Matematičke egzibicije u 15 časova

Ovo bi, parafrazirano, bile smernice koje su novinari dobijali od članova Kriznog štaba kada su hteli da saznaju zašto se informacije o broju testiranih i obolelih koje iznose regionalni klinički centri ili lokalne samouprave ne poklapaju sa onima koje Krizni štab i Ministarstvo zdravlja objavljuju na konferencijama za novinare u 15 časova.

Scenario je svakodnevno isti. Krizni štab građanima prvo saopšti koliko je ljudi testirano, koliko je novootkrivenih slučajeva, a neretko se pohvali i time da Srbija testira više od svih suseda. Problem je što su ti brojevi svakoga dana sve teže objašnjivi. A pokušaji objašnjenja zašto kod nas ne funkcioniše jedna najobičnija baza podataka neretko konkurišu za Istinomerovu rubriku „Što zelenije to pliva“.

To je, između ostalog, i razlog što se grupa od oko 350 lekara okupljenih u neformalnoj grupi „Ujedinjeni protiv kovida“ u otvorenom pismu Vladi Srbije i ostalim nadležnim institucijama ogradila od republičkog Kriznog štaba i zatražila njegovu smenu, navodeći da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi.

Lekari koji su svojim potpisima stali iza otvorenog pisma zahtevaju i da se formira novi Krizni štab, da se istraže navodi o zataškavanju podataka, kao i da se „stane na put zastrašivanju i politizaciji koji narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika“.

Među njihovim zahtevima je i da se javnosti objasni nadležnost nad bazom i za COVID portal, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od virusa korona, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima.

A, podsetimo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar pokušao je juče da objasni zašto je zbir brojeva koje su prethodnog dana izneli lokalni štabovi, skoro duplo veći od zvaničnih.

„Moram da skrenem pažnju da u tim brojevima imate ljude koji su došli u stadijum da bi trebalo da su u bolnici, a da je isteklo to vreme pa moraju da urade PCR test. Imate i manji broj ljudi koji se u jednom danu tri puta testiraju, jer se plaše da će biti neki zastoj i on se u tri laboratorije pojavi da je pozitivan. Imate ljude koji su ostali pozitivni i ne možete da ih računate kao nove. Mi ćemo se baviti pacijentima koji su u bolnici i potrebno im je lečenje, oni su naš prioritet i nemojte da brinete. Podaci ne mogu da nestanu, samo će biti ažurniji i bolji. Neophodno nam je jedinstvo. Sve podatke ćete imati, ali je potrebno vreme, postoje ljudi koji se samo time bave. Dakle razlika je u ljudima koji se testiraju drugi, treći put i ljudima koji odu na više mesta da se testiraju“, rekao je Lončar.

Na istoj konferenciji za novinare direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović rekla je da je sajt COVID-19 „jedan alat od neizmerne važnosti, pokazatelj koliko se ljudi nalazi pod infekcijom”.

„U pravu ste kada kažete da sabiranjem podataka dolazimo do broja koji prevazilazi onaj koji je juče saopšten. Međutim, morate da znate da su to sumarni podaci koji se u jednom danu, u jednom momentu, zbog zastoja koji je u prethodnom periodu bio, jednostavno dogodio na teritoriji jednog okruga. Mi smo srećni kada se svi ti podaci pravovremeno isporučuju i kada svako u što kraćem vremenskom periodu može da dobije rezultat da li je pozitivan ili negativan, jer nam to predstavlja parametar i pokazatelj kako da se odnosimo prema toj osobi. Morate da imate u vidu to da se ne radi o podacima za jedan dan, već se radi o podacima koji su pristigli, nekada su oni uvećani upravo za onaj procenat podataka i rezultata iz prethodnih dana. To će se u narednom periodu korigovati“, navela je Jovanović.

Pošto ovi odgovori nisu bili najjasniji, novinari N1 pokušali su da objašnjenje dobiju od još jednog člana Kriznog štaba, Predraga Kona, koji je istakao da svoj izvor podataka za Beograd crpi iz dnevnog izveštaja Gradskog zavoda za javno zdravlje koji se upućuju Kriznom štabu i šalju Institutu “Batut”.

„Što se tiče objavljivanja ovih podataka dnevnih, oni crpe svoje informacije iz prikupljenih svih podataka, pretpostavljam da je to bilo iz baze podataka. Prema tome, ta razlika je neminovna i gotovo će je uvek i biti. Ovi svi podaci nikad nisu apsolutno tačni, to mora da se shvati, možda to nije jednostavno, zato i postoji to kašnjenje statistike. Sa druge strane to nije nikakvo opravdanje, ali je objašnjenje. Mislim da bude jasno. Ja ako govorim za Beograd i kažem da je sumnjivih na COVID bilo posle 13. jula između 750 i 850 u COVID ambulantama Beograd, mislim, a pre toga je bilo preko 900, ja crpim podatke iz dnevnih izveštaja i oni su neminovno tačni, a s druge strane ako kažem da je procenat pozitivnosti iz nekog sasvim drugog uzorka koji je takođe slat u laboratoriju između 12 posto i 56 posto to je isto izvor podataka. Međutim, kada se svi podaci sliju onda trebalo bi da normalno daju isto rezultate koji bi bili otprilike potpuno jednaki. Ali to opet zavisi kako se unosi, kako se priprema ta baza podataka, zavisi od niz stvari koje su vezane za informatički deo ovoga posla koji nema nikakve veze sa mrežom instituta i zavoda, u ovom slučaju”, kazao je Kon.

