Mesec dana kampanje: Imamo i prečih stvari od izbora

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naprednjacima u Sportskom centru „Šumice” rekao da „borba počinje”, nije mislio na „borbe” koje sada vodi, odnosno one o kojima mediji sada pričaju i pišu. Tog 3. marta, posle tri neuspešna pokušaja konstituisanja Skupštine Grada Beograda bilo je jedino jasno da će Beograđani (i valjda samo oni) ponovo na birališa.

Skoro mesec dana kasnije, nova predsednica Skupštine Ana Brnabić sazvala je kolegijum kako bi sa opozicionim partijama razgovarala o izbornim uslovima. Dva od tri zahteva opozicije su prihvaćena, dogovora nije bilo, sastanci su se nastavili, a izbori su raspisani. U sredu, 3. aprila, Brnabić je raspisala izbore za odbornike u Skupštini Grada Beograda.

I došao je 18. april. Brnabić je na vanrednoj konferenciji za novinare saopštila da prihvata i treći zahtev opozicije, te da će Skupština započeti proceduru izmene Zakona o lokalnim izborima, kako bi zajedno sa beogradskim, 2. juna bili održani i izbori u još 88 gradova i opština. 

U opozicionim redovima izdvojile su se dve struje – jedna koja smatra da izborni uslovi nisu takvi da se ovi izbori uopšte mogu zvati izborima, i zbog toga nema nameru da u njima učestvuje, i druga koja na izbore izlazi i javnosti se predstavila pod sloganom „Biram borbu”.

Izbori u senci diplomatske borbe i udara na Srbiju i Vučića

Razgovori su se nastavili. U poodmakloj fazi tekućeg izbornog ciklusa, vlast, opozicija koja je odlučila da se upiše na glasački listić 2. juna i predstavnici organizacija civilnog društva i dalje raspravljaju o hroničnim i akutnim problemima izbornog procesa. U međuvremenu je formirana Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, a na stolu je i formiranje komisije za reviziju biračkog spiska.

Ipak, sva ova dešavanja ostaju na marginama medijske pažnje, jer naslovima dominiraju predsednik Aleksandar Vučić i njegova borba na dva fronta – na jednom se suprotstavlja članstvu Kosova u Savetu Evrope, na drugom rezoluciji o genocidu u Srebrenici u UN. 

I tokom prvih mesec dana kampanje, od 3. aprila do 3. maja, Istinomer je zabeležio skoro 150 manipulacija na naslovnim stranama sedam najčitanijih dnevnih listova i u naslovima centralnih informativnih emisija televizija sa nacionalnom frekvencijom, od kojih se najveći broj njih ticao upravo ova dva fronta. U tim naslovima identifikovali smo pristrasnost, izmišljene tvrdnje poput večito „mračnih planova” i „akcija” protiv Srbije, ali i manipulisanje činjenicama koje se, primera radi, tiču reakcije Srbije na rezoluciju o Srebrenici.

Tako smo prethodnih nedelja čitali o „paklenom planu Sarajeva i Zapada” da Srbe proglase „genocidnim narodom”, kao i da su „optužbe za genocid” zapravo „nova faza agresivne politike” Zapada. Sa naslovnih strana nam je rečeno i da „podižemo branu” za članstvo Kosova u SE, ali i da Beograd „obara rezoluciju u UN” jer Vučić „poziva 50 lidera da pritisnu ‘ne’ za Srebrenicu”.

Sredinom aprila suočeni smo i sa „nikad većim pritiscima” i „udarima sa svih strana”, pošto je rezolucija o Srebrenici pokrenula „novi front borbe za srpske argumente”. Tih dana videli smo i da nije „slučajno” glasanje o Srebrenici vezano za početak maja i da Zapad „opet udara na Srbe” na praznik.

I heroj i žrtva svih „udara” bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Do naslovnih strana došla je „rafalna paljba po Vučiću”, odnosno „prljava kampanja Hrvata i dela srpske opozicije”, kojima „smeta” što se predsednik „bori da Srbe ne proglase genocidnim”. Vučić je i u štampi i u TV vestima bio žrtva „prljave igre” i zbog kupovine francuskih „rafala”, ali tek usput.

Ovakvo, izrazito pristrasno izveštavanje i obrada aktuelnih tema nastavili su se i tokom druge polovine aprila, naročito nakon što je u Parlamentarnoj skupštini usvojen predlog o prijemu Kosova u Savet Evrope. Kroz naslove su potom preneti „odjeci bruke”, jer su mediji bili kivni na „festival licemerja i bezakonja” u Strazburu i to što je „Kurtijev kriminalni vilajet na pragu prijema u Savet Evrope”.

Red Srebrenice, pa red Kosova, pa opet red Srebrenice. Uz prenošenje brojnih izjava svetskih stručnjaka koji tvrde da se u Srebrenici nije bilo genocida, išle su i izjave – ponovo predsednika Vučića. On je, kako smo pročitali, povodom rezolucije u UN američkom diplomati „sasuo u lice” da ćemo se „boriti i suprotstaviti”. Posle O’Brajana, predsednik Srbije je istinu „sasuo u lice” čitavom svetu, kada je na sednici Saveta bezbednosti UN govorio o „otvorenom i nekažnjenom progonu” Srba na Kosovu.

I bez obzira na to što su mu zapadne službe i Albanci spremili „zamku” u UN, Vučić je u Njujorku ipak zabeležio uspeh. Mediji su javili da ništa „nije gotovo” i da je „Zapad odložio glasanje o Srebrenici jer ne može da obezbedi većinu” – prateći element ovog naslova bila je i „velika diplomatska pobeda Srbije”.

Tema izbora imala je u ulozi žrtve istog čoveka. U, reklo bi se, sinhronizovanoj akciji medija, videli smo da su predstojeći – lokalni – izbori „najopasniji za Vučića” jer su „sponzori rezolucije o Srebrenici položili sve karte da ga sruše i zaustave Srbiju”.

„Pakleni plan” je sa „sponzorima rezolucije” kovala i opozicija, ona koja je dobila manje prostora od Kosova i Srebrenice, ali i taj prostor iskorišćen je najviše za etiketiranje. Tu je ponovo bilo reči o „tajkunskoj koaliciji” koja „želi sukobe na ulicama” i „preti građanskim ratom”, pa su „Đilasovi banditi” optuženi da „hoće na silu da preuzmu vlast”. 

Leteći taksi i žrtva genocida

Dan nakon raspisivanja beogradskih izbora, od predsednika države i nosioca liste „Beograd sutra” čuli smo da će Srbija „dati sve od sebe” da do 2027. godine uvede „leteći taksi”.

„Ono što je za nas važno, o čemu smo razgovarali, Kinezi i Francuzi su u Evropi, Francuzi u Evropi, Kinezi u svetu, u ovom trenutku jedini sposobni za ono što je naš cilj, a to je da za EXPO 2027. imamo leteći taksi, da imamo leteće automobile u Beogradu i to će biti jedna od tema. Ma kako to vama ili meni izgledalo čudno, mi ćemo dati sve od sebe da budemo prvi ili drugi u Evropi koji će da uvedu leteći taksi i to do 2027. godine”, rekao je Aleksandar Vučić na posebnoj sednici Vlade.

#DaNeVeruješ

😬Leteći taksi… pic.twitter.com/leR5US2iON

— #dasenelazemo (@istinomer) April 4, 2024

Najava letećih taksija bila je samo jedna u nizu izjava predstavnika vlasti koje je Istinomer zabeležio u prvom delu kampanje. Njihove izjave su bile i najviše dostupne, jer, kako navodi Posmatračka misija Crte u prvom periodičnom izveštaju, nalazi monitoringa televizija sa nacionalnom pokrivenošću za prve tri nedelje kampanje „pokazuju gotovo apsolutnu dominaciju predstavnika vlasti, sa zastupljenošću od 91 odsto”.

Izjave drugih državnih zvaničnika odnosile su se i na životni standard, pa smo tako od ministra finansija Siniše Malog saznali da „nama rastu sve privredne grane” i da se „nikada više nije ulagalo”.

„Nama rastu sve privredne grane, raste nam industrija, raste prerađivačka industrija, raste turizam, raste građevinarstvo, raste poljoprivreda, rastu usluge, a to je najvažnije, jer kada gledate na koji način ćete, na srednji ili dugi rok rasti. važno je da svaka industrija, da svaka privredna grana raste. I kada pogledate sve to, naša ekonomija se zasniva na dva najvažnija faktora kada je rast u pitanju – to su investicije i izvoz. Investicije – nikada se više nije ulagalo”, izjavio je Mali tokom gostovanja na TV Kurir. Ministar je ovom izjavom učvrstio praksu plasiranja praktično neproverivih tvrdnji, jer iako je brzo prešao na brojanje gradilišta, odrednica „nikada više” ne govori nam ništa o parametrima merenja ovog „istorijskog” uspeha.

I ponovo, iznad svih drugih tema, i u izjavama političkih aktera dominirali su Kosovo i rezolucija o Srebrenici. Od žrtava, na prvom mestu bio je predsednik Vučić.

„Kakva invеrzija. Alеksandar Vučić koji jе i sam žrtva gеnocida nad srpskim narodom, koji nikada nijе upoznao ni svog dеdu ni vеći dеo svojе porodicе jеr su bili Srbi, pa su, samim tim, zaslužili da budu ubijеni, a ni grob im sе nе zna – taj Vučić jе sada gеnocidaš. I nе samo to – ta divna Hrvatska u kojoj sе Aida, Dinko i Marko siti ismеjašе koliko jе lеpa i divna, humana i civilizovana, nikada nijе dozvolila Alеksandru Vučiću – ni kao pojеdincu, ni kao prеdsеdnika Rеpublikе Srbijе – da posеti Jasеnovac, da stavi cvеt, upali svеću”, navela je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić u saopštenju za javnost koje je objavljeno na zvaničnom sajtu Srpske napredne stranke.

Premijer Miloš Vučević govorio je o „genocidnom žigu”, potpredsednica pokrajinske Vlade Sandra Božić o opozicionim političarima kao o „bednim psima” koji „laju preko plota dok se Aleksandar Vučić svim atomima snage bori za Srbiju”, a poslanik Nebojša Bakarec o opoziciji i „antisrpskim akcijama” u Savetu Evrope i UN.

A ministru policije Ivici Dačiću morali smo da damo ocenu neistina i to za izjavu da je „namera rezolucije o Srebrenici da se Srbi označe kao genocidan narod”, dok je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov dobio ocenu kratke noge za tvrdnju da niko od naprednjaka „nikad nije vređao opoziciju”.

***

Iako su start kampanje obeležile izjave da su ovo „vrednosni izbori”, „nacionalni izbori”, izbori u kojima se Srbija kroz Beograd „definiše”, kako je to rekao Aleksandar Šapić, u nedeljima koje su usledile izborni proces nije bio sredstvo za „definisanje Srbije”. Postao je samo deo usputnih dešavanja, usputnih vesti, pitanja i odgovora. Baš kao što je na jedno pitanje o izborima 2. juna predsednik Srbije odgovorio: 

„Nisam čitao, verovali ili ne, nisam čitao i nemam pojma ko će da izlazi, ko neće. Ko god izašao – super, ko god ne izašao – super. A vi stvarno mislite da neko u Srbiji sad o tome razmišlja sem njih i vas? Znate li koliko to ljudi u Srbiji sad interesuje? Ljude interesuje mogu li pre praznika da prime platu i penziju, ljude interesuje šta je to novo što ćemo da donesemo za zemlju u budućnosti, šta će Ekspo da donese, šta ćemo da izgradimo, šta ćemo da uradimo, kojom brzinom će primanja da im rastu. Ljude zanima hoćemo li da sačuvamo nacionalni ponos, kako će naša država da se odnosi prema svim pritiscima i prema svemu drugom. Verujte mi na reč da u ovom trenutku gotovo niko ne razmišlja o tome što se zbiva 2. (juna).”

Predsednik Vučić je ovo rekao novinarima u Njujorku, 25. aprila, u pauzama borbe za „nacionalni ponos”. Pre i posle njegovih reči medijima je izgleda bilo jasno šta ljude zanima. Zato je „definisanje Srbije” i u naslovima ipak zanemarilo još jedne izbore i zadržalo se na temama Kosova i Srebrenice.