Milijarde odštete “Rio Tintu” - stvarna pretnja ili pravdanje odluka?

Mirjana Nikolić 23. 9. 2024.

Jedan od najčešćih argumenata vlasti u raspravi oko sprovođenja projekta kopanja litijuma u Srbiji je da će naša država u slučaju da odustane od projekta morati da plaća veoma visoke penale kompaniji “Rio Tinto”. Predstavnici vlasti u ovom kontekstu pominju različite cifre - od jedne milijarde evra, do više milijardi evra koliko smo čuli u jednoj od poslednjih izjava ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića. Pokušali smo da proverimo koliko je ova opasnost realna i na osnovu čega tačno Momirović i njegove kolege iz vlasti iznose ove tvrdnje. Ukratko - tačan i precizan odgovor na ovo pitanje (makar javno) ne postoji, jer sem Međunarodnog bilateralnog sporazuma iz 2002. između Srbije i Ujedinjenog kraljevstva, ne postoje podaci da je naša zemlja sa samom kompanijom sklopila neki dodatni ugovor i ne znamo da li su za eventualnu odluku da se Srbija povuče iz ovog posla predviđene neke kazne. Za odgovor na ovo konkretno pitanje ostali smo uskraćeni i od samog ministra i od “Rio Tinta”, a stručnjaci koje smo konsultovali različito gledaju na posledice odustajanja od projekta. Nedostatak informacija i transparentnosti kada je reč o kopanju litijuma u Srbiji tako ostavlja sumnju da je u pitanju “zastrašivanje građana” - ovog puta velikim iznosima koje će država morati da plati iz zajedničkog budžeta.

Ministar ne odgovara, Rio Tinto ne pominje milijarde

Jedan od najnovijih primera “plašenja građana” ogromnim troškovima je izjava ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića koji je rekao gostujući na Pinku početkom avgusta da Rio Tintu sleduju milijarde evra odštete za šta je kriva prethodna vlast.

“Oni nama jesu vezali ruke iz mnogo aspekata time što su doveli Rio Tinto što su im dali sva prava – oni baš ovi što sad pozivaju na proteste, baš ti. Svaki od tih ljudi koji je pozivan na proteste je direktno glasao i omogućio Rio Tintu da ima ta prava ali mi bi bili kao i oni šarlatani kada bi se time bavili. To je prošlost koju mi ne možemo da promenimo i to je tako. Ono što mi možemo jeste da im platimo milijarde evra odštete”.

Zato smo pitali ministra Momirovića, na osnovu kojih podataka ministar iznosi tvrdnje o milijardama odštete. Odgovor ministarstva Istinomer nije dobio, čak ni potvrdu da je mejl uopšte primljen ili da ne mogu da odgovore.

Dva pitanja smo poslali i kompaniji Rio Tinto u Srbiji:

Da li postoji pravi osnov prema kojem bi vaša kompanija Rio Tinto mogla da tuži državu Srbiju, ukoliko projekat iskopavanja ne bude realizovan?
Da li je, ukoliko postoji osnov, reč o odšteti od više milijardi evra? Ukoliko postoji osnov, molim vas da nam kažete na osnovu kog ugovora, kada je potpisan, ne ulazeći u sadržinu ako je ona tajna.

Odgovor nam je stigao i prenosimo ga u celosti.

“Investicija kompanije Rio Tinto u Srbiji, kao i svih ostalih kompanija iz Ujedinjenog Kraljevstva, zaštićene su Međunarodnim bilateralnim sporazumom o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja zaključenim 2002. god. između SRJ i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. U julu ove godine Vlada Srbije je donela odluku o ponovnoj primeni Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“. Kompanija Rio Tinto trenutno je usredsređena na dijalog zasnovan na činjenicama i konsultacije o Projektu sa svim zainteresovanim stranama. Pre nego što izgradnja Projekta eventualno počne, pred nama je i dalje niz koraka koji uključuju nastavak razvoja projekta u pravnom smislu, ažuriranje studija o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid i ishodovanje neophodnih dozvola i odobrenja”, odgovorili su iz kompanije.

Dakle, ni kompanija “Rio Tinto” nam nije odgovorila na to da li će od naše države tražiti milijarde penala ukoliko se projekat ne sprovede.

Advokat Pavlović: Može biti osnova za žalbu, ali se ne zna visina odštete

Tumačenje smo, zatim, potražili od advokata Mihaila Pavlovića koji ima višegodišnje iskustvo rada sa brojnim udruženjima građana u oblasti zaštite javnog interesa, a bavi se i parnicama i ugovornim odnosima. On nas je, takođe, uputio na Međunarodni bilateralni sporazum iz 2002. godine i objasnio da u ovom trenutku ne znamo sve moguće pravne posledice njegove primene jer nam nisu dostupni papiri, niti ugovori sa “Rio Tintom”.

“Ono što može da rodi osnov za tužbu jeste to što ova vrsta ugovora, u gotovo svim slučajevima, daje pravo investitoru (npr. “Rio Tintu”) da tuži državu pred međunarodnom arbitražom, primenjujući pravila međunarodnog prava (a ne nacionalnog prava Srbije). Tako na primer Rio Tinto bi mogao da tuži državu i zbog „izneverenog obećanja“, odnosno ukoliko je Srbija dala određeno obećanje investitoru (npr. da će mu garantovati prava eksploatacije), pa ga ne ispuni”, rekao je advokat.

On, međutim, kaže da ne može da zna kolika bi šteta mogla da bude, ali je činjenica da bi bila ogromna, posebno u zavisnosti od toga koju vrstu obećanja je Srbija dala investitoru (RT).

“Ukoliko je reč o garantovanju ekskluzivnih eksploatacionih prava, onda šteta može da bude i u milijardama jer bi Rio Tinto faktički došao u situaciju da traži kompletnu štetu koju je pretrpeo usled potpunog uskraćivanja ovih prava. Naravno, moram da se ogradim jer, kako rekoh, ne znam da li su i koja je vrsta obećanja data Rio Tintu, pa samim tim ne znamo ni obim štete”, rekao je Pavlović i ponovio da se bez sadržine potpisanih ugovora van ovog bilateralnog sporazuma, ne može pretpostaviti visina štete.

Advokat Đorđević: Verovatno neće ni biti odštete jer i Rio Tinto krši propise

Advokat Sreten Đorđević, specijalista u oblasti prava zaštite životne sredine, smatra da država Srbija verovatno ne bi imala obavezu da plati bilo kakvo obeštećenje kompaniji “Rio Tinto” u slučaju da Vlada Srbije raskine saradnju, a ta firma pokrene međunarodnu arbitražu. On je za Istinomer objasnio da u prilog toj činjenici upravo govore i paušalne cifre o obeštećenju koje vlast u Srbiji pominje u slučaju da Rio Tintu ne dodeli dozvolu za eksploataciju litijuma.

„U prilog tome ide i visina iznosa za obeštećenje, koje pominju predstavnici države, a kreću se od nekoliko stotina miliona evra do nekoliko milijardi evra. Ti iznosi su krajnje paušalni i služe u političke svrhe“, rekao je Đorđević.

Naš sagovornik podseća da je jednu od prvih procena visine obeštećenja dao sada pokojni direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, koji je rekao da bi u slučaju međunarodne arbitraže zbog raskida ugovora sa Rio Tintom, to bio trošak od „bar pola milijarde za državu“, a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući u Ljuboviji ponovio da, ako se ne postigne dogovor, Rio Tinto „neće lako otići“ i da će tužiti državu „za više milijardi“.

Đorđević kaže i da je pitanje da li bi Srbija uopšte odgovarala u slučaju pokretanje arbitraže jer bilateralni sporazumi između Ujedinjenog kraljevstva, gde je sedište “Rio Tinta”, i Srbije ne podrazumevaju samo obavezu Srbije da realizuje sporazum nego i obavezu kompanije da posluje u skladu sa zakonom. Dodao je da je ta kompanija od početka primenjenih geoloških istraživanja kršila propise u oblasti poljoprivrede i zaštite poljoprivrednog zemljišta jer je napravila oko 600 bušotina na poljoprivrednom zemljištu od prve do pete klase, iako propisi dozvoljavaju mogućnost geoloških istraživanja samo na zemljištu šeste, sedme i osme klase.

Istakao je i da ta komapanija nikad nije pokrenula ni jedan postupak dobijanja posebnih dozvola kod Ministarstva poljoprivrede za bušenje na tako kvalitetnom zemljištu.

„Zbog toga kada bi se pokrenula ozbiljna arbitraža i država bila ta koja bi štitila intrese naroda postojala bi velika šansa da “Rio Tinto” izgubi spor pred međunarodnom arbitražom jer nije ispunio ni minimalne uslove zakonitog poslovanja u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Rio Tinto je, kako je jedan od avokata sa kojima smo razgovarali, kršio propise i u upravljanju rudarskim otpadom u Srbiji jer ga je, po nihovom priznanju, odlagao na nesanitarnu komunalnu deponiju, „što je apsolutno suprotno domaćim propisima“.

Toliko puta ponovljeno da zvuči kao činjenica

O milijardu evra odšete “RIo Tintu” ako ga “izbacimo iz zemlje” govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2021. godine u novogodišnjem intervjuu za dnevni listi Novosti kada je pomenuo prvu milijardu koju će građani morati da plate.

“Hajde da sutra izbacimo Rio Tinto. Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su oni potpisivali? Morate posle na arbitražu i tako dalje. Hoćete da budete neodgovorni tako, a posle da kažete ljudima uzmite pa platite”, rekao je tada Vučić.

Tu su tvrdnju ponavljali brojni funkcioneri SNS-a, na primer Vladimir Đukanović na mreži Iks rekao je da je reč o tri milijarde, a nekadašnja premijerka Ana Brnabić takođe je rekla da Rio Tinto može da tuži Srbiju. Više puta su i mediji pisali da postoji mogućnost da Rio Tinto zaista tuži državu i dobije odštetu, ali se njena visina unapred nije mogla utvrditi.