Manipulacije iz Skupštine: Nikad više uspeha, a litijum „preskoči“ #Parlament

Kako se manipuliše visinom zarada?

Ako ministar finansija Siniša Mali uporno ponavlja da je danas prosečna zarada veća od 800 evra, a pre 12 godina je bila nešto više od 300, on šalje manipulativnu poruku da se živi skoro tri puta bolje. Pošto je kurs evra zaista ostao isti, da bi se stvorila prava slika treba znati da je na primer cena najjeftinijeg hleba pre 12 godina bila 44, a sada je 59 dinara, da je litar dizela bio 136, a sada je 213 dinara  goriva,  kao i da se tada kilogram mesa plaćao oko 500  a sad se uz sva ograničenja vlade prodaje po 700 dinara.  Kada se samo prvog dana zasedanja deset puta čuje da će 2027. godine prosečna plata biti 1400 evra, a penzija i minimalna zarada po 650 evra, to se već prihvata kao cela istina jer je, kako naglašava, ispunjeno sve što je do sada obećano. Istinomer je godinama unazad zabeležio da nisu baš sva obećanja ispunjena, a nešto što je obećano nije ni započeto.

Ministar Mali u skupštini je rekao da je prosečna zarada iz juna ove godine iznosila 818 evra, a da će do kraja godine biti oko 920 evra. 

“Dakle, potpuno smo u dinamici da do kraja naredne godine, kao što smo i obećali programom ‘Srbija 2025’, prosečna zarada bude u Srbiji iznad 1.000 evra, do kraja 2027. godine, kao što sam već nekoliko puta i pomenuo, apsolutno dolazimo do cilja od prosečne zarade od 1.400 evra. Samo da vidite kako se Srbija promenila, prosečna plata u Srbiji  2012. godini bila je samo 329 evra”, rekao je Mali. (Izvor: Steno beleške, 23. septembar 2024. godine)

Ministar je za ovu ocenu od Istinomera već dobio ocenu “skoro neistina” jer je prosečna plata po kursu iz 2012 .godine bila nešto veća – 366 evra i kasnije je rasla – ali uz promenjenu metodologiju, tako da se podaci od pre 12 godina i sada ne mogu porediti. Ministar ni jednom nije pomenuo medijalnu zaradu, koju prima najveći broj zaposlenih, a koja iznosi 678 evra. Promena metodologije pratila je i podatke o broju zaposlenih, što ministar takođe zanemaruje.

“Ako pogledate broj zaposlenih u Srbiji, nikada nismo imali veći broj zaposlenih na ovaj broj stanovnika nego danas – 2.360.000 ljudi u Srbiji radi, prima platu, plaća poreze, plaća doprinose. Stopa zaposlenosti u našoj zemlji u drugom kvartalu ove godine, poslednji podatak koji imamo, je 51,4 odsto, što je najviša stopa ikada. S druge strane, stopa nezaposlenosti – 8,2 odsto, najniža u istoriji. Poređenja radi, 2012. godine prethodna vlast nam je ostavila stopu nezaposlenosti od 25,9 odsto, svaki četvrti građanin Srbije tada nije imao posao “, rekao je Mali.

Istinomer je već pisao o tome da podaci o broju zaposlenih nisu poredivi jer je metodologija u obradi podataka za Anketu o radnoj snazi menjana  2014. i 2021. tako da poređenja sa 2012. godinom nisu adekvatna. 

Kada je reč o minimalnoj zaradi, ministar je ovoga puta korigovao ranije netačne tvrdnje da je 2012. minimalac iznosio 15.700 dinara, već se vratio na 2010. godinu koja se mnogo ređe pojavljuje u poređenjima. 

“Dakle, sada imate nikada veće plate, u evrima, imajući u vidu da inflacija takođe ima i u evrima, imate nikada veće penzije, imate nikada veću minimalnu zaradu, pa ne možete da mi kažete da minimalna zarada sada od 1. januara koja je 53.592 dinara nije veća od 15.700 dinara, koja je bila 2010. godine,” rekao je ministar. 

Nabrajanje dok građani ne poveruju

Upečatljiv deo nastupa ministra finansija bilo je i beskrajno nabrajanje, skakanje sa teme na temu i preuveličavanje svega što se gradi i što će biti neuporedivo bolje, jer kako ministar tvrdi – para ima.  “Mi smo pred građane Srbije izašli sa programom „Srbija 2027“, sa programom koji podrazumeva 323 projekta u celoj Srbiji – infrastruktura, auto-putevi, saobraćajnice, brze pruge, škole, bolnice, energetika, poljoprivreda, kultura. Sve to je „Srbija 2027“. I da, imamo dovoljno novca”, rekao je ministar. Za to koliko zaista ima projekata, da li se isto broji projekat renoviranja seoske škole i izgradnja magistralnog puta, jedini izvor je Vlada Srbije. 

U nastavku je usledilo objašnjenje kako sam EKSPO “neće izaći na više od milijardu, milijardu i 200 miliona evra”, ali da se tu računa i izgradnja brze pruge od Zemun polja do EKSPA, odnosno nacionalnog stadiona. Nakon toga ta pruga ide i do Obrenovca, a onda i veliki broj (ne zna se koliko) ulaganja u kanalizacionu mrežu, vodovodnu mrežu, u trafostanice, energetski sistem celog tog dela Beograda “kako bismo ga digli u smislu infrastrukture i kvaliteta infrastrukture i onda ono što se već dešava, otvorili dalje privatnim investitorima da grade i rade”. Pa tematski park, 1500 stanova (o ceni kvadrata nije bilo reči), centar za vodene sportove. 

Teško je u toj poplavi podataka razaznati validnu informaciju kad se ministar odjednom prebaci na dinare i kaže da su ukupna izdvajanja za „Rafale“ 48,6 milijardi dinara, ukupna izdvajanja za EKSPO u ovom rebalansu 20,4 milijarde, uz poentu da je to ukupno  3,1 odsto rebalansa, dakle malo. A onda isti ministar tvrdi da se za socijalu izdvaja  “veliki novac”- čak 25,6 milijardi dinara, dakle malo više nego za izložbu. 

I još jedan primer. Kada poslanik kaže da ne zna šta je sa Tiršovom dva, ministar odmah odgovara da se “uveliko gradi i Tiršova 2, kao i veliki broj opštih bolnica, domova zdravlja i kliničkih centara na teritoriji cele Republike Srbije” i ta se rasprava ne nastavlja, kao da rok za izgradnju nove dečje bolnice nike odlagan već nekoliko puta. Tiršova dva, kao što smo već pisali, možda teoretski može da bude završena u novom roku, početkom sledeće godine, ali to ne menja činjenicu da su rokovi probijeni nekoliko puta. 

Vesić obećava sve što je trebalo davno završiti

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić imao je sličan nastup, s tim što se fokusirao na kilometre auto puteva i pruga, sve vreme obećanja servirajući kao završene projekte. Najavljuje se kad će nešto biti završeno, ali se prećutkuje kada je započeto ili koliko košta ili šta je sa projektima koji su ranije isto tako najavljivani, pa se odustalo.

“Mi ćemo do kraja ove godine završiti preko 85 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Završićemo 54 kilometra brze saobraćajnice do Loznice“, kaže Vesić, ali ne kaže odakle i da li je to onih tada 55 kilometara puta Šabac – Loznica koje je jedna od njegovih prethodnica ministarka Zorana Mihajlović najavljivala još za 2020. godinu, a kasnije rok više puta produžavao i predsednik Aleksandar Vučić  

“Završićemo kompletnu trasu do Požege, sada tu nemamo Munjino Brdo, biće pušteno do 1. juna. Završićemo preko 30 kilometara, spojićemo Požarevac sa auto-putem Beograd – Niš. Završićemo do septembra sledeće godine, pre roka kompletan Dunavski koridor i onda se kaže to nikome ne koristi”, reko je Vesić. Ako se podsetimo, na primer put do Požege trebalo je da bude završen krajem 2023. godine, a tada se pomenuto Munjino Brdo očekivalo u avgustu.

Ministar Vesić govorio je mnogo, i mogla bi se svaka rečenica analizirati, ali od opšte poznatih projekata pomenućemo još da je ponovo u skupštini kao pozitivna stvar najavljeno da će početkom sledeće godine biti raspisani prvi tenderi za deonicu dva i tri za prugu Beograd – Niš. Ko je verovao predsedniku Vučiću, mislio je da će se tom prugom 200 na sat, kako je obećavao, ići još krajem 2023. godine.

Ni ova sednica nije prošla  bez rečenice da će se od  Beograda do Budimpešte stizati za dva sata i 45 minuta. Vesić je obećao da će za sve poslanike iz opozicije koji misle da se ništa ne radi,obezbediti 25. novembra besplatne karte za prvu vožnju između Novog Sada i Subotice. Modernizacija pruge do Budimpešte, kako je Istinomer već pisao, čeka se skoro deset godina. 

Ko razvodnjava raspravu i ne želi sednicu o litijumu?

Sve do sada pomenuto bilo je na neki način očekivano, ali način izbegavanja sednice o litijumu jeste uneo novi nivo manipulacije u skupštinski život. Naime, kada je 18. septembra održan kolegijum skupštine, poslanici opozicije izašli su sa sastanka zadovoljni obećanjem da će biti uvažen njihov zahtev da sednica na čijem bi dnevnom redu bio predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma, biti uvažen. Samo da se prvo usvoji rebalans, i u nastavku će biti sednice, rečeno je tada prisutnim novinarima.

Sredinom četvrtog dana rasprave o rebalansu, u skupštinskoj sali čula se nova optužba – da opozicija svojim govorima opstruiše i odugovlači kako bi izbegli sednicu o litijumu, koju su sami tražili. Tačnije, njima je preneta poruka da su sami krivi što se ne zna kada će početi sednica o litijumu jer su podneli previše amandmana i žele da ih obrazlažu, pa time odlažu zakazivanje. Brnabić im je poručila da bi trebalo da se odreknu diskusije i ponavljala da su poslanici SNS-a učinili uslugu opoziciji time što ne diskutuju, ignorišući činjenicu da su ministri svoje pravo na neograničeno vreme za raspravu, i koristili. Nastavak rasprave o rebalansu zakazan je za ponedeljak, a sednica o litijumu za 14 časova, tako da ako se nastavi isto tumačenje poslovnika, za raspravu će ostati samo četiri sata.

Naravno, po poslovniku je bilo moguće da se nova sednica zakaže i započne iako prethodna nije završena. Brnabić je više puta ponovila da u utorak 1. oktobra počinje redovno zasedanje i da ona prosto ne može, sve i da hoće, da na vreme zakaže sednicu u vanrednom roku, kako je zatraženo. To nije cela istina, jer je vanredna sednica o litijumu  zatražena 10. septembra.  

„Oni su 11. još mogli da zakažu sednicu, rebalans uopšte nije bio u proceduri još nedelju dana nakon toga. Dakle, ta bi se sednica već završila i pre ulaska rebalansa u proceduru, to nisu hteli da urade. Kada smo ušli u kolegijum da pričamo o rasporedu, smatrali su da je rebalans bitan, mi smo rekli okej, nek bude posle toga sednica o litijumu, potpuno znajući kako zvuči Poslovnik, ali očigledno oni nisu znali“, izjavila je poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. Dobila je odgovor zvaničnim saopštenjem sekretara, da se vanredne aktivnosti moraju završiti pre redovnih, ali bez odgovora šta je sprečavalo predsednicu skupštine da ovu sednicu zakaže pre rebalansa. Ili da kao što je uobičajeno, produži raspravu i posle 18 časova, kako bi se brže završilo.

Zabeležili smo i jedno obećanje, da je urađen godišnji plan rada Narodne skupštine i da je dostavljen nadležnima. 

“Samo da vas obavestim godišnji plan rada Skupštine je gotov, kao i kalendar našeg grada i predstavnici vaše grupe to znaju i ja verujem da ćemo na prvom redovnom jesenjem zasedanju raditi po tome, čisto da vas obavestim”, rekla je potpredsednica skupštine Marina Raguš. Ako je ovo tačno, to će biti prvi put nakon više od 10 godina da skupština ima plan rada, na šta je Otvoreni parlament više puta ukazivao. Poslovnikom je predviđeno da godišnji program rada skupštine utvrđuje predsednik Narodne skupštine, nakon konsultacija na sastanku Kolegijuma, a višegodišnjim nepoštovanjem ove obaveze narodni poslanici i javnost su ostali uskraćeni za mogućnost sistematskog praćenja skupštinskih aktivnosti i pripreme za reagovanje po temama koje su predmet njihovog interesovanja.

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada/Slobodan Miljević