Miletić: Rizik bojkota je još četiri godine naprednjaka i na lokalu

„Nismo nijednog trenutka rekli ni da hoćemo ni da nećemo na izbore – potrebno nam je još vremena da odlučimo, jer je reč o teškoj odluci“. Ovako je član predsedništva Pokreta slobodnih građana (PSG) Petar Miletić odgovorio na pitanje o navodnoj odluci tog pokreta da definitivno bojkotuje predstojeće izbore. Rekao je i da „postoje ozbiljni argumenti i za bojkot i za izlazak na izbore“, i da se „unutar PSG vodi živa debata o toj temi i odluci koja je važna i strateška“.

Izjave koje možemo čuti i pročitati na društvenim mrežama iz PSG, čak ste i vi sami u jednom trenutku to rekli, jesu da ste bliži odluci o bojkotu jer uslovi za fer izbore nisu ispunjeni. Ako je to tako, zašto nemate odluku?

Kada su izborni uslovi u pitanju, ne očekujemo da će se nešto promeniti. Mi smo učestvovali u dve vrste dijaloga, jedan na FPN-u i drugi sa evroparlamentarcima, čime smo želeli da se ponašamo odgovorno, da pokušamo sve što je do nas, jedne male političke organizacije, da se ti izborni uslovi promene. Međutim, nismo uspeli. Ima drugih argumenata koji govore da bi možda ipak trebalo učestvovati na izborima. Kada pitate čoveka iz Pirota šta misli o tome, on kaže: „Dobro, vama će možda Vučić i da ponovi te parlamentarne izbore, a meni će ovaj ostati još 4 godine.“ Dakle, mi ulazimo u jedan ozbiljan rizik da bojkotujemo skoro sve nivoe izbora, jer će se održati i lokalni i pokrajinski izbori, pored parlamentarnih. A ljudima na lokalu je jako teško objasniti da će njima još četiri godine ostati naprednjaci na vlasti.

INTERVJU SA PETROM MILETIĆEM MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

PSG je aprila 2018. godine pozvao kolege iz parlamenta, kada opozicija koja je sedela u parlamentu nije ni pomišljala da ga napusti jer, kako ste govorili, bolje je biti sa građanima na ulici nego sa SNS-om u Skupštini. Od tada do sada, sva su tumačenja da su se okolnosti još više pogoršale. Kako tada niste razmišljali kada ste pozivali na bojkot o ovome o čemu sada pričate?

Razmišljali smo, naravno, mi smo pozivali prvi na bojkot onih izbora u Pećincima, Negotinu itd, ali u to vreme je to imalo smisla, da bismo vršili što veći pritisak na vlast i to na vreme, a ne da nam negde pred izbore nedostaje 6 do 9 meseci slobodnih medija i uslova. Dakle, ima ozbiljnih razloga i za jedno i za drugo i zato mi još uvek razmišljamo o tome.

Na drugoj strani, dolaze poruke i od vašeg predsednika i od drugih predstavnika PSG da ste bliži odluci o bojkotu?

Ta odluka ne može da nam pobegne. Mi bojkot možemo proglasiti kad god i to nam ne može pobeći.

Da li se u tom vaganju da li je bolje ići na izbore ili ne, vodite političkim razlozima ili vam je više stalo do mišljenja drugih o vama, ukoliko odlučite da idete na izbore?

Ne, isključivo se vodimo političkim razlozima, ali istovremeno razmišljamo i o našoj organizaciji i o ljudima koji su članovi ove organizacije. Naravno da razmišljamo i o tome šta misle vlast i ostatak opozicije – ne možete doneti jednu političku odluku a da ne uzmete sve aspekte u obzir. Razmišljamo šta o tome misli i Međunarodna zajednica, o svemu tome razmišljamo i pokušavamo da sve stavimo na sto, i zato je ova odluka teška.

Prema Međunarodnoj zajednici imate dosta ambivalentan odnos, mislim na ljude iz opozicije. Sa jedne strane je kritikujete kao „napušteno dete“, a sa druge strane očekujete od njih podršku.

Ne, mi to ne radimo. To radi deo opozicije, mi ne. Ja bih pre rekao da smo mi kao Srbija, pa i kao opozicija, napustili ideju Evropske unije. Kada kažem mi, ne mislim na Pokret slobodnih građana. Mi se bezuslovno zalažemo za članstvo u Evropskoj uniji. To sa Evropom je jedna jako široka tema i mislim da su ideju EU i članstvo Srbije u EU najviše kompromitovali oni koji su se zalagali za ulazak Srbije u EU, a oni koji se ne zalažu, oni su nam valjda jasni.

Da li je najava da bi cenzus mogao biti spušten sa 5% na 3% doprinos popravljanju izbornih uslova ili politička korupcija, kako je rekao Pavle Grbović?

Nas to ne zanima, nama nije tema da li je 3% ili 5%. To bi mogla da bude tema da ne dolazi u ovom trenutku. Da je to predloženo pre godinu dana, možda bismo mogli da razgovaramo o tome. Ali u kontekstu naše odluke o izlasku na izbore to nema nikakve veze. Mi, ako bismo izlazili na izbore, izašli bismo i sa 5% i sa 3%.

Kako da tumačimo poruke koje dobijamo sa društvenih mreža, ali i od visokih funkcionera vaše stranke, uključujući i prvog čoveka, da je 3% dodatni razlog za bojkot, u odnosu na ovo što vi sada kažete?

To Sergej šalje poruku Vučiću da mu to nije argument da nas izvuče na izbore. Ne bih ja to uzeo kao politički stav PSG. A zašto to Vučić radi, možemo sada da spekulišemo.

Šta mislite, zašto?

Verujem da želi da prebaci preko cenzusa neke svoje pulene koji nisu u SNS, neke desničare kojima očigledno pomaže da naprasno formiraju stranke. Mislim da je to u pitanju, ne verujem da je nešto drugo.

Zar 3% cenzusa nije, kada je reč o partijama poput PSG, koja je relativno nova i mala stranka i na ivici cenzusa, zapravo dobra prilika da uđu u parlament?

Ali mi se ne vodimo tim razlozima, niti razmišljamo na taj način, jer onda bismo rekli – to što nema izbornih uslova, to je u redu, ali preći ćemo cenzus. Mi bismo prešli cenzus i od 5% , to znamo. Ne radi se uopšte o tome i to nama nije tema.

Učestvovali ste u dijalogu vlasti i opozicije. U jednom trenutku ste izjavili, a Tanjug je preneo, da je učinjen „veliki napredak“ time što izbori neće biti u martu, a sva je prilika da neće. Zatim ste rekli da se ostvarilo i ono čemu ste stremili imajući u vidu promene u REM-u.

Nisam rekao mart – maj, to je sasvim svejedno bilo i tada i sada, ali ovo drugo je bilo nakon sastanka koji se desio sa Tanjom Fajon, gde su oni obećali promenu u REM-u. Za mene to jeste napredak, zato što REM treba da reguliše ono što je nama negde jedan od najvećih problema, a to je stanje u medijima, posebno u elektronskim medijima. Oni su na tom sastanku obećali da će biti promenjeno 5 članova REM-a i to je za mene bio jedan ozbiljan napredak – kada bi se zaista promenilo 5 članova REM-a, a ne da ih ponovo izaberu onako kao što su ih birali prošli put, nego da to budu ozbiljni, nezavisni ljudi sa integritetom unutar Saveza članova.

Vi verujete da to još može da se dogodi?

To može da se desi ako bi vlast želela. Promena u REM-u bi bila ozbiljna stvar ako bi REM počeo da radi svoj posao. Vlast to ne želi, ali naravno, pod pritiskom bi to uradila.

Da li je ideja cenzusa od 3% Vučićev manevar kojim je ponovo uterao opoziciju u defanzivu i zapravo ih preigrao?

Ne. Ja nisam video da se bilo ko primio na taj predlog. Možda nekome može to da prija, ko je na ivici cenzusa i premišlja se da li da izađe na izbore zbog toga, da li će uspeti da pređe cenzus. Pokret slobodnih građana to nije, a čini mi se ni ostali ozbiljniji deo opozicije. Savez za Srbiju je odlučio da će bojkotovati izbore, svi su rekli da će bojkotovati izbore…

…i čekaju vas?

Zašto bi nas čekali? Ne mislim da ih je baš briga, ali oni su svoju odluku doneli, mi ćemo našu.

Vi ste svi potpisnici Sporazuma sa narodom.

Nismo samo mi, ima tu još organizacija koje su potpisnici tog sporazuma, ali hoću da vam kažem da to sa 3% i 5% – ne znam zašto insistirate na tome, pošto mi se čini da je to potpuno dnevna stvar koja je već otišla. Šapićeva stranka je odlučila da ide na izbore, odlučili su po cenzusu od 5%, možda će mu prijati da bude 3%, lakše će preći cenzus jer je i on negde na ivici cenzusa, ali i on je odlučio da ide na izbore kada je cenzus 5%, dakle nije se vodio tim razlozima.

Pomenuli ste da na lokalu ljudi ne razumeju baš najbolje odluku o bojkotu i da smatraju da će možda na republičkom nivou biti vanrednih izbora, ali da na lokalu sasvim sigurno neće. Kakvo je raspoloženje unutar organizacije generalno?

Podeljeno, vrlo podeljeno. Mi smo pravili ozbiljne sastanke i lično sam išao po Srbiji na te sastanke lokalnog povereništva – skoro nigde nema jednostranog mišljenja, da svi kažu „mi smo za ovo ili za ono“, svuda postoje ljudi koji misle i jedno i drugo.

Trifunović je objavio stav, gde dolazimo do konzistentnosti poruka, u kome je rekao – bez obzira na odluku o bojkotu Pokreta slobodnih građana na republičkom nivou, parlamentarnih izbora, da će pozivati da se na lokalu izađe na izbore.

Čitate Tviter, izgleda?

Tviter, naravno, tu nema konzistentnosti u porukama, mi zapravo ne znamo kakav je stav organizacije.

Organizacija nije donela stav i to što ste protumačili iz Tvitera, to nije stav organizacije. Stav će biti vrlo jasan, mi ćemo reći i ako budemo išli i ako ne budemo išli i na kom nivou ćemo ići, a na kom nećemo.

Da li je moguće doneti za lokal jednu odluku, a za Republiku drugi?

Teoretski je moguće da podržite neke ljude koji na lokalu misle da mogu da urade nešto. Ali, iako ne želim da pre organizacije istupam sa ličnim stavovima, mislim da bi, ako bi odluka bila da ne izlazimo na izbore, trebalo onda bojkotovati sve nivoe izbora, ali to nije stav PSG već samo moj lični.

Koji vi stav zastupate kada je reč o samom bojkotu?

Kao i drugi ljudi, i ja imam nekako podeljeno mišljenje. Postoje ozbiljni argumenti koji se tiču izbornih uslova i koji govore da ne treba izaći na izbore. Sa druge strane mislim da ulazimo u ozbiljan rizik, kao celo društvo i kao cela opozicija, da prepustimo Vučiću da još četiri godine vlada Srbijom. Takođe može da se dogodi da nam Međunarodna zajednica, koja bi trebalo da ga pritisne da nam ispuni te izborne uslove, kaže decidirano – izađite na izbore, svesni smo mi da uslovi nisu dobri, ali bilo bi ipak dobro da učestvujete, pa da se onda institucionalno borite. Tako da i sâm imam unutrašnju dilemu oko ove teme.

Vi smatrate da je opozicija suviše slaba i da nema načina da, ako bojkotuje izbore, zapravo u nekom trenutku izdejstvuje vanredne izbore?

Ne znam, to i meni tako deluje, ali ne mogu da tvrdim sa sigurnošću da će to tako biti.

Kada govorimo o opozicionom entitetu, utisak je da opozicija nije uspela da artikuliše opozicione stavove građana u zemlji, kojih je mnogo više nego što su rejtinzi partija?

Mislim da je to zato što opozicija, što je i negde normalno, nije zapravo koheziona. Vi tu imate stranke od krajnje desnice do krajnje levice i jako je teško očekivati da mi sada imamo iste stavove, primera radi Pokret slobodnih građana i Dveri, iako u smislu borbe za izborne uslove možemo da sarađujemo i da se slažemo.

Ali to očigledno ne radi?

Slažem se da ne radi, i zato mi nismo u Savezu za Srbiju.

Ali nemate više od 5-6% i niste najveća opoziciona organizacija.

Nismo, ali mislim da objedinjavanje oko „Ua Vučić!“ nije dobro. Mislim da je trebalo da svi ostanemo u sopstvenim inokosnim organizacijama, koje će se boriti zajedno za izborne uslove, a ne da ulazimo u neprirodne saveze. Sa druge strane, imate i taj pritisak javnosti koja kaže „Kad ćete se više ujediniti, pa vi ne možete srušiti Vučića ako se ne ujedinite“, a onda mi kažemo „Pa kako da se ujedinjujemo ako nam programi nisu isti…“ I mi stalno tu negde jurimo svoj rep. Politike u strankama su različite od migrantske politike, priče oko Kosova, oko ljudskih prava, regionalne politike, gde se ne slažemo ali onda se poručuje „Ujedinite se da prvo srušimo zlo od režima Aleksandra Vučića, pa ćete onda to vaše“.

To je bila i poruka opozicije?

Savez za Srbiju to kaže, to nije naša poruka. Nas zanima kako će Srbija izgledati i posle pada režima Aleksandra Vučića.

Građani ni kada je reč o Vučićevom režimu ne dobijaju konzistentne poruke…

Šta vam tu nije konzistentno? Mi nismo doneli odluku da li ćemo izaći ili ne, ali mislim da to uopšte nije poruka. Kada pitate u septembru čoveka da li bi izašao na izbore, on pita – na koje izbore?

Vi ste imali poruku – „Naša je dužnost da se borimo do kraja za fer“.

Tako je.

Pa gde je taj kraj?

Kraj je kada se raspišu izbori. Mi možemo bojkot proglasiti i u trenutku predaje lista, to je krajnji rok. Da li ćemo baš do tada čekati – verovatno nećemo, ali kako da vam kažem, mislim da smo se u ovom procesu zaista odgovorno ponašali.

Boban Stojanović je u autorskom tekstu u NIN-u napisao – da je ova godina politički nesigurna u svakom pogledu i da je jedino izvesna kriza koja može biti proizvedena bojkotom izbora. Da li se slažete sa tom ocenom?

Ne. Slažem se sa prvim delom – kriza. Izašli ili ne izašli, kriza je tu pa je tu, vi vidite da Vučić proizvodi krizu i kada je nema.

Zar i bojkot sâm po sebi nije kriza?

Pa jeste, ali mislim da bojkot sâm po sebi može da doprinese ili da oduzme krizi. No bojkot nije presudan za krizu, krize će svakako biti.

Da li je opozicija sposobna da u svom delu hendluje tu krizu?

Ne. Apsolutno ne. Kao opozicija mi prvo nemamo prostora, afere su svakodnevne – od pesničenja na vidikovačkoj pijaci do „Krušika“, a nema građanina države Srbije koji ne zna da je ovaj namestio ocu posao. To naprednjaci znaju, dakle to svi znaju. Kako mi da hendlujemo krizu? Nemamo prostora, pre svega medijskog, da se bilo čime ozbiljno bavimo.

Opozicija nije nikada bila u dobroj poziciji u ovoj zemlji i bez namere da pravim paralele, ranije, možda čak i u gorim okolnostima, opozicija je ipak nekako artikulisala stavove nezadovoljnih građana i kapitalizovala različite afere vlasti. Da li današnja opozicija to uspeva, ili možda bolje da pitam – zašto ne uspeva?

Ne uspeva, apsolutno. Ako ulazimo u sposobnost i nesposobnost opozicije, ono što režim radi danas gore je nego ikada. Ko god se suprotstavi vlasti, oni ga tako brutalno provuku kroz medijsko blato da se ljudi, koji bi možda čak bili i sposobniji od ovdašnje opozicije, ne usuđuju da uđu u političku arenu ili ne žele da budu provlačeni kroz medijsko blato. Sećate se Dude Ivkovića koji je podržao Sašu Jankovića? Dakle, vi jednog proslavljenog košarkaškog stručnjaka koji je osvojio sve na svetu provučete kroz medijsko blato zato što je podržao opozicionog kandidata. Ljudi prave u Srbiji svoje mikrosvetove izmeštajući se iz politike i onda vi mene pitate gde je ta opozicija? Pa ne žele ljudi da ulaze u to medijsko blato.

Ili možda opozicija ne uliva dovoljno poverenja da bi ljudi zagazili?

Pre će biti ovo prvo.

Kako objašnjavate da se opozicija ipak, uslovno rečeno, konsolidovala u odnosu na prethodni period, ima godinu i nešto dana…

…koliko-toliko…

…iz onog razbijenog stanja je došlo do neke forme. ali nije uspela da privuče…

Otkud to znamo?

Ja čitam istraživanja, nemam drugi argument.

Istraživanja su strah i pokazuju koliko ljudi nisu slobodni. Kada su protesti bili u jeku, mi smo shvatili da je protiv Vučića zaista daleko više ljudi nego što ta ista istraživanja pokazuju. Problem je što mi nemamo slobodu, ljudi nemaju slobodu čak i na istraživanju da kažu šta misle i zaista verujem u to.

Pretpostavljam da se sloboda dešava i tako što vi imate poverenje u neke organizacije koje će da stanu iza vas?

Čekajte, vi ne znate šta je funkcionerska kampanja i kako naprednjaci funkcionišu, ne znate da ima 250.000 ljudi na privremeno-povremenim ugovorima koji moraju da donesu još 5-10 glasova, to je država u kojoj mi živimo. I sad zakuca istraživač na vrata, a on kaže – otkud znam da li su ovo neki naprednjaci, konkurisao sam da proširim terasu, neće mi dozvoliti ako budem… To je ozbiljna organizacija.

Dakle, do kraja januara će PSG doneti odluku o bojkotu?

Nismo rekli do kraja januara, videćemo, donećemo odluku. Ne verujem da od odluke Pokreta slobodnih građana da li će izaći na izbore ili ne, zavisi bilo šta u Srbiji.

To je sad pitanje psihološkog utiska, ako Savez za Srbiju bojkotuje izbore pa se tome pridruži i Pokret slobodnih građana, onda to ima više smisla nego samo ako Savez za Srbiju bojkotuje.

Onda je naša organizacija mnogo uticajnija nego što sam ja mislio.

Šta se dešava u Pokretu slobodnih građana, izlaze vam članovi?

Da, neki ljudi su, nezadovoljni svojim statusom, napustili pokret i mislim da je tu bilo nekih pedesetak ljudi, nije to malo. A zašto su nezadovoljni, bolje da pitate njih.

To je oštetilo Pokret slobodnih građana?

Mislim da nije, jer smo mi jedna živa organizacija gde ljudi imaju pravo na svoj stav.

Pokret slobodnih građana je opoziciona stranka koja je relativno mlada, vi njima ne možete da ponudite status u društvu, šta pod tim podrazumevate?

To sam im i ja rekao. Ja sada treba da tumačim ono što oni kažu, a sa čim se ja ne slažem. Oni misle da nisu bili dovoljno uključeni u donošenje odluka, a ja mislim da jesu. Možda je neko imao neku veću ambiciju da u Pokretu bude nešto više, ali meni je zaista smešno da se borite za status u jednoj opozicionoj organizaciji, da vam je to toliko dramatično ako niste predsednik ovoga ili onoga.

Sinoć se desio incident u kome je učestvovao Sregej Trifunović, koji je svojim autom očešao autobus gradskog prevoza, ali umesto da sačeka policiju otišao je da nahrani mačke, pa je nastao skandal na mrežama, pa se kasnije javio policiji, pa je to objavio. Nekome to može da bude simpatično jer je on glumac i umetnik, ali on je ipak lider i jedne političke organizacije koja se pre svega zalaže za poštovanje vladavine prava i sistem. Da li, bez obzira na gladne mačke i na simpatičnost poteza jednog umetnika, lider jedne stranke može tako da se ponaša?

Ne može, naravno, morao je da ostane tu i da sačeka policiju. Apsolutno je morao da bude tu i da sačeka policiju da napravi uviđaj.

Šta sad sa tim stavom da radimo?

Ne znam, on je zakačio taj autobus i mislio da to nije tako strašno, video je da je više oštetio sebe nego autobus, otišao je i vratio se. Da li mislite da će se naši birači po tom stavu opredeljivati?

Ne mislim, ali to je poruka, iako zvuči kao fraza, kako biste se ponašali da ste na vlasti.

Naravno da nije tako. To je čukanje na ulici, nećemo valjda to upoređivati sa ponašanjem na vlasti?

Na kraju, imajući u vidu da ste sa Kosova i da poznajete tamošnje prilike, želim da vas pitam o informacijama iz optužnice koje su objavili Insajder i BIRN, kada je reč o procesu za ubistvo Olivera Ivanovića, koje se dogodilo tačno pre dve godine, 16. januara. U optužnici prema navodima stoji i da su optuženi deo kriminalne grupe koju predvodi Milan Radojičić, koji nije dostupan sudskim organima na Kosovu. Koliki je domet ili moć tih organa – tog suda i tužilaštva na Kosovu – da taj proces završi?

Ograničen. Ograničen jer oni nemaju punu moć da to završe do kraja i institucije Kosova nisu bogznakako jake, posebno kada su u pitanju pravosuđe, tužilaštvo itd. Ovde postoji još jedan problem, a to je da oni na severu Kosova jako teško sprovode istragu, a da ne pričamo o tome da ne mogu ni da dođu do Srbije. Videćemo šta će sa tim biti, nadam se da će to uspeti da isteraju do kraja, ali nisam veliki optimista.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović