Manipulacije iz Skupštine: Svesrpski litijum i životni oslonac #Parlament

O čemu se sve manipulisalo tokom prvog vanrednog zasedanja u Četrnaestom sazivu, kada je razmatrano 60 tačaka dnevnog reda, a usvojeno 59?

Dokument za istoriju ili stranački pamflet

Kada je početkom juna na Svesrpskom saboru dogovorena deklaracija o zajedničkoj budućnosti, javnosti je predstavljeno kako će tih 49 tačaka očuvati narod i državu. U skupštini se očekivala najmanje posebna, svečana sednica kako bi takav „istorijski dokument koji rehabilituje srpske nacionalne interese” bio propisno predstavljen. Međutim, to je bila tek prva od 60 tačaka dnevnog reda o kojima se raspravljalo objedinjeno. Zato je u potpunom neskladu zvučalo ponavljanje mantre o istorijskom dokumentu na kojoj je vladajuća koalicija insistirala. 

„Svako od nas ima nešto što bi dodao i nešto što bi oduzeo, ali veličina ovoga je takva da se ispisujete iz istorije ako se ne upišete ispod ove deklaracije”, rekao je potpredsednik vlade Aleksandar Vulin. A i poslanik iz Vulinovog Pokreta socijalista Đorđe Komlenski istakao je značaj sporazuma. 

„Prvi put u istoriji, istoriji srpskog naroda dve države, dve najviše državne institucije, ne istoričari, ne filozofi, ne pisci, ne stranke, pojedinci, udruženja, usvajaju ovu deklaraciju jasno definišući sve probleme koje imamo kao narod i trasirajući put kako da se prevaziđe”, izjavio je Komlenski. 

Sa druge strane opozicija tvrdi da niko osim vladajućih stranaka nije učestvovao u kreiranju pomenute deklaracije i zameraju upravo to – što se svesrpskim predstavlja dokument oko kojeg ne postoji konsenzus. Takođe, predstavlja se da je ovo dokument iza kojeg staje cela skupština, a deo poslanika ne želi da ga podrži. Pa i sam premijer Miloš Vučević je predstavljajući deklaraciju rekao da „predstavlja Program opstanka i napretka, nastao pre svega radom i zalaganjem predsednika Vučića i predsednika Dodika, program koji je 2. jula ove godine usvojila i Narodna skupština Republike Srpske i koji je dobio blagoslov patrijarha Porfirija.”

Kako se slavi jedna fabrika koja još ne radi

Omiljeni narativ predstavnika vlasti je da najavljene ili tek započete stvari predstavljaju kao ostvarene uspehe. Tako je, na primer, šef najveće poslaničke grupe Milenko Jovanov iskoristio prvi dan zasedanja da čestita predsedniku Vučiću na otvaranju nove fabrike u Nišu. 

„Sedamdeset pet miliona evra ulaganja, novih 300 zaposlenih. To je ono što je vest. To je ona Srbija koja ide napred. Danas u Nišu 22.000 ljudi više radi nego 2012. godine. Da je ovaj rezultat od 22.000 više zaposlenih za celu Srbiju, bilo bi mnogo, a ne samo za grad Niš”, rekao je Jovanov. 

Zapravo tog dana Vučić je prisustvovao polaganju kamena temeljca, za fabriku Ariston koja je najavljivana još od 2018. godine, a o čemu je Istinomer već pisao. Pred početak kampanje, 2023. godine, to je bila najavljena deseta fabrika koja stiže u Niš, i obećano je tada 75 miliona evra ulaganja i 300 zaposlenih. Međutim, u međuvremenu se to zaboravi, pa se za šest meseci opet ponovi. 

Gde je kanalizacija? Biće!

Na primedbe da se donose zvučne deklaracije i da građani nemaju najosnovniju infrastrukturu a ista vlast odlučuje 12 godina, ministar Goran Vesić odgovara da predugo sluša neistine o kanalizaciji i da se zna da projekat „Čista Srbija”, čija je investiciona vrednost tri i po milijardi evra, treba da pokrije 73 jedinice lokalne samouprave na 93 lokacije sa 159 postrojenja za preradu otpadnih voda. 

„U prvoj fazi projekta, a prva faza projekta je završena preko 70%, rađena je kanalizacija na 16 lokacija, ukupna vrednost prve faze je 336 miliona evra, gradi se 680 km kanalizacije i gradi se 25 postrojenja za preradu otpadnih voda, uglavnom manjih postrojenja. Pred poslanicima se nalazi zaduženje, za drugu fazu čija je vrednost 216 miliona evra, nadam se da ćete odobriti”, odgovorio je Vesić i nastavio da nabraja u istom tonu, kao da je sve već završeno.

A tri milijarde evra za kanalizaciju najavljivao je i predsednik Vučić pre četiri godine:

„To znači da svako selo, svaki grad u Srbiji ima kanalizaciju i čistu pijaću vodu za četiri ili pet godina. To je potpuno druga Srbija, potpuno drugo lice Srbije.”        

Ko je protiv vlasti taj je protiv napretka

Ako neko samo pomene da se u 60 tačaka dnevnog reda našao i još jedan zajam za put Šabac – Loznica ili kaže da se u Srbiji grade najskuplji putevi na svetu, biće optužen da se protivi izgradnji, a ne da ukazuje na moguće malverzacije. Tako je ministar finansija Siniša Mali pitao poslanike zašto se „protive” završetku brze saobraćajnice od Šapca do Loznice. 

„Pa zamislite od Beograda do Loznice, za sat i 10 min, 54 km brze saobraćajnice, biće gotove do kraja godine”, rekao je Mali. To jeste aktuelni obećani rok, koji je do sada – više puta odlagan. „Od Beograda do Drine za sat vremena” obećavao je Aleksandar Vučić za 2022, a pre toga za 2020. obećavala je tadašnja ministarka Zorana Mihajlović.

O putevima i prugama je govorio i ministar Goran Vesić i istakao da je cilj ove Vlade između ostalog „da može da se putuje između Subotice i Beograda prugom za sat i 10 minuta. To je cilj! Da se stiže iz Niša do Beograda za sat i 40 minuta”.  Da je deonica Beograd-Budimpešta zaista izgrađena „na vreme”, prema prvobitno datim rokovima, njom bi vozovi saobraćali još od 2017, a brza pruga Beograd-Niš pored svih odlaganja trebalo je da bude završena krajem prošle godine, kada je predsednik Vučić dobio ocenu – neispunjeno.,

O litijumu opet i opet

Tema litijuma bila je u fokusu sednice. Desetinama puta čule su se optužbe o tome ko je doveo Rio Tinto u Srbiju i kao da su već zaboravljene konferencije za novinare na kojima se pre samo nekoliko dana prešlo na pohvale – jer je, sada kažu, Rio Tinto dobra opcija za Srbiju, o čemu smo nedavno pisali. Od premijera Miloša Vučevića čula se poznata satanizacija opozicije. 

„I nemojte da obmanjujete građane Srbije i srpski narod, ne daj bože da dođete na vlast, daćete ‘Rio Tintu’ sve da kopa i trčaćete u Berlin svi skupa zajedno”, izrekao je kao optužbu. 

I poslanik SNS Vladimir Đukanović, koji se otvoreno zalaže za ekspolataciju litijuma, kada se obraća opoziciji – optužuje:

„Vi da ste ostali, pošto ste razvijali taj projekat Rio Tinta sve ove godine, vi da ste ostali na vlasti, vi bi odavno već krenuli u eksploataciju tog litijuma, jer ste nam pričali da je to razvojna šansa.”

Poslanici i ministri su desetinama puta ponavljali da je o litijumu potrebno otvoriti stručnu raspravu, ali čini se da to nije potrebno jer svi već imaju mišljenje. Ministarka energetike 

Dubravka Đedović, na primer, u jednoj rečenici kaže da to da li će se neki rudnik otvoriti u narednih 20 godina zavisi od mnogo analiza, studija i dozvola, ali već u sledećoj rečenici misli da je sve jasno, i da opozicija zbog svog neznanja širi paniku i strah.

Kako je RTS „prešao” na stranu opozicije

Jedna od tačaka dnevnog reda skupštine bilo je povećanje takse za Javni servis, čemu se opozicija protivila tvrdeći da RTS ne ispunjava svoju funkciju i služi kao glasilo Srpske napredne stranke. U raspravi se moglo čuti da je, naprotiv, RTS upravo naklonjen opoziciji! 

Premijer Vučević rekao je doslovno da vlast ima veće probleme sa RTS-om nego opozicija:

„Pogledajte jučerašnji prilog iz Dnevnika, pa vi ste dobili veći prostor nego cela vlast. Potpuno nesrazmerno. Pa, nemojte ljudi, pa možemo da vratimo, pa pogledajte RTS Dnevnik juče, izveštaj iz Skupštine. Pa, to vama apsolutno ide u prilog. Ljudi, da li vi gledate te programe. Pa, ja ne znam gde vi imate primedbe, a mi ćutimo iz pristojnosti, javni servis valjda treba da radi, to je evropski i demokratski. Pa, što vi imate primedbe, pa vi ste juče imali bolji prilog o izveštaju iz Skupštine nego što ima pozicija. Apsolutno nesrazmerno većinskoj volji građana Srbije.”

Činjenica je da je u pomenutom Dnevniku nakon uvodne najave, prvi prilog od četiri minuta bio posvećen Aleksandru Vučiću i kamenu temeljcu za fabriku u Nišu, a usledio je izveštaj iz skupštine koji je trajao isto oko četiri minuta. Govorili su prvo premijer Vučević, nekoliko rečenica o deklaraciji, pa lider DS Zoran Lutovac, pa ministar Aleksandar Martinović o istoriji, Aleksandar Jovanović Ćuta o litijumu, pa je usledio odgovor ministarke Dubravke Đedović, pa Marinika Tepić iz SSP i onda odgovor naprednjaka Milenka Jovanova. Da ne brojimo sekunde, bilo je četvoro govornika iz vlasti i troje iz opozicije, pa je i na prvi pogled jasno da je prilog bio najblaže rečeno izbalansiran, ali svakako nije „apsolutno nesrazmerno” bio u korist opozicije. 

„Na izborima ne možete da varate”

Nije se mnogo istakla, ali je bila interesantna izjava ministra bez portfelja Đorđa Milićevića koji tvrdi da neki ne shvataju da se demokratija u Srbiji jedino ostvaruje na izborima: 

„Na izborima dobijete glas, da li vam neko veruje ili ne. Na izborima ne možete da varate. Na izborima građani glasaju.” 

Podsećamo na završni izveštaj posmatračke misije Crta koji kaže da vanredni parlamentarni i beogradski izbori u decembru 2023. godine, kada je i nastao ovaj skupštinski saziv, nisu bili slobodni i pošteni.

O izborima je govorio i ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović. 

„Gde su vam sada falsifikovani birački spiskovi? Pretili ste da ćete da podnosite krivične prijave zbog krađe izbora protiv predsednika Republike, Aleksandra Vučića, protiv predsednice tadašnje Vlade, Ane Brnabić, protiv mene kao tadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave”, pitao je ministar. 

Poslanice SSP Mila Popović i Ana Gođevac, podnele su još u martu krivične prijave protiv Martinovića, ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, direktora Bogradske Arene Gorana Grbovića i još nekoliko funkcionera, ali do sada nije bilo reakcije pravosudnih organa.

Predsednik i guvernerka, jedno drugom oslonac u životu 

Primetno je da su narodni poslanici manje skloni da u svakom govoru hvale predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali ni rečenice koje bi mogle da dobiju ocenu „izjava ljubavi” nisu izostale. 

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković bila je pogođena izjavom Dragana Đilasa koji  tvrdi da je Vučića nekada nazivala psihopatom. 

„Aleksandar Vučić kog poznajem od 1993, 1994. godine je čovek, koji je za vas roditelj, džentlmen, gospodin i ne samo roditelj svojoj deci, nego uvredili ste me, ako može da me uvredi čovek koji se zove Dragan Đilas i koji je izgovorio ovakav bezobrazluk i neistinu, ne znam da li možete da me uvredite. U nekim situacijama kada vam je najteže, kada vam se nađu ljudi koji pokažu svoju ljudskost i koji znaju šta smo jedno drugom oslonac u životu preko 30 godina”, rekla je guvernerka o predsedniku. 

I pokazala doslednost jer je, takođe u Narodnoj skupštini, 2021. godine rekla: „Često mu kažem – Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod?”