Objašnjenje o podacima pokušala je da pruži i zamenica direktora “Batuta” Darija Kisić Tepavčević, istakavši da pored njihovog instituta postoji još 24, kao i domovi zdravlja i Covid bolnice, što je, naglasila je, više od 200 ustanova koje rade PCR testove.

“Veliki tim ljudi učestvuje u prikupljanju ovih podataka. Ti podaci se unose, svako za svoje pacijente, u bazu. To se, zbog obima posla, ne radi u istom momentu, to se radi do kraja dana i tu je moguće neslaganje… Sve se to može objasniti, ali zahteva vreme da se ne stvori slika da je to jedna baza gde jedan čovek može da kaže, menja i govori šta hoće. Ova baza je napravljena sa ciljem da imamo nadzor u svakom momentu. I ona nije idealna, što nam je svima žao, ali je dobra osnova za dalji rad.“ (Konferencija za medije, 21. 7. 2020. godine)

Nekoliko dana ranije premijerka Ana Brnabić izjavila je da ni u jednom trenutku nisu namerno skrivani statistički podaci o epidemiji. Ona je za Radio-televiziju Vojvodine rekla da su u najvećoj mogućoj meri, podaci koji se zvanično objavljuju – „pravi podaci“.

„Uzimali smo volontere da sede u bolnicama i sakupljaju podatke, ali nemamo sistem kao u državnoj upravi koji elektronski vuče podatke. Mi smo uveli kakav-takav sistem koji nikada do sada u Srbije nije postojao, uveli ga ad hok tokom najveće svetske krize u poslednjih 100 godina“, istakla je Brnabić.

Potvrdila je da postoje podaci koji su namenjeni samo Vladi Srbije, a ne javnosti, ali i dodala da ne zna o čemu govori redakcija BIRN-a koja je objavila podatke iz kako su naveli, informacionog sistema Covid19, a koji pokazuju da je broj zaraženih i umrlih znatno veći od zvaničnog broja. (Beta, 15. 7. 2020. godine)

I na konferenciji za novinare Kriznog štaba premijerka je naglasila je „da su nešto želeli da kriju, ne bi pravili bazu podataka“.

„Ta baza podataka nikada nije postojala, ni za jednu bolest, ni za jednu epidemiju. Ljudi su fizički sakupljali podatke. Da smo želeli da krijemo, rekli bi ‘Žiko javi mi ti odavde, Pero ti odande, ti upiši’. Vi iz BIRN-a da ste imali dobru nameru, časnu nameru, razgovarali biste s nama o tim podacima, deklarativno ste pokušavali, u mom kabinetu nemamo pisani trag da ste pokušavali da ih kontaktirate“, navela je Brnabić.

Kazala je da za novinare baza prvo nije valjala, a “sad je Biblija“.

„Ja ću vam sad reći 78 mana baze. Za svakog čoveka postoji objašnjenje. Kad završimo rad s epidemijom, postoji revizija podataka“, napomenula je Brnabić i dodala da su mnoge države posle završetka prvog talasa nakon revizije povećavale svoje brojeve, a da ih niko nije optužio da su lagali.

Sumnje u iznete podatke prvi put su se pojavile još tokom maja, a naročito kasnije, pred izbore 21. juna, kada se dan za danom zvanično zaražavalo oko 90 ljudi, a umirala jedna osoba, da bi odmah posle izbora taj broj višestruko porastao. Tada je BIRN pisao o neobjašnjivom neslaganju javnih podataka sa onima iz baze “Batuta”.

Premijerka Brnabić je 21. maja, odgovarajući na pitanje novinara BIRN-a kako komentariše to što iz različitih delova Srbije stižu nezvanične tvrdnje da je preminuo veći broj ljudi nego što se objavljuje, naglasila da se radi o “ozbiljnoj optužbi” tvrdeći da zvaničnici “ni u jednom trenutku nisu krili baš nijedan podatak”.

“Te nezvanične priče iz raznih krajeva Srbije da je bilo više preminulih nego što mi prijavljujemo je ozbiljna, ozbiljna optužba. Reći ću vam i zašto. Zato što mi ni u jednom trenutku nismo krili baš nijedan podatak, ne otkada je registrovan prvi slučaj, već i pre toga”, naglasila je.

Ipak, mesec dana kasnije, istraživanje BIRN-a pokazalo je da postoje zvanični podaci o broju obolelih od virusa korona, koji se razlikuju od onih svakodnevno prezentovanih javnosti, pa je Istinomer izjavu premijerke Brnabić da “ni u jednom trenutku nismo krili baš nijedan podatak”, ocenio kao – neistinu.

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević