Manipulacije iz Skupštine: kvorum, ustavnost, odšteta, steno beleške #Parlament

Većina jedina može da obezbedi kvorum

Sam početak sednice obeležilo je manipulisanje pojmom obezbeđivanja kvoruma, jer se kreirala slika da kvoruma nema jer poslanici opozicije nisu došli na sednicu koju su sami zahtevali. Iako je narodna poslanica Danijela Nestorović nakon kolegijuma na kojem je dogovoreno kako će se na sednici raditi, izjavila da je vladajuća večina obećala kvorum kako bi sednica počela, to se u 10 sati 7. oktobra nije desilo. Iako je na otvaranju sednice i tokom intoniranja himne bilo jasno da je skupštinska sala puna, poslanici većine nisu ubacili kartice u sistem.

“Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 67 narodnih poslanika, odnosno da nije prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da u ovom trenutku ne postoje uslovi za rad Narodne skupštine”, rekla je predsednica skupštine Ana Brnabić i odložila sednicu za sat vremena. Tako je već prvog dana umesto na litijum, sva pažnja bila usmerena na pitanje – gde je 18 poslanika koji su potpisali predlog zakona. U nastavku, posle pauze, nije rečeno koliko je poslanika opozicije prisutno, ali je svakako nemoguće da manjina obezbedi većinu od 126 poslanika. 

“Pošto nemamo kvorum za rad, molim narodne poslanike većine da obezbede kvorum za rad ove sednice”, izgovorila je Brnabić i time još jednom podvukla očigledno, da većina “čini uslugu” opoziciji time što uopšte pristaje na ovu sednicu. Priča o kvorumu ponovila se i narednog dana: “Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 52 narodnih poslanika, tako da molim narodne poslanike većine da ubace svoje identifikacione kartice, kako bi mogli danas da radimo”.

Isticanje da je većina dala kvorum za početak sednice, iako je to jedini način da sednica počne, primer je još jedne manipulacije, jer preterano naglašavanje nečega što je uobičajeno čini ga važnijim i ozbiljnijim nego što zaista jeste, u cilju iskrivljenog predstavljanja stvarnosti, naročito za građane kojima skupštinske procedure nisu poznate.

Da li zakon može biti “granično ustavan”?

Posle predstavljanja predloga zakona, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Milica Nikolić iz Srpske napredne stranke izjavila je da se dugo na odboru raspravljalo o, kako je rekla “ovom beskrajno sramnom i izuzetno štetnom predlogu zakona”. 

“I sigurna sam da on nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonima naše zemlje, ali nije u skladu ni sa zdravim razumom”, rekla je predsednica odbora koji po poslovniku razmatra “predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta sa stanovišta usklađenosti s Ustavom i pravnim sistemom i opravdanosti njihovog donošenja”. U nastavku je objasnila kako je takav zakon ipak “prošao”. 

“Da smo se mi držali forme, to se danas ovde ne bi našlo, ali smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo uzeli najšire moguće shvatanje i glasali smo samo zbog toga da bi mi ovde o ovome mogli danas da raspravljamo”, rekla je Nikolić.

Njen stav potvrdila je i predsednica Brnabić. 

“Da, apsolutno se slažem da je granično ustavan ili verovatno protivustavan, ali nemamo problem da o tome razgovaramo”, izjavila je Brnabić. Izraz “granično ustavan” u pravu ne postoji, a ustavnost samog zakona, ako bi bio usvojen, može da oceni samo Ustavni sud. Reč je o još jednoj manipulaciji preuveličavanjem, samo što je u ovom slučaju reč o gradaciji, pa je nakon ocene predsednika Aleksandra Vučića da je predlog imbecilan, preko izjave Ane Brnabić uoči sednice da je “loš i nepismen“, bilo potrebno dodati da je protivustavan, te je unapred kreirana atmosfera da on ne može biti izglasan. 

Da li će Srbija da nadoknadi štetu Rio Tintu?

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je na sednici da bi zabrana iskopavanja litijuma kršila i osnovna načela Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji garantuje sigurnost, predvidljivost, kontinuitet istražnih i rudarskih prava. 

“Republika Srbija bi zasigurno bila obavezna da nadoknadi svu štetu koja je za investitore nastala usred bilo kog kršenja, makar i jednog od navedenih prava i načela”, rekla je ministarka. 

Istinomer je već pisao o ranijim izjavama funkcionera da će Rio Tintu biti isplaćene milijarde odštete, što se često pominje kao izvesnost, iako je nemoguće znati unapred ishod eventualnog pokretanja arbitraže.

Tokom rasprave, poslanici su više puta podsetili Anu Brnabić da je kao premijerka “stavila tačku” na projekat Jadar, a ta izjava već je dobila ocenu “neistina”. Nekoliko puta je postavljeno pitanje šta se promenilo od 2022. godine i kako je tada vlada mogla da donese odluku o ukidanju projekta, a sada ne može, ali je to pitanje ostalo bez jasnog odgovora. Poslanica Danijela Nestorović ukazala je da je Ustavni sud u obrazloženju odluke da je uredba o ukidanju projekta neustavna, ukazao da se time “ne oživljava prethodno doneta Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene”, već da je samo reč o procedurama. Ministarka Đedović ostala je pri stavu da Vlada mora da poštuje odluke Ustavnog suda. “Ustavni sud je odlučio da nije u saglasnosti bila ta odluka sa Ustavom i zakonom i Vlada je na osnovu toga donela Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene”, rekla je ministarka i pozvala poslanike da se , ukoliko misle da se išta radi mimo zakona “obrate nadležnim institucijama .

Jedna od najčešće ponavljanih polemika na ovoj sednici bila je i ko je “doveo Rio Tinto” i ko je kriv ili zaslužan za dolazak te kompanije, o čemu smo takođe ranije pisali .

Steno beleške do skoro su beležile sve što se kaže

Steno beleške sa sednica skupštine važne su ne samo za novinare, već i kao istorijski dokument, i na ovoj sednici javnost je svedočila u nekoliko navrata da poslanici čitaju šta su njihovi protivnici nekada govorili i kako su glasali. Od jula 2023. godine privremeno se promenio  način njihovog vođenja o čemu je Istinomer tada pisao ukazujući na opasnost “šminkanja stvarnosti. 

Beleške novinarima dolaze nešto kasnije i posle provere, pa je tako bilo i sada, kada su poslanici opozicije čuli (a čuje se i na snimku) da je poslanik SNS-a Nebojša Bakarec predsedniku Stranke Srbija centar dobacio da je “đubre ustaško”, a u steno beleškama bilo notirano samo “poslanici pozicije dobacuju”. Da zanemarimo da ne postoji “pozicija” već vlast te da bi trebalo da stoji “poslanici vlasti dobacuju”, ovoga puta smo od potpredsednice skupštine Snežane Paunović iz SPS-a čuli da se u steno beleškama piše samo ono što “se zvanično govori u mikrofon”. 

Tim povodom reagovao je Otvoreni parlament pre svega podsećanjem da u poslovniku, u Članu 118. Između ostalog piše  da se “u stenografske beleške unosi tekst u izrečenom obliku, bez ikakvog izostavljanja reči i izraza.” U skupštini postoji dugogodišnja praksa da se beleži sve, i Otvoreni parlament objavio je kako izgledaju steno beleške od 8. oktobra, gde se jasno vidi da se reči izgovorene mimo govornice zapisuju u zagradi, a kad god je moguće piše se i ko je poslanik i šta  dobacuje. Slučajnim uzorkom pretražili smo steno beleške i iz nekih ranijih saziva, i pronašli da je uvek bilo tako. 

Iz  decembra 2022. imamo primere:

(Zoran Lutovac: O čemu priča ovaj?)

Orlić: Da li to želite? Da li je to namera?

(Ivana Parlić: Uključite mikrofon da odgovorim.)

Da li vam je to namera? Da li u to hoćete da pretvorite svaku sednicu?

I ranije, na primer, 27. decembra 2019 . godine:

( Nemanja Šarović: Očigledno niste slušali njegovo izlaganje.)

Arsić: Samo je rekao da može šta da vam odgovori, ništa više i nastavio da priča o amandmanu koji se podneli…

(Nemanja Šarović: Jeste li čuli priču o kaubojcima i Indijancima?)

Pronašli smo i slučajan primer iz 26.decembra 2013. 

(Zoran Babić, s mesta: Tema.)

Evo, gospodine Babiću, pošto kažete – tema, ja ću sa ovim završiti. Hvala.

Molim narodne poslanike da smanje tenziju, raspravu, da se okrenemo dnevnom redu.

(Radoslav Milovanović, s mesta: Replika, meni se obraćao.)

Jeste replika, pošto se prethodni govornik obraćao poslanicima DS, odnosno DS. Meni je drago…

(Vučeta Tošković, s mesta: Nismo mi upropastili državu.)

Naslovna fotografija :  Instagram / @sns_srbija