Miloševićeva politika je poražena, treba mu podići spomenik
Politika Slobodana Miloševića raskrstila je sama sa sobom onog trenutka kada je poražena i ona je, što je najvažnije, prošlost, izjavio je ne tako davno lider socijalista Ivica Dačić, koji poslednjih godina, čini se proračunato, želi da raskrči zatravljene staze ka bivšem predsedniku Srbije, SR Jugoslavije i svoje stranke. To je, gotovo izvesno, bio razlog zbog koja je odlučio da Miloševićevog unuka uključi u najviše stranačke organe.
Inače, Dačić je ime nekadašnjeg neprikosnovenog lidera umeo da pomene najčešće pred izbore, osećajući da je korisno da onaj deo biračkog tela koji se sa nostalgijom seća Miloševićevog vremena, podseti na to čiji je naslednik. Makar, na stranačkom tronu. Izgleda da je, poput predsednika Vučića, osetio da je sada u (pozamašnom) delu javnog mnjenja, prepuštenom na milost i nemilost režimskoj propagandi, vrednost Miloševićevih deonica osetno porasla i da je opet isplativo polagati pravo na njegovo nasleđe.
A kako se proteklih godina i decenija razvijao odnos sadašnjeg predsednika socijalista prema bivšem vođi?
Kao portparol Socijalističke partije Srbije Dačić je i pred, pokazaće se, odlučujuće izbore u septembru 2000. godine nastojao da pokaže odanost tadašnjem predsedniku SR Jugoslavije i svoje partije.
„Na našoj političkoj sceni ima mnogo onih koji sebe nazivaju političarima. Ima tri Vojislava, dva Vuka, ali je samo jedan Slobodan.“
Posle Petog oktobra taj odnos doživljava metamorfozu, pa Milošević već posle nekoliko meseci zahteva da Dačić napusti stranku. Nakon što je u junu 2001. izručen Tribunalu u Hagu, Milošević nije odustajao od liderske pozicije, pa je, prema pisanju „Vremena“, naredio da se iz stranke isključe neposlušni funkcioneri.
„Na Ivkovićev pokušaj da se pohvali akademikom Markovićem odgovoreno je kolektivnim prihvatanjem stranaka Milorada Vučelića i odbeglog julovca Aleksandra Vulina pod okrilje SPS-a. Obe po principu - nema previše koristi, ali bar nema ni štete. Na ovu iznenadnu samoinicijativu rukovodstva stranke Slobodan Milošević je iz Haga reagovao prilično ljutito. Odbio je ideju o kongresu u septembru, kao i o prihvatanju Vučele, koji je svojevremeno ’izdao’ njega, i Vulina, koji je ’izdao’ njegovu suprugu. Kada je video da GO stranke ipak namerava da takve odluke usvoji, tražio je da se iz SPS-a isključe Ivica Dačić i Zoran Anđelković koji su, izgleda, prednjačili u zalaganju za oba predloga. Prethodno, više od 40 dana iz Haga nije nazvao Mirka Marjanovića kome je pre pet meseci poverio da vodi SPS dok je on odsutan, što je takođe protumačeno Miloševićevom ljutnjom. Ni prošlog petka u vreme održavanja sednice GO-a stranke nije potegao telefon da lično objasni zašto Dačić i Anđelković moraju biti isključeni. Prepustio je da to za govornicom učini Bogoljub Bjelica, što znači da ni sam nije previše verovao da će njegov predlog proći. Podržalo ga je samo šest članova GO-a.'
Pred predsedničke izbore zakazane za septembar 2002, dok su socijalisti prikupljali potpise za njegovu kandidaturu, Milošević je podržao lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. SPS se oglušio na zahtev predsednika i za kandidata predložio glumca Velimira Batu Živojinovića. Dačić je kao potpredsednik SPS isticao da protivljenje Miloševića kandidaturi Bate Živojinovića „predstavlja još jednu manipulaciju predsednikom SPS-a“.
„Telefonski razgovori u kojima Milošević razmatra situaciju u partiji sa nekim od članova SPS su njegovo privatno mišljenje. Ti razgovori nisu njegov zvaničan stav', tvrdi Dačić i dodaje da je ta partija većinom glasova i na organima partije već odlučila kakvu će politiku voditi i dodaje da usvojena rešenja moraju poštovati svi članovi partije. Na pitanje da li očekuje da će Milošević ponovo pokrenuti inicijativu za njegovu smenu, Dačić je odgovorio da je to već pokušao, ali da za to šef SPS-a nije dobio podršku Glavnog odbora partije.'
Početkom 2003. održan je Šesti redovni kongres SPS, Milošević je ponovo izabran za predsednika partije, iako je pismom poručio da se njegovo ime ne koristi na Kongresu, a Dačić je postao predsednik Glavnog odbora. Bogoljub Bjelica, koga je Milošević ovlastio da ga u odsustvu zamenjuje, izjavio je da predsednik iz Haga zahteva da Dačić i Milomir Minić budu izbačeni iz partije. Takvu mogućnost Dačić nije prihvatao.
'Mi ovde ne polemišemo sa Slobodanom Miloševićem, nego sa ljudima koji mu prave takve političke procene posle kojih on donosi određene stavove. Te procene su naravno pogrešne, to su dezinformacije i naravno da onda nailazi na jednu žestoku reakciju od aktivnog dela članstva SPS, znači ogromne većine članova. Ono što se pokazalo danas, jeste da je SPS uspela da se sačuva u svoj svojoj veličini’, kazao je Dačić.“
Ko se odriče predsednika?
U junu 2004. su, posle dva neuspela izborna ciklusa tokom 2002. godine, održani novi predsednički izbori. Na njima je pobedio Boris Tadić, a kandidat SPS Ivica Dačić osvojio je 125.952 glasa (4,04 odsto). Funkcioner SPS-a Milutin Mrkonjić izjavio je da je stranačkim odborima uputio pitanje Dačićeve „odgovornosti zbog katastrofalnog izbornog rezultata na izborima za predsednika Srbije“, da je tražio da se Glavni odbor izjasni o stavovima koje je preko njega uputio Milošević, ali da je to izbegnuto „veštom manipulacijom predsednika GO Ivice Dačića“. Mrkonjićev stav bio je da je Dačić prošlost SPS-a i da je uzurpirao prava predsednika stranke.
„Pokušaću da svakim svojim potezom od Ružića, Dačića i njima sličnih, branim Socijalističku partiju. Dačić i njegova ekipa imali su priliku da provere koliko vrede na političkoj sceni. Suočeni s porazom, sada se bore da otmu SPS od ljudi koji su tu partiju napravili… Ako neko pripada političkoj prošlosti, to su ovi mladići. Nema rascepa u SPS, već samo uzurpacije prava predsednika Slobodana Miloševića od strane Ivice Dačića i te grupice privatnih funkcionera oko njega. Neka provere svoj rejting na izborima i pred građanima, kao što sam ja godinama proveravao. Tek onda možemo da razgovaramo.“
Optuživao je Dačića i rukovodstvo partije da se odriču Miloševića, za koga, tvrdio je Mrkonjić, govore da je „politički mrtvac“.
„Tih šest ljudi, na čelu sa Dačićem, su administrativni pacovi, koji u životu ništa nisu postigli. Preko imena i ugleda Slobodana Miloševića ušli su u parlament, a sada tvrde da je on politički mrtvac. Milošević im je omogućio da godinama žive od partije, a sada žele da ga se odreknu. Pozivam ih da odgovore gde je nestalo 180.000 glasova od decembarskih izbora, kada je nosilac liste bio Milošević.“
Dačić je napominjao da želi da se sastane sa Miloševićem i da ga najviše boli to što predsednik SPS „više veruje ljudima koji su mu u najtežem trenutku okrenuli leđa“.
'Tražiću razgovor s njim, ali ne znam da li će pristati. Hteo bih da se sretnemo, da razgovaramo otvoreno, oči u oči', rekao je Dačić za podgorički list Dan. On je pojasnio da Miloševiću želi da kaže da s njim želi korektan odnos, ali da to ne znači da svaki njegov predlog mora biti prihvaćen. Prema Dačićevim rečima, Socijalistička partija Srbije mora da shvati položaj u kojem se nalazi Milošević, ali i da Milošević mora da shvati poziciju u kojoj se nalazi partija.'
„Poštujemo ga, ali tražimo da i on poštuje odluke partije“, govorio je Dačić, ne krijući da je razočaran Miloševićevim potezima.
'Da niste možda ljuti na Miloševića koji je za Vas rekao da ste 'mali naduvani ratluk'?
- Nema takve poruke iz Haga. Autor toga je neko drugi, ko se nalazi ovde u Beogradu. Međutim, čak i da je to tačno, nepristojno je prenositi šta Milošević priča u privatnim razgovorima. To bi bilo kao kad bih ja pričao šta je Milošević meni privatno govorio o gospodi Vučeliću i Vulinu, ili šta su Mira i Marija pričale o Hadži Draganu Antiću kada je otišao iz zemlje 2001. godine, ili šta je Milošević obećao, pa porekao u vreme Petog kongresa u novembru 2000. (…) SPS treba da uvažava mišljenje Miloševića zato što je on naš predsednik. Ali, s druge strane, on mora da shvati da se odluke o kadrovskim rešenjima više ne donose dekretima, nego se odlučuje glasanjem i biranjem između više kandidata. Pa i Vučelić je izabran za potpredsednika suprotno volji Miloševića.
- Kako je on odjednom postao njegov čovek od poverenja?
- Ne znam, to me najviše čudi, jer je Milošević svojevremeno tražio moju smenu zbog Vučelićevog povratka u SPS. Pitam se samo šta je još potrebno uraditi da bi me Slobodan Milošević podržao? Izgleda da nije bilo dovoljno što sam mu bio veran, što sam govorio sve ono što je on mislio, a nije hteo da kaže javno, što sam ga branio kada su ga hapsili. Možda bih mu više odgovarao da sam formirao svoju partiju, da sam ga napadao, da sam napravio milione, imao račune po inostranstvu...'
Tenzije između predsednika SPS i postpetooktobarskog rukovodstva stranke nisu jenjavale. Dačić u julu 2005, posle proslave 15 godina postojanja partije, navodi da SPS „ne želi da nosi hipoteke prošlosti“.
'Mi se danas kao stranka zalažemo da budemo naslednici svega što je dobro iz naše tradicije, ali i ono što će staviti tačku na hipoteke prošlosti. Ako neko misli da je to distanciranje od Miloševića, onda je to njihov problem. Mi ne želimo da nosimo hipoteke prošlosti, naglašava Dačić.'
Kada je 11. marta 2006. Slobodan Milošević preminuo u Hagu, Milutin Mrkonjić je od rukovodstva stranke zatražio „da odmah uskrati podršku Vladi Srbije“ i zahteva raspisivanje vanrednih izbora, jer je, kako je smatrao, ponašanje izvršne vlasti tokom ispraćaja Miloševićevih posmrtnih ostataka „bilo sramotno“. Ali, takav zahtev stranka nije podržala.
Dačić nije prisustvovao sahrani, a tadašnji potpredsednik SPS i predsednik Odbora za sahranu Slobodana Miloševića Milorad Vučelić ponudio je objašnjenje.
'Bilo je vidljivo da deo rukovodstva SPS koji čine Ivica Dačić, Dušan Bajatović... nije viđen na sahrani?
- Poznati su stavovi Slobodana Miloševića o tom delu rukovodstva i to nije ništa novo niti iznenađujuće. On je za svog života odbio nekoliko puta da ih primi, a i pismeno je zatražio njihovu smenu. Svaku njegovu inicijativu u poslednje dve godine oni su odbili i poznato je da je imao komunikaciju isključivo sa mnom'.'
SPS mora dalje
Govoreći o svom odnosu sa pokojnim predsednikom, Dačić je potvrdio da se tri godine nije sa njim ni čuo ni video.
„Vi znate da poslednjih nekoliko godina nisam sa njim bio u dobrim odnosima. Ali bez obzira na sve to, mislim da sam do poslednjeg dana bio korektan prema Slobodanu Miloševiću i njegovoj porodici. Mi ćemo učiniti sve da uslišimo želje njegove porodice u vezi s ispraćajem. (...) Ne bih mogao da kažem da smo bili prijatelji, ali ne zato što ja to nisam hteo već jednostavno zato što je Milošević imao svoj krug prijatelja. Ja sam daleko mlađi, pripadam generaciji njegove ćerke, pa zato i nisam bio u tom krugu. U svakom slučaju, imali smo veoma dobru saradnju i on je meni kao šef i predsednik uvek pomagao koliko je mogao u poslu koji sam obavljao.“
Objašnjavao je da su problemi nastali u trenutku kada Milošević „fizički nije bio ovde“ i kada nisu mogli „da razjasne neke glasine i tračeve“, jer je postojao „neki monopol nad komunikacijom sa njim koji su mnogi zloupotrebljavali“.
„Žao mi je što je Slobodan Milošević umro, a da pre toga nismo normalizovali odnose. Smatram da je ovo rukovodstvo SPS imalo apsolutno korektan odnos prema njemu i njegovoj odbrani. Problemi su nastali kada smo počeli da sastavljamo listu poslanika i kada Glavni odbor nije prihvatio listu koju je on sastavio. On je to doživeo izuzetno teško. Mislio je da smo ga mi tada prevarili, odnosno, da ga nismo poslušali. Ubeđivali smo ga da to za partiju nije dobro, da su se vremena promenila i tu je nastao problem. Dakle, nije bilo problema u odnosima između nas dvojice, nego zbog ljudi koji su preko njega želeli da vladaju partijom.“
Istakao je i da sa Miloševićevom porodicom nije imao „nikakav poseban odnos“.
'Miru Marković poznajem još iz vremena kada sam bio student. Mariju sam upoznao tek 2000. godine, a Marka mislim da nikada u životu nisam video. Nekoliko puta sam se sretao s njihovom snajkom Milicom, da bismo im pomogli. Odnos prema njegovoj porodici u stvari je odnos prema njemu zbog želje da se pomogne porodici.'
A Mira Marković negirala je da je Dačiću zabranila da prisustvuje sahrani njenog supruga. Kazala je da porodica nije bila za to da on bude član odbora za sahranu, jer „Slobodan već dugo nije smatrao da je on častan čovek, a i politički je napustio program i vrednosti SPS“.
'Visoki funkcioner Socijalističke partije Ivica Dačić nedavno je izjavio da ste njemu, kao i nekim drugim članovima ove partije, zabranili da budu u odboru za sahranu vašeg muža. Je li to tačno?
- Nisam ja nikom zabranila da bude u tom odboru. Marko i ja formirali smo odbor za sahranu od ljudi koji su Slobodanu, za ovih pet godina dok je boravio u zatvoru, bili politički i lično bliski. Prema tome nismo određivali 'ko ne može', već smo rekli ko po našem mišljenju treba da uđe u sastav odbora. A što se Dačića tiče, on nije ušao u taj sastav zato što Slobodan već dugo nije smatrao da je on častan čovek, a i politički je napustio program i vrednosti Socijalističke partije Srbije.'
„Mira Marković neće kadrirati u SPS“, kazao je Dačić krajem 2006, u vreme kada se biralo novo rukovodstvo partije. Na pitanje može li mu afera „Kofer“ i želja porodice Milošević da ne bude prisutan na sahrani bivšeg predsednika biti teret na putu ka liderskoj funkciji, Dačić je odgovorio:
„Ljudi koji su namestili ’aferu Kofer’ su u zatvoru, kao vođe stečajne mafije. Opet, za mene je važnije ko je kakav bio prema Miloševiću dok je bio živ. Voleo bih da sam barem polovinu onih, koji su bili u odboru za njegovu sahranu, video one noći kada je hapšen. Iz poštovanja prema pokojnom predsedniku neću da reagujem na stavove njegove porodice, ali Mira Marković neće kadrirati u SPS. Kongres će usvojiti rezoluciju o Miloševiću i ona će imati za cilj da stavi tačku na sve ono što je bilo. Milošević, dakle, neće biti predsednik. Ali, on je, bez sumnje, istorijska ličnost, i njegova uloga za partiju i Srbiju je ogromna. Međutim, SPS mora da ide dalje sa novim rukovodstvom, da bude moderna partija levice. Stranka koja će zastupati ljude koje niko ne brani u ovom divljem kapitalizmu - radnike, penzionere, ratne heroje...“
Dačić je tada izabran za predsednika SPS i već u martu 2007. na obeležavanju prve godišnjice smrti Slobodana Miloševića položio je venac na njegov grob. Međutim, mediji su zabeležili da skupu nije prisustvovao niko od članova Miloševićeve porodice.
'Godišnjica smrti Slobodana Miloševića poklopila se sa završnom rundom pregovora o budućnosti Kosova i Metohije u Beču. Danas vidimo da su principi za koje se Milošević borio, opstanak Srba na Kosovu i u Republici Srpskoj, živi bez obzira što njega više nema', kazao je Ivica Dačić okupljenim novinarima posle polaganja venca na Miloševićev grob.'
Iduće godine, na završnoj predizbornoj konvenciji koalicije SPS-PUPS-JS, Dačić je govorio o tome kako „dolazi vreme politike SPS-a i Slobodana Miloševića“.
'Došlo je vreme da pokažemo da smo bili u pravu svih onih godina kada smo sa Slobodanom Miloševićem branili ovaj narod, branili i odbranili našu Srbiju', rekao je Dačić, burno pozdravljen u prepunoj sporskoj hali u Vranju. On je pristalicama sa juga Srbije rekao da je SPS s bivšim predsednikom Srbije i SRJ mogla da proda i zemlju i narod, i sačuva vlast, ali da to nisu učinili: 'Mi to nismo uradili. Mi smo ovom narodu i ovoj državi ostavili Dejtonski sporazum i Rezoluciju 1244 (Saveta bezbednosti UN o Kosovu). To su tekovine politike SPS-a i Slobodana Miloševića'.'
A posle tih izbora socijalisti su, uprkos već dogovorenom savezu sa Srpskom radikalnom strankom u Beogradu, napravili koaliciju sa Demokratskom strankom.
Sa demokratama je potpisana i Deklaracija o političkom pomirenju, a Boris Tadić je, zagrlivši Dačića, izjavio „da svaka partija ima svoj bol za svojim izgubljenim predsednikom“ – DS za ubijenim Đinđićem, a SPS za Miloševićem koji je umro u Hagu.
Milošević bi uradio isto što i ja
Socijalisti su sada čekali na prijem u Socijalističku internacionalu, a Dačić na „skidanje sa crne liste“ i dobijanje vize za putovanje u SAD. Lider SPS-a, sada već kao potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova, za Rojters je isticao da „ne možemo promeniti prošlost, ali možemo da promenimo sadašnjost i budućnost“.
'Dačić je rekao i da se Socijalistička partija Srbije čiji je lider, odrekla zaostavštine i politike Slobodana Miloševića, koja je prouzrokovala krvavi raspad bivše Jugoslavije. 'Mi ne možemo promeniti prošlost, ali možemo da promenimo sadašnjost i budućnost … sada smo više evropska stranka nego neke koje su učestvovale u svrgavanju Miloševića', kaže Dačić.'
Tvrdio je da bi Milošević na njegovom mestu postupio isto i to bez toliko razmišljanja, jer je bio „veoma pragmatičan političar“.
'Vas su nekada zvali 'mali Sloba'. A danas imamo utisak da još jedino Milutin Mrkonjić u SPS-u pominje Slobodana Miloševića. Šta mislite šta bi vam, da je živ, rekao Milošević za politiku koju sada vodite?
- Siguran sam da bi Slobodan Milošević uradio isto što i ja. Samo ne bi ovoliko razmišljao koliko sam ja razmišljao. Jer, on je bio veoma pragmatičan političar. I dobro znate da su svi iz tadašnje opozicije imali vrlo dobre odnose sa njim. I ne znam da li su me tako zvali, ali i ako jesu nemam razloga da bežim od toga. Samo, sada su drugačije okolnosti, ne može se dva puta ući u istu reku. Ne može se živeti od prošlosti. Hvala prošlosti ili izvucimo pouke iz prošlosti, ali hajdemo dalje. Ako je naša prošlost jedina naša budućnost, onda nemamo budućnost. (...) Mislim da je prerano govoriti o istorijskoj ulozi Slobodana Miloševića i politike koju je vodio. Pogledajte, na primer Jovanku Broz – njena uloga se drugačije doživljavala pre 15 godina a drugačije se doživljava sada. Zato, nemojmo žuriti ni sa istorijskom ocenom Miloševića. Kada govorimo o najvažnijim nacionalnim stvarima iz tog vremena a to su: Dejtonski sporazum, Republika Srpska, Rezolucija 1244, oni su i dalje u osnovi našeg programa. Ali, dosta stvari je i prevaziđeno.'
Na četvrtu godišnjicu Miloševićeve smrti Dačić odgovara, između ostalog, i na pitanje zbog čega nije bio u delegaciji SPS-a koja je obišla grob u Požarevcu. Ocenio je da „SPS ne može da živi od prošlosti već da građanima Srbije mora da ponudi viziju budućnosti“.
'Od nas se traži da dalje reformišemo stranku i da imamo novi politički identitet. Naravno i da se civilizacijski odnosimo prema ljudima iz naše prošlosti', rekao je Dačić u Skupštini Srbije odgovarajući na pitanje novinara o situaciji u Srbiji četiri godine nakon smrti Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SPS, Srbije i SR Jugoslavije. Dačić je rekao da sadašnje rukovodstvo SPS-a ne želi da 'potpuno negativistički' gleda na prošlost stranke, ali ni da je 'mitologizuje'. Na pitanje zbog čega danas nije bio u delegaciji SPS-a koja je obišla grob Miloševića u