Masovna ubistva u Srbiji – može li anketni odbor da otkrije sve propuste?

Prvi anketni odbor u ovom sazivu trebalo bi da utvrdi činjenice i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i u okolini Mladenovca. Od njega javnost očekuje mnogo, a pre svega da se utvrde propusti u radu i odgovornosti nadležnih lica koji su doveli do masovnih zločina i atmosfere nasilja. 

Kako su do sada nastupali predstavnici Vlade i skupštinske većine, reklo bi se da oni znaju ko je kriv – krivi su počinioci krivičnih dela. U skupštinskoj sali više puta se čulo već čuveno da „sistem nije zakazao”, da je ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić odgovoran „kao čovek, kao otac i deda, kao građanin”, kao bilo ko drugi. Usvojen je izveštaj REM-a u kojem nema ni pomisli da se osude televizijski programi koji podstiču nasilje. Poslanici opozicije takođe znaju – kriv je režim, kriv je Bratislav Gašić, krive su televizije Pink i Hepi, krivi su tabloidi.

Ipak, anketni odbor ima pravo da činjenice ispituje iz početka, da pozove sagovornike, da traži dokumenta, da predloži mere, pa ako bude sve po planu, i da dočeka usvajanje izveštaja u Skupštini Srbije. Ako ima ičeg dobrog u ovoj situaciji, to je što se javnost zainteresovala za ovu opciju, što se ljudi pitaju šta je to, hoće li rad biti javan, kakve su posledice.

Ono što za sada znamo je da po poslovniku anketni odbor radi po pravilima kao i svaki drugi odbor. Njihov rad bi trebalo da bude javan uz prenose na sajtu skupštine, osim ako članovi anketnog odbora ne odluče da će raditi tajno. 

Zašto je važan?

Iako se u medijima može čuti mišljenje da snaga anketnog odbora nije prevelika, da se izveštaji najčešće ne usvajaju, da to „nije toliko važno”, prema pravilima – nije baš tako. 

Narodni poslanici ne mogu da vrše istražne radnje, ali imaju pravo da traže od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da u okviru rada anketnog odbora uzimaju izjave od pojedinaca. 

„Predstavnici državnih organa i organizacija dužni su da se odazovu pozivu anketnog odbora, odnosno komisije, i da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja. Anketni odbor, odnosno komisija, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj, sa predlogom mera”, piše u poslovniku. I to nije malo, ukoliko je za rad zainteresovana javnost.

O Kosovu kad je već istekao mandat

Ako pitate novinare i zaposlene u skupštinskim službana kojih anketnih odbora mogu da se sete, dobićete skoro iste odgovore – o trošenju para na Kosovu, o fabrici „Knjaz Miloš” i o nestalim bebama. Ali retko ko može da precizira šta je tačno bio epilog.

Uvidom u istorijat, ali i pretragom medija, najpre ćete zaista naći informacije o odboru iz 2013. godine koji je imao zadatak da sagleda stanje u oblasti trošenja sredstava budžeta Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, da utvrdi da li su ona namenski trošena i da li su svima bila pod jednakim uslovima dostupna u periodu od 2000. do 2012. godine. Na ovom zadatku radilo je 14 poslanika, a rezultati su bili odštampani i predstavljeni novinarima u skupštinskoj Maloj sali.  

„Bilo je zloupotreba u oblasti obrazovanja, zdravstva, ali i izrade infrastrukturnih objekata u pogledu zakona o javnim nabavkama, negde je precenjena vrednost objekata, neki su nedovršeni, a neki uopšte ne postoje na terenu, a potrošena su sredstva. Bilo je zloupotreba i u drugim oblastima, oko izgradnje objekata za održiv opstanak i povratak interno raseljenih“, rekao je predsednik tog odbora Momir Stojanović. 

Novinari se sećaju te „velike bele knjige”, detaljnog prikaza – objekat po objekat sa fotografijama, kao i da je najviše bilo započetih sportskih objekata, ali se taj dokument (ako ga niste sačuvali lično na papiru) sada ne može pronaći u elektronskoj formi. U vezi sa tim odborom bilo je interesantno i što su rezultati predstavljeni 14. aprila,  kad su vanredni izbori već održani, a novi sastav skupštine još nije konstituisan (to će biti učinjeno 23. aprila), tako da nije postojala ni teoretska šansa da se izveštaj i predložene mere razmotre u plenumu. Više je bilo kao neka poruka „bivšoj vlasti” da „se zna šta je ko radio”, ali da nema ozbiljne namere da se ide dalje od toga.

Od demonstracija do nestalih beba

Prvi anketni odbor u skupštini formiran je posle devetomartovskih demonstracija opozicije 1991. godine nakon čijeg rada su tadašnji direktor RTS-a Dušan Mitević i ministar policije Radmilo Bogdanović podneli ostavke, do duše pod jakim pritiskom javnosti. 

Bilo je do 2006.godine pre rasprada državne zajednice, anketnih odbora u obe skupštine. Na primer krajem 2000. godine formiran je Anketni odbor o atentatu na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. 

„Uprkos jednoglasno usvojenom izveštaju, aktivnosti ovog anketnog odbora nisu dale željene rezultate, jer njegovi članovi nisu imali odgovarajuća ovlašćenja, to jest mogućnost da nateraju bivšeg ministra policije Vlajka Stojiljkovića i bivšeg direktora carina Mihalja Kertesa da se pojave pred Odborom”, objavilo je Vreme pozivajući se na svoj dokumentacioni centar. Zato je rad odbora ostao bez konkretnog rezultata.

Bilo je istrage okolnosti u vezi s ubistvom ministra odbrane Pavla Bulatovića, a na čelu anketnog odbora bio je Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a. Izveštaj je prihvatilo tadašnje Veće republika ali ne i Veće građana, a ubistvo Bulatovića do danas nije rasvetljeno.

Ko se još seća Anketnog odbora  o navodnom prisluškivanju Kabineta predsednika SRJ Vojislava Koštunice čiji izveštaj nikada nije stigao pred poslanike? Ili o regularnosti glasanja na izborima za Skupštinu Beograda iz 2004. gde je utvrđeno da je bilo nepravilnosti, ali takođe nikad poslanici nisu glasali o izveštaju.

Možda se neki sećaju iz iste godine Anketnog odbora o trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom. Odboru je predsedavao tadašnji poslanik SRS-a Aleksandar Vučić koji je tvrdio da je „strujna mafija“ oštetila državu za milione dolara, ali članovi tog tela nisu uspeli da dođu do zajedničkog zaključka, odnosno do bilo kakvih jasnih dokaza.

Poseban anketni odbor 2005. se bavio  privatizacijom fabrike „Knjaz Miloš”. Predsedavao je Milorad Vučelić, tada socijalista, koji je tvrdio da je država jizgubila preko deset miliona evra, a firma „Knjaz Miloš” šest miliona, da je prihvaćena najniža ponuda, da je neko obećao košarkašu Vladi Divcu „da samo treba da se pojavi”. Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta tvrdila je da njena partija poseduje dokaze da su tokom vikenda pritisci u korist „Danonea” došli od potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa i kabineta premijera Koštunice. Rad odbora je bio javan, ispitivani su brojni zvaničnici ali je zaključak opet izostao jer članovi odbora nisu mogli da usaglase mišljenja.

Jedan od retkih usvojenih – izveštaj o nestalim bebama

Kada je neka tema toliko potresna i važna kao što su nestale bebe, postoji mogućnost da se rad anketnog odbora dovede do kraja i da se stvori dovoljan pritisak javnosti da skupština izveštaj usvoji. Na primer, 2006. godine usvojen je izveštaj Anketnog  odbora koji se bavio utvrđivanjem istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji. 

„Anketni odbor je uočio da u dokumentaciji postoji niz nepravilnosti i da se u velikom broju slučajeva gubi trag bebama između porodilišta i pogrebnog preduzeća. Članove odbora je najviše zabrinula činjenica da je Tužilaštvo konstatovalo da su gotovo svi slučajevi zastareli. Zato odbor predlaže da Skupština hitno promeni zakone u delu koji se odnose na zastarelost, da se hitno deblokira rad tužilaštva, sudova i MUP-a i da se u policiji formira specijalna jedninica za istragu ovih slučajeva po prijavi roditelja. Odbor takođe predlaže da Specijalni tužilac i Specijalni sud za organizovani kriminal postupaju po krivičnim prijavama roditelja.” (Izvor: RTS) 

Nakon toga, istina se izgubila u nacrtima i predlozima, ali istine o tome da li je „krađe beba” bilo, da li je bila organizovana a naročito ko je tačno odgovoran – nije dočekana. Čak sedam godina kasnije, nadležni su i dalje apelovali da se slučaj rasvetli, da se MUP deblokira, da da potrebne podatke, da tužilaštvo postupa… Tek 2020. godine usvojen je Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu nestalih beba, kada je sve prebačeno na neku novu komisiju, pa tako sve dok se interesovanje za temu nije skoro ugasilo.

Istina, pa makar i poslanici priznali da nisu u pravu

Zato će i rad novog Anketnog odbora koji će ispitivati masovna ubistva u Osnovnoj školi i okolini Mladenovca i Smedereva, odvijati pod lupom javnosti, jer je interesovanje za to šta se zaista desilo, da li je inspiracija zaista u video igrama i zapadnom sistemu vrednosti kako je na početku rekao sada već bivši ministar prosvete Branko Ružić? Ili su izvršioci jednostavno „rođeni monstrumi” kako je nebrojeno puta ponovila premijerka, ili je uzrok promocija nasilja koja se vidi na naslovnim stranama tabloida kao i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom? Da li je ministarstvo prosvete mogla da reaguje bolje, kakav nam je školski plan i program, jesu li deca pod stresom u stalnom kompetitivnom okruženju, hoće li za sve biti krivi roditelji koji nisu vodili računa (dok se nekim drugim roditeljima tako nešto nikada ne bi desilo), da li je problem legalno ili ilegalno oružje, da li je REM morao ukinuti pojedine programe kada je prvi put neka žena vrištala jer je na televiziji dobila šamar?  Ima pitanja za još tri teksta, a uz njih i nada da su pravi, tačni odgovori interes svih poslanika, pa makar ukazivali da im početna teza nije bila dobra.