Mediji o Srebrenici: poricanje genocida, relativizacija zločina i viktimizacija Vučića

Jeste se dogodio neki zločin u Srebrenici - ali to sigurno nije bio genocid. Jeste da su ubijeni Bošnjaci, ali su stradali i Srbi. A uostalom i ti Bošnjaci su bili članovi Armije BiH. Genocid je izrežiran kako bi se naškodilo Srbiji. Sve u svemu, najveća žrtva 11. jula je, ipak, Aleksandar Vučić koga su pre sedam godina pokušali da ubiju. Ovako je ukratko izgledalo izveštavanje najuticajnijih domaćih medija o obeležavanju 27. godišnjice genocida u Srebrenici.
Foto: Canva

Za javni servis i njihov Dnevnik koji je emitovan 10. jula dan uoči godišnice genocid u Srebrenici nije bila tema. Ni ostale srpske televizije sa nacionalnom pokrivenošću nisu u najavama svojih centralnih informativnih emisija izvestile o predstojećem Danu sećanja u Potočarima, niti su se prisetili događaja iz 1995. godine, pokazavši da je uloga najuticajnih medija u pomirenju – nepostojeća

Dan uoči obeležavanja 27. godišnjice genocida u Srebrenici, TV Pink se u svojoj centralno-informativnoj emisiji bavio isključivo stradanje Srba u Bratuncu, a sagovornik kome je data prilika da komentariše ove događaje je bivši komandant paravojne formacije Beli Orlovi Dragoslav Bokan.  

Sutradan je većina televizija sa nacionalnom pokrivenošću, uključujući i RTS, objavila da se obeležava dan sećanja na stradanje Bošnjaka u zločinima koji su se desili tokom građanskog rata, ali nijedna od njih ovaj zločin nije nazvala genocidom.

Međutim, poricanje genocida nije jedini narativ koji se promovisao u medijima u danima kada se obeležava godišnjica stradanja Bošnjaka u Srebrenici.  

Povezan sadržaj
Milijana Rogač 15. 4. 2021.

Naime, za nekoliko najuticajnijih domaćih medija 11. jul je datum kada je Aleksandar Vučić zamalo ubijen. Televizije B92 i Pink, kao i dnevni listovi Srpski telegraf i Objektiv na svojim naslovnim stranama su se bavili godišnjicom navodnog pokušaja atentata na tadašnjeg premijera, a aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je tokom posete memorijalnom centru u Potočarima 2015. godine gađan kamenicama i flašama vode. Godišnjica genocida se tako i ove godine iskoristila za dodatnu viktimizaciju predsednika Srbije. 

Ako uzmemo u obzir dnevne novine, Srpski telegraf je jedini koji se 11. jula bavio godišnjicom događaja u Srebrenici, ali na iskrivljen i manipulativan način. Ovaj dnevni list je naslovnoj strani promovisao specijalni dodatak „Istina o Srebrenici“, najavljujći da otkriva pravu ulogu Ratka Mladića, te navodne informacije o tome kako je genocid izrežiran da bi se okrivila Srbija istovremeno insinuirajući da su žrtve izmišljene, a sve u skladu sa narativom poricanja genocida.

Dan posle, Informer je objavio, odnosno ponovio staru dezinformaciju u kojoj se tvrdi da je „većina posmrtnih ostataka još 50 pokopanih žrtava pripadala vojnicima zloglasne Armije BiH“, uz dodatak da se radi o novim lažima o Srebrenici. Istog dana, Večernje novosti pišu da je NATO nakon srpskih napada predao Srebrenicu. 

Najuticajniji dnevni listovi poput Blica, Kurira i Politike u svom sadržaju su potpuno ignorisali godišnjicu obeležavanja genocida u Srebrenici. 

Naslovna fotografija: Canva

Srebrenica
Srebrenica
Srpski telegraf, 10. jul 2022.
Srpski telegraf, 10. jul 2022.
Objektiv, 12. jul 2022.
Objektiv, 12. jul 2022.
Srpski telegraf, 12. jul 2022.
Srpski telegraf, 12. jul 2022.
Informer, 12. jul
Informer, 12. jul
Večernje novosti, 12. jul 2022.
Večernje novosti, 12. jul 2022.