 2013. i 2014. godine. Na poslednjim lokalnim izborima ovakva situacija je dovela do velike gužve na glasačkim mestima i mnogi ljudi su odustali od glasanja”, kaže Rizaov za Istinomer.

Jordanovska: Na početku su institucije ignorisale dokaze

Zamenica glavnog urednika agencije Meta.mk Meri Jordanovska kaže da su i ona, ali i drugi novinari još 2013. i 2014. godine na društvenim mrežama i u pojedinim medijima objavljivali snimke birača koji očigledno nisu iz okoline biračkog mesta na kojem su upravo glasali. Pre deset godina išli su na adrese gde su prijavljene desetine ljudi i dokazivali da oni tamo ne žive, ali niko od državnih organa nije reagovao.

„Mi smo  snimali ljude koji su ispred glasačkih mesta nosili spisak, dovodili ljude autobusima, da ljudi tvrde da su iz Skoplja i da tu glasaju. Oni jesu imali makednosko državljanstvo, ali ne i prave lične karte i mesto prebivališta. Sa druge strane nalazili smo ljude koji imaju i po 20 ličnih karata, ali niko ništa nije preduzimao. Sve dok  2015. godine nisu objavljene, kako ih zovemo „audio bombe”. Naime, imali smo snimke kako razgovaraju ministar unutrašnjih poslova, ministar transporta i ministar zdravstva, i ministar zdravstva kaže ovoj prvoj dvojici da nije trebalo to da rade sa glasačima, da sad kad vidi snimke ne televiziji nervira se jer vlada loše izgleda, vidi se ko je sve učestvovao u nameštanju izbora”, kaže Meri.

Objasnila nam je da je snimke objavila tada opoziciona partija Socijaldemokratski savez Makedonije, na čijem je čelu bio Zoran Zaev, i da je njima to morao dati neko iz bezbednosnih struktura. Jordanovska je tada radila za BIRN i kaže de su svi znali da su prisluškivani, i novinari i političari, da su otkriveni sati i sati materijala koje se retko ko usudio da objavi. Lider opozicije Zoran Zaev javno je otkrio samo deo od više od milion nelegalno prisluškivanih razgovora preko 20.000 ljudi u Makedoniji .

„Tada je bio potpuni medijski mrak, nisu svi mediji izveštavali o tome, iako je vest bila ‘bomba’. Gruevski je u to vreme sve medije držao pod kontrolom, pa su izveštavali pretežno portali, mada nisu svi. Međutim, to je bio najveći skandal u istoriji Makedonije i na kraju nisi mogao da pobegneš od teme. Na snimku se jasno čuo glas ministra koji govori kako su nameštali izbore, i tako je počela šarena revolucija. I onda je pao Gruevski i formirano je specijalno javno tužilaštvo. Mnogo je novca tada uloženo u to tužilaštvo, ali su rezultati skromni”, kaže sagovornica Istinomera.

Kada je na vlast došao Zoran Zaev, formiran je prvi predmet tužilaštva nazvan „Titanik” u kojem se osumnjičeni terete za „osvajanje vlasti kroz sveukupnu kriminalizaciju izbornog procesa”. Kako je tada navela tužiteljka, nakon obimnih predistražnih radnji, na osnovu ogromnog broja tragova i naravno dokaza, pojavila se osnovana sumnja da je određena grupa ljudi, koristeći službeni položaj, zarad daljeg opstanka na vlasti, kako na lokalnom tako i na državnom nivou, a posebno zbog svojih neposrednih privilegija, stvorila grupu koja je imala za cilj da izvrši krivična dela protiv izbora i glasanja. Međutim, od 2018. pa do danas, samo je ministar za transport i veze Mile Janakieski koji se na snimku jasno čuje, osuđen na 3,5 godina zatvora, ali je on u međuvremenu optužen za više stvari. 

Naša sagovornica kaže da su bili osumnjičeni ministri, gradonačelnik Pusteca i Nikola Gruevski, da su neki drugi osumnjičeni iz partije priznali krivicu i osuđeni su uslovno, a da za druge proces još traje, tako da tužilaštvo nije opravdalo uloženi novac.

Kako ovo u Srbiji nije bila vest?

Novinar Goran Rizaov pisao je 2016. godine o učesnicima protestnog performansa „Makedonija obezbeđuje stanovanje”, parodije na vladinu kampanju „Makedonija obezbeđuje zaposlenje”.

„Desetine ljudi zaglavljeno u toaletu, još desetine za stolom za četvoro, 20 ljudi sedi na sofi. Ove scene bile su deo protestnog performansa pod nazivom ‘Makedonija obezbeđuje stanovanje’, koji je organizovala građanska inicijativa ‘Zaslužujemo bolje’ u Skoplju 15. februara 2016. Njegova svrha je bila da prikaže kako je vlada navodno počinila prevaru da bi obezbedila pobedu vladajuće desničarske VMRO-DPMNE na izborima poslednjih godina. Prema rečima aktuelnog ministra unutrašnjih poslova, njegov prethodnik je izdao hiljade ličnih karata etničkim Makedoncima iz susedne Albanije koji su tada glasali za VMRO-DPMNE. Mnogim od tih fantomskih glasača izdate su lične karte sa istom adresom u centru Skoplja, pa je kao rezultat toga u stanu od 40 kvadratnih metara upisano do 50 ljudi, koji su na kraju ruku pod ruku otišli zajedno da glasaju”, pisao je portal globalvoices.org. 

I te 2016. godine na Tviteru su građani objavljivali kako u jednom stanu u ulici Maksima Gorkog 2 živi 66 stanara. Objavljivali su šaljive fotografije kako izgleda Ohridsko jezero ako bi se gledalo po biračkom spisku.

#СеПоСписок pic.twitter.com/bm8myfnzgG

— v0ki (@voyoob2) March 4, 2016

I dok su opozicija, nezavisni mediji i domaći posmatrači izbora, poput NVO Civil, ponudili dokaze o ovoj vrsti prevare tokom izbora 2014. godine, pravosuđe nije postupilo po pritužbama. Međunarodni posmatrači nisu dalje gurali stvar. Da nije bilo dodatnih dokaza  koje je opozicija objavila početkom 2015. možda bi se sve tu i završilo.

Pribeov izveštaj i Pržinski sporazum

Sličnosti sa Srbijom danas ima, ali i nepremostivih razlika. Pre svega, naši sagovornici kažu da je presudno bilo otvaranje medija koji su popustili pred činjenicama. Drugo, Evropska unija tada je poslala tim stručnjaka koje je predvodio penzionisani direktor Evropske komisije Rajnhard Pribe i koji su posredovali između aktera u Makedoniji, na vrhuncu političke krize. Oni su sastavili izveštaj o sistemskim problemima s vladavinom prava u toj zemlj, koji danas pominjemo kao Pribeov izveštaj koji je Evropska komisija naručila i objavila. I na kraju, u Severnoj Makedoniji i pored godina tenzija i nerazumevanja ipak je postojala volja da se politička kriza reši, pa je pod pokroviteljstvom Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država postignut takozvani „Pržinski sporazum” između četiri najveće partije. Tako sada 100 dana pre održavanja izbora naša susedna država formira tehničku vladu u kojoj su i predstavnici vlasti i opozicione stranke. Međutim, prema rečima Meri Jordanovske, ni to nije najbolje rešenje.

„Evo sada, pred naredne izbore, Ministar unutrašnjih poslova je iz partije VMRO- DPMNE, a zamenik iz Socijaldemokratskog saveza, tako da se oni samo prepucavaju u medijima. Stiže nam saopštenje ministarstva, pa demanti, ministar i zamenik sretnu se sa istim ljudima istog dana, ali u različito vreme, tako da nije dobro. Godinama nakon afere nameštanja izbora, možda situacija jeste bolja jer više nema ‘glasaša iz Pusteca’, ali i dalje nema potpunog poverenja u izborni proces”, zaključila je Jordanovska.