Makron ne postavlja sudije, pred njim samo polažu zakletvu

„Francuski predsednik ne utiče na izbor sudija. Njihovo telo koje se bavi time je nešto što bi odgovaralo našem Upravnom sudu. Način izbora sudija je potpuno drugačiji nego kod nas, za prvi izbor, jer je vezan za Akademiju i vezan za to da se sudije ne biraju za grad u kome žive, nego za bilo koji grad u Francuskoj. A onda ih imenuje predsednik države, pred kojim polažu zakletvu. Dakle, ima protokolarnu ulogu“, objašnjava za Istinomer Vida Petrović-Škero, predsednica udruženja Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije.

Naša sagovornica, kako kaže, ne sumnja da i u Francuskoj postoji pokušaj partije na vlasti da utiče na izbor onih koji su im bliski, ali – ne na način na koji to državni sekretar Ilić objašnjava.

Iz Ministarstva pravde stigle su nedavno oštre kritike na račun sudija i tužilaca, uz grube ocene da su to zatvoreni sistemi koji funkcionišu po principu “vrana vrani oči ne vadi”. Osvrnuvši se na slučaj Filipa Koraća, o kome predsednik Aleksandar Vučić ne štedi reči poslednjih dana, državni sekretar Radomir Ilić kazao je da moramo da promenimo Ustav i pravila igre, kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu. Pritom, naveo je primer Francuske, tvrdeći da sudije i tužioce postavlja predsednik Republike. 

Fama o pritisku

“…mi imamo u jednoj Francuskoj, gde u njihovom ustavu sudstvo i nije grana vlasti, nego autoritet. A sudije i tužioce postavlja predsednik države. A kod nas, dakle, umesto predsednika države, umesto dakle da recimo predsednik Vučić postavlja sudije, ovde imamo da oni koji sede sa kriminalcima u hotelu Šumadija…”, kazao je državni sekretar Radomir Ilić, gostujući na TV Prva.

Prema njegovim rečima, od političkog pritiska je napravljena – fama. Za slučaj Filipa Koraća, kaže da su bila dva puta – da se “ode u odustanak ili u prekid” istrage. Da su izabrali drugu opciju, kako Ilić kaže, mogli su da nastave postupak i poternica bi ostala na snazi, dodajući da u tužilaštvu ponekad nisu čista posla. 

Ilićeva opaska i poređenje sa Francuskom ipak nisu dovoljno precizni. Kao ni to da se u Srbiji, predstavnici naroda, pri izboru sudija i tužilaca, kako je rekao, ne pitaju ništa. 

*Samo pet odsto uticaja vlasti na sudije

*Napad na jednog sudiju je napad na celo pravosuđe

Uticaj predsednika i francuski ključ za pravdu

U Evropi postoji čitav niz različitih sistema za imenovanje sudija i ne postoji jedinstven model koji bi se primenjivao u svim državama. Kako i Venecijanska komisija navodi u svojim zaključcima, u starijim demokratskim društvima izvršna vlast ponekad ima odlučujući uticaj na imenovanje sudija. Međutim, takvi sistemi mogu da funkcionišu, a da pravosuđe bude nezavisno, kada su im ta ovlašćenja ograničena pravnom kulturom i dugogodišnjim tradicijama.

Pravosudni sistem Francuske, sa svojom komplikovanom organizacijom i procedurama, dakle, potpuno je drugačiji od pravosudnog sistema u Srbiji, po više kriterijuma. Predsednik Francuske jeste taj koji formalno imenuje nosioce ovih funkcija, ali dominantna uloga pripada Visokom savetu magistrature. Francuska, uz Italiju, ima najdužu tradiciju u Evropi u slučaju ove vrste pravosudnih saveta i dugo je bila uzor drugim zemljama za taj tip institucija.

* Napad na jednog sudiju je napad na celo pravosuđe

* Od paralelne struke do paralelne stvarnosti

* Petrović Škero: Vlast želi da kontroliše pravosuđe i to radi na suptilniji način

Većina sudija se zapošljava na osnovu posebnih kvalifikacija ili po principu takmičenja. Da bi uopšte mogli da odgovore na konkurs za ovu poziciju kao prvi korak, kandidati moraju da imaju diplomu kojom potvrđuju da su imali najmanje četiri godine visokog obrazovanja. Buduće sudije i tužioci, kako bismo iz ugla domaćih zakona mogli da ih nazovemo, odlaze u Francusku nacionalnu pravosudnu školu. Tek posle ove faze usavršavanja – sledi imenovanje uredbom. 

Visoki savet magistrature (Conseil supérieur de la magistrature – CSM) predviđen je članom 65 Ustava Francuske. Ustavnim zakonom iz 2008. promenjen mu je sastav i predsednik Republike više nije član CSM-a.

Visoki savet magistrature je taj koji predlaže kandidate i daje svoje mišljenje. U zavisnosti od oblasti, postoji i više odbora ovog tela. Ulogu u Savetu imaju tako i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, tačno određen broj sudija i tužilaca (magistrata) i još osam kvalifikovanih članova. Od toga, dvoje predlaže predsednik države, dvoje predsednik Skupštine, dvoje predsednik Senata, jedan dolazi u ime Državnog saveta i jedan u ime advokatskog udruženja.

En réponse à @PetarBeljic97 et autres, en France, le Président de la République @EmmanuelMacron nomme les magistrats après avis ou sur proposition du Conseil supérieur de la magistrature, ce qui en garantit l’indépendance. @justice_gouv https://t.co/BzYvdUIiJf pic.twitter.com/woQx2lKkL3

— Jean-Louis Falconi (@FalconiJL) January 21, 2020

Savet je finansijski nezavistan i predsednik Francuske takođe mora da garantuje samostalnost ovog tela. 

I u francuskoj javnosti vode se polemike o “prekomernoj moći” predsednika u različitim oblastima i dolaze iz više razloga. Analize stručnjaka u javnosti dolaze pre svega zbog faktičkog uticaja koji predsednik ima. Dominantan uticaj u Parlamentu i Senatu uglavnom ima jedna ista partija, uobičajeno iz istog jata kao i prvi čovek države. Ministar pravde, takođe, najčešće je politički blizak predsedništvu. Na taj način, ne samo u teoriji, predsednik države može da ima bitnu ulogu u izboru magistrata, ako mu se baš sve političke karte poklope. 

“Sudijama ponestaje snage”

“Ono što se već dugo naslućivalo iz želja i Parlamenta i i poslanika, koji su svi iz iste vladajuće partije, a to je – da se mora kontrolisati sudija. Sad očekujem kao posledicu svega toga da ću imati mogućnost da me operiše u državnoj bolnici samo kontrolisani hirurg koga je ta partija izabrala, pa kakav god on bio, ali je blizak toj partiji, pa će on dobiti i zahvalnicu da postane i glavni hirurg. Ili će biti blizak sa partijom, pa će to dobiti kao nagradu. E, tako će se sada desiti sa nama. Građani ne shvataju problem toga, da ako jedan političar bira i sudiju i tužioca – da će to biti veliki problem za državu i vladavinu prava”, kaže Petrović-Škero.

Na momente u javnosti, pri kritikama domaćeg pravosuđa, prenebregava se činjenica koliku ulogu zapravo ima Narodna skupština u svemu tome.

“U ovom trenutku svi koji govore o tome kakav je kvalitet sudstva zaboravljaju da je izbor sudija i sudstva, onaj prvi, osnovni – odatle samo napredovanje ide preko organa VSS-a i DVT-a – vrši skupština. Dakle, ulazak u pravosuđe vezan je za skupštinu. Sve što imamo iskreirala je skupština. Prema tome, priča o tome da smo ovoliko nekvalitetni – slažem se da se osipa kvalitet i da ga više nema mnogo… Ljudi nemaju snage, ni nerava da učestvuju u svemu tome. Ali taj izbor i to kreiranje pravosudnog sistema napravila je skupština, preko predstavnika političkih stranaka u njoj, do jednog”, zaključuje naša sagovornica.

Kodeksi i zakoni u Srbiji

Elem, Ilićeve opaske o kontroli sudija i tužilaca i razbijanju tog zatvorenog sistema u Srbiji, nisu dovoljno jasne. Izbor ovih nosilaca funkcije je apsolutno nemoguć bez Narodne skupštine. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u tom postupku imaju svoju ulogu predlagača i “filtera”, ali “predstavnici naroda” su ti koji koji biraju zamenike tužioca, kao i sudije, što je uređeno Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu.

Jedna od zamerki na račun ovakvog procesa izbora bio je preveliki politički upliv vlasti, a Ilićeva ideja o prelivanju i ove moći izbora – u ruke predsednika države, time je samo razvila i dalje preplitanje politike i pravosuđa. 

I pored toga što zakonodavni okvir jemči nezavisnost sudija, istraživanje koje je sprovelo Društvo sudija pokazuje da je 44% sudija tokom svoje prakse osetilo pritisak da donese određenu odluku. Otvoren ili posredan uticaj nosilaca drugih grana vlasti osetilo je 27% sudija, dok je 22% sudija bilo izloženo pritisku od strane predsednika suda – raspitivanjem o slučajevima ili direktno, što je ređe.

Komentarisanje sudskih odluka putem medija jedan je od najzastupljenijih instrumenata uticaja na pravosuđe u Srbiji, navodi se u izveštaju Crte iz 2018. godine. Ti pritisci koje, uglavnom preko medija, na sudije vrše nosioci najviših državnih funkcija ne jenjavaju ni nakon što je 2016. godine Vlada usvojila Zaključak o usvajanju Kodeksa ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka, kao ni nakon što je 2017. Skupština usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka.