Mesec dana posle protesta: „Hoću da znam ko me je tukao i ko je odgovoran”
„To je bila akcija koju nisu isprovocirali demonstranti nego policija. I treba postaviti pitanje - ko je naredio akciju, zato što za to treba da odgovora. Za sve te povrede koje su ljudi zadobili krivi su ti koji su ih naneli, naravno, ali po komandnoj odgovornosti treba da odgovara i onaj koji je sve to naredio, jer nije bilo nikakve potrebe. A mogao je da pretpostavi šta će da se desi kada krene stampedo”, priča za Istinomer Milan Grubetić jedan od demonstranata koji su uhapšeni tokom julskih protesta u Beogradu.
Sagovornik Istinomera pretrpeo je nasilje tokom julskih protesta. Uhapšen je i protiv njega je pokrenut prekršajni postupak. Njegova priča slična je priči Dušana Gligorijevića, našeg drugog sagovornika, u jednom – našli su se obojica u blizini Narodne skupštine, a udarce od policajaca su dobili, iako, kažu, nisu pravili nerede. Snimci krvave glave Milana Grubetića na stepenicama ispred Skupštine i batine koje je preživeo Dušan Gligorijević ležeći na ulici kod Pionirskog parka, ostaju svima urezani u pamćenje.
Milan Grubetić je inženjer koji živi u Kostolcu, a povrede i hapšenje koje je doživeo dogodilo se u noći između 11. i 12. jula. Fotografija njegovog krvavog lica obišla je medije koji su izveštavali o demonstracijama, a Grubetić za Istinomer priča o svemu što je doživeo te večeri, postavljajući pitanje odgovornosti nadležnih.
On je na protestima bio prve i druge večeri, a 11. jula kada je uhapšen, kaže, nije bilo mnogo ljudi i veče je proticalo mirno.
*Košenje krive i ispravljanje kičmi #Blog
Muzika, zastava SNS i momci u civilu
„Ljudi su već krenuli da se razilaze, jedino je monah Antonije držao govor… Grupa mlađih ljudi, oko 20 godina, popela se na stepenice, gde se prethodno nalazio bager u čast Džoa „bageriste”, pošto je dan ranije preminuo. Tu su paljene i sveće na stepenicama skupštine… Ti mlađi ljudi su pevali pesme Beogradskog sindikata, imali su zvučnik neki, sve je to bilo simpatično… U jednom trenutku dolaze neka maskirana lica, penju se gore i pokušavaju da zapale zastavu SNS, ali bezuspešno, pa su je na kraju pocepali i potom se sklonili sa stepenica”, priseća se Grubetić.
Ubrzo je primetio desetak ljudi u civilu, kako se približavaju stepenicama, kod leve rampe. Neki od njih su, kaže, imali kape i bili imaskirani,
„Nekoliko momaka koji su sve vreme bili tu gde se igralo na stepenicama, počelo je da reaguje na prisustvo tih momaka u civilu. Kada sam se popeo na stepenice, čuo sam da komentarišu, kako sumnjaju da su to neku navijači. Nisam iz Beograda, pa ta imena meni ništa ne znače…
Stajao sam s jednom devojkom sve vreme i zamolio sam je da sačeka samo da „snimim” situaciju, jer mi je delovalo da će da izbije tuča. Prišao sam jednom mladiću, koji je bio pod uticajem alkohola, kažem mu kako su mladi, divni, i da nema potrebe da se prave incidenti, poslali su dobru sliku, treba samo da im okrene leđa i nema šanse da ih iko napadne”, priča naš sagovornik.
Udarac sa leđa
fasisti su me hteli ubiti, ali nema smrti bez sudnjega dana! Ovo je lice Srbije pod vucicevom vlascu: pic.twitter.com/ppwIiDSHn6
— Milan Grubetic (@grubetic) July 19, 2020
Prošao je minut, a onda je policija krenula u akciju.
„Ta deca kreću da trče, neki viču, krenuo sam i ja da se spuštam, rekoh nema potrebe ni za panikom, i tu sam udaren. Udarac sam dobio otpozadi sa moje leve strane. Ne mogu svega ni da se setim… Dosta mi je rana krvarila, naočare su mi odletele daleko sa glave. Mj prvi je utisak je bio kao da me je pogodio metak, bio sam u šoku. Krenuo sam ka ogradi, po naočare koje sam ugledao.. A policajac koji me hapsi, obara me s leđa. Vezuje mi lisice…i vodi me gore”, nastavlja Grubetić.
Uhapšene su smestili u jednu od sala, a tu je već, prema njegovoj proceni, već bilo sedmoro ili osmoro demonstranata.
„Nisam pružao otpor, očekivao sam civilizivano da mi kaže za šta me to terete. Čuo sam da je nekoliko ljudi dobilo udarce”, prepričava dalje.
Inspektorima je, kako kaže, ispričao sve ove detalje. Jedan od policajaca koji se javio da ga je upravo on doveo, izjavio je da je Grubetić – vređao policiju.
„Nisam video policajaca, a kamoli da sam vređao. Bio sam okrenut leđima, i tada sam i dobio udarac po glavi. Pozvali su posle Hitnu pomoć, previli su me, predložili ušivanje”, priča sagovornik Istinomera.
On i još nekoliko uhapšenih prebačeni su u PS Zemun, stvari su im, kako kaže, ubačene u neke kese, a tek sutradan ujutru jedan od policajaca tražio im je brojeve telefona i u njihovo ime je javio da su uhapšeni.
„Vest se brzo proširila i u medijima je izašla slika na kojoj se vidi da sam povređen. U Prekršajni sud došao je advokat, član Narodne stranke, koga je moj prijatelj obavestio šta se dogodilo… Četvorica pre mene su bili srećni što su potpisali priznanje krivice i što su morali da plate „samo” 20.000 dinara, pošto je za vređanje policajaca od 50 do 100.000 dinara kazna… Ili od 30 do 60 dana zatvora. Mladić koji mi je bio cimer mi je rekao da nikog nije vređao, niti je imao kada to da učini, a priznao je to delo na kraju, ne znam kako su ga slomili…”
*FOTO GALERIJA: Protesti u centru Beograda, 10. jul 2020.
*“Izuzetno profesionalno” postupanje policije po glavama demonstranata
Milan Grubetić je kod sudije negirao da je uvredio policajce, a rečeno mu je da postoje dva svedoka u njegovom slučaju. Prekršajni postupak je u redovnoj proceduri i u toku je…
„Poslao sam Unutrašnjoj kontroli MUP sve izveštaje, a oni su prosledili predmet tužilaštvu. Niko me dalje nije kontaktirao. Ono što mene čudi jeste to što ja sam njima rekao da želim parnično da ih gonim. Da li će oni da ih suspenduju,s posla, uslovno kazne ili nešto treće, to mene ne zanima. Kao ove žandarme što su tukli brata Aleksandra Vučića.. Od toga ja nemam ništa. Hoću da na osnovu video zapisa koje imaju, da se utvrdi tačno ko je meni naneo taj udarac ili pogodak, što oni očigledno kriju.. Insistiram na tome, da bih mogao da ga tužim. Da li će oni da ga one o službenoj dužnosti, mene ne zanima. Ja hoću obeštećenje za povrede”, izričit je Grubetić.
Mladić na biciklu
Jedna od scena nasilja koja je ostala zapamćena dogodila se kod Pionirskog parka prve večeri, gde se vidi grupa muškaraca koja besomučno udara mladića na zemlji. Taj mladić je koji trenutak pre torture bio na svom biciklu, da bi ga potom, grupa srušila i napala.
„Prolazio sam biicklom, nisam ni znao šta se dešava to veče. Kada sam naišao na gužvu zastao sam da vidim šta se dešava… I ostao sam zarobljen, jer su putevi bili blokirani, a suzavci na sve strane. Ostao sam kod Pionirskog parka, misleći sačekaću da se gužva raziđe, pa da mogu da posle da prođem. Takovska, Kneza Miloša, Pošta sve je bilo blokirano”, priča za Istinomer Dušan Gligorijević.
Kako kaže, nije znao da li je reč o policajcima u civilu, ali grupa njih se zatrčala ka demonstrantima i tukli su svakog na koga su naišli, a potom odvlačili u Skupštinu.
„Na snimku se vidi samo kako me obaraju. Ne vidi se da sam stajao na biciklu. Njih dvojica, trojica su prišli meni. Rekao sam im – pa nemojte mene, samo sam bicikl vozio…”
„Ako su već videli da pravim nerede, a nisam, mogli su najnormalnije da mi priđu i privedu jer ja nisam pružao nikakav otpor u bilo kom trenutku, da bih doživeo takvu torturu. Kao da sam ih kamenovao ili krenuo na njih… Nije bilo potrebe za tim. Ni u jednom trenutku se nisu legitimisali, niti rekli ko su, neki su imali i maske preko lica.. Kačkete. To se sve brzo odigralo, mislio sam da gledaju ko baca kamenice, ali ne, oni su krenuli na sve koji su se u tom trenutku našli tu”, priseća se Gligorijević.
Dok je ležao, pobacali su mu stvari iz ranca i dokumenta, a na njegova pitanja zašto to rade, ostao je bez objašnjenja. Ubrzo su ga „ubacili“ u Skupštinu, gde su lekari Hitne pomoći previjali povređene i policajce i demonstrante. U nastavku večeri prebačen je u PS Zemun, sa ostalim uhapšenima.
„Posle zadržavanja u stanici, popodne su nas odveli u sud u Ustaničkoj.. Remećenje javnog reda i mira su nam stavili na teret. Kada sam čuo izveštaj, nisam mogao da verujem… Oni su rekli da smo organizovana kriminalna grupa koja je uletela u Dom Narodne skupštine, da smo provalili vrata, kamenovali i vređali policiju.. Nisam mogao da verujem, niti o čemu se tu radi. Olakšavajuća okolnost je bila što se na snimku videlo da ja to nisam uradio.. Drugi momci sa kojima su hteli da me povežu i označe kao grupu, isto su imali snimke. Jedan od uhapšenih je bio kod Vlajkovićeve ulice, drugi kod Pošte, na vrlo različitim mestima su uhvaćeni, tako da je pala ta priča o grupi. Oslobođen sam svih optužbi i do kraja dana je sve bilo gotovo”, kaže naš sagovornik.
Kako kaže, ništa nije pokrenuo protiv bilo koga.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
