Srpska desnica nije do ovog ekstremnog ispada previše eksploatisala migrantsku krizu u političkim okršajima, a onda je Nogo čak zapretio i vešanjem Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić ukoliko, kako je rekao, “dovedu 1,2 miliona migranata” u Srbiju iz Zapadne Evrope.
Ipak, ulazi li migrantska kriza u politički život Srbije na velika vrata i to posle tri godine od najvećeg izbegličkog vala koji je zapljusnuo Evropu?
Srbija i Evropa
Boško Jakšić, novinar i politički analitičar, upozorava da je desnica potpuno zaćutala u prvim momentima migrantske krize 2015. godine. Aleksandar Vučić i Srbija dobijali su u to vreme, s pravom, pohvale sa svih strana za odnos prema migrantima i ekstremisti su shvatili da na ovom problemu ne može da se profitira.
“Onog trenutka kad je migrantska kriza izbacila ove desne populiste, rasiste i neofašiste, poput Viktora Orbana, oni su dobili na snazi. Dakle, tek sa migrantskom krizom kao odskočnom daskom za krajnje desničarsku politiku, naša desnica dobija priliku da bude glasnija u takvoj politici“, kaže Jakšić za Istinomer.
Lider Pokreta Dveri Boško Obradović, međutim, tvrdi za Istinomer da Srbija ne štiti dovoljno svoje interese i bezbednost sopstvenih građana već postupa po diktatu Evropske unije i upozorava da upravo članice EU imaju međusobne probleme zbog ovih pitanja.
“Negativne posledice migrantske krize su tema broj jedan u čitavoj Evropi, sem u Srbiji. Vrlo mi je žao zbog sudbine ljudi koji beže iz ratom ugroženih područja, ali Srbija mora prvo da zaštiti svoje građane“, objašnjava Obradović.
Sa druge strane, Vuk Jeremić je još juna meseca ove godine,
komentarišući na Tviteru pisanje Rojtersa, postavio retoričko pitanje:
“Evropski lideri dogovaraju podizanje kampa za odbijene azilante u jednoj državi koja je na evropskom kontinentu, a nije članica EU. Koja bi to država mogla biti?”, zapitao se Jeremić.
Nedavno, na Pirson global forumu u Čikagu, lider Narodne stranke, kritikujući ravnodušnost EU prema demokratskim procesima u Srbiji,
upozorio je da se čini da je “Evropi stalo da region bude tampon zona, u kontekstu potencijalnih novih izbeglica i migranata koji ne smeju stići do EU”.
Foto: FoNet/Aleksandar Stojanović
Jeremić buduća zbivanja na Zapadnom Balkanu, kada je u pitanju migrantska kriza, posmatra i iz istorijskog ugla, napominjući da je region geografski prostor koji je oduvek bio interesantan svima koji su u određenom periodu gajili ambiciju da projektuju silu, robu ili ljude sa juga na sever kontinenta ili obrnuto.
Sa druge strane, on ukazuje na aktuelna politička zbivanja u Evropi i činjenicu da dešavanja na Bliskom Istoku već deceniju, kako kaže, generišu krizu na Starom kontinentu. Najdramatičniji trenutak, 2015. godine, rešen je paktom sa Erdoganom, ali uzroci krize nisu otklonjeni. Iako Evropa nije ispunila sva svoja obećanja prema Turskoj, Erdogan još nije ponovo podigao branu kao 2015. godine. Da li će i kada to učiniti, objašnjava Jeremić, teško je reći ali, u svakom slučaju, ono što njega brine je mogućnost pokretanja novog migrantskog talasa.
“Ako ljudi ponovo krenu, bez obzira da li zato što ih Erdogan pusti ili zato što se desi neka nova katastrofa – novi rat ili bilo šta drugo – i dođe do plime kojoj se ne sme dozvoliti da stigne do EU, samo treba pogledati mapu i videti koja su potencijalna rešenja u tim okolnostima. Ti ljudi bi negde morali da budu zaustavljeni, i logično je da u takvoj situaciji zemlje Zapadnog Balkana budu za to primarni kandidati“, ističe Jeremić.
Uz napomenu da sebe ne smatra radikalnim desničarem, populistom, niti antimigranstki opredeljenim čovekom – pogotovo ne islamofobom, zbog svog porekla koje, kako kaže ne krije – on, međutim, vidi i dodatnu opasnost jer, kako kaže, u “tampon zoni nije poželjno” negovati demokratski diskurs, parlament, slobodne medije…
“Ako želite čvrst bedem, nisu vam potrebni demokratski procesi, situacija u kojoj bi neko eventualno izronio na površinu i ozbiljno se tome usprotivio. Treba vam čovek koji ima punu kontrolu, koji se ne snebiva da upotrebi silu, koji ima čvrst zahvat i prema medijima, tako da može da kontroliše poruku koja ide ka stanovništvu. Za tampon zonu vam treba čvrsta ruka, a ne demokratija. Demokratija je ‘predviđena’ za neke srećnije prostore“, ističe Jeremić.
Radoš Đurović iz Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila (CZA) smatra, međutim, Srbiju “prirodnim bedemom”, ali pre svega zbog činjenice da nam se vraćaju migranti iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Po njegovom mišljenju, međutim, milion ljudi koji pojedinci spominju kao broj migranata koji mogu da se “isporuče” Srbiji služi samo za zastrašivanje ljudi, uznemiravanje javnosti i širenje ksenofobije.
On navodi da Srbija nije, niti može da potpiše Dablinski sporazum, kako to kaže poslanik Nogo, jer nije članica EU. Sa druge strane, međutim, Đurović misli da treba institucionalnim putem, pre svega kroz parlament, otkriti da li Srbija eventualno ima neke tajne sporazume koji bi predvideli naseljavanje određenog broja migranata u ovaj region.
“Ja nisam političar, ali kao građanin iznenađen sam da je ovo tema za populističko obraćanje i to onih koji nisu ekstremni, onih koji bi trebalo da zagovaraju demokratske vrednosti. Sve ovo predstavlja samo političku borbu za glasove u kojoj se obmanjuju građani ili im se podiže strah, ksenofobija, predrasude, što dalekosežno ima velike posledice, jer Srbija jeste jedna tampon zona, ona će to i biti silom prilika, jer ne može da utiče na to. Ako vi dižete tenzije i stvarate paniku iznošenjem netačnih i neosnovanih informacija, vi definitivno uznemiravate javnost koja se humano odnosila prema ovim ljudima i koja treba tako da se ponaša i ubuduće“, upozorava Đurović za Istinomer.
Neopravdan strah
U Komesarijatu za izbegla i raseljena lica smatraju da je pretvaranje Srbije u takozvanu “tampon zonu” potpuno nerealno i takve stavove tretiraju kao “lažne vesti”. U ovoj organizaciji ističu za Istinomer da je potpuno neopravdan strah od povratka migranata jer ne treba zaboraviti da je najveći deo ove populacije otišao u zemlje Zapadne Evrope još 2015. i 2016. godine, te da nema naznaka da će vlasti tih država kardinalno da menjaju stav prema ljudima koje su već primili.
U ovom trenutku, prema podacima Komesarijata, situacija sa migrantima je stabilna, njihov broj je isti u odnosu na avgust prošle godine. Trenutno se u prihvatnim centrima za azil
nalazi 3.366 migranata i još nekoliko stotina izvan centara.
Bez obzira na sve, Vuk Jeremić smatra da je ključ rešenja ovog, ali i drugih problema, povratak institucionalizovane demokratije u našoj zemlji.
Vuk Jeremić i Boško Obradović/ Foto:FoNet/Kostadin Kamenov
On veruje da nam je povratak normalnosti, pre svega slobodi govora i razmeni političkih ideja, preduslov za rešavanje svih društvenih izazova, pa i migrantske krize.
“Mislim da treba da sarađujemo sa Evropom i da ne dozvolimo da budemo tretirani kao bedem u kome je prihvatljivo da nemate slobodne medije i gde se prebijaju politički protivnici. Treba da težimo tome da zaista ličimo na evropsko društvo, bez obzira što možda nećemo biti u prilici da stupimo u članstvo EU u nekoj doglednoj budućnosti“, ističe prvi čovek Narodne stranke.
Boško Obradović, međutim, najavljuje da će o migrantskoj krizi biti još reči.
“Naša obaveza je da ukažemo na opasnost da naša vlast ima dogovor sa Briselom da Srbiju naseli hiljadama migranata koji će biti vraćeni iz EU ili koje evropske zemlje više neće želeti da prime, ukoliko dođe do novog talasa seobe stanovništva. Kao i mnogi drugi evropski narodi, i mi smatramo da je ovakva promena strukture stanovništva u Evropi nedopustiva i da predstavlja ogroman ekonomski, socijalni i bezbednosni problem“, naglašava lider Dveri.
U polemiku se uključio i lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković, koji je
ocenio da izjava poslanika Dveri Srđana Noga o vešanju predsednika i premijerke Srbije, Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, „nije slučajan incident nego logična posledica ksenofobične desničarske politike”. Lider PSG Saša Janković naveo je da je „uznemirujuće“ što je u reagovanjima na izjavu poslanika Dveri „izostala jasna i nedvosmislena kritika antimigrantske, rasističke politike iz koje je izjava i proizašla“.
Dakle, moglo bi se zaključiti: migrantska kriza dolazi na politički meni i u Srbiju.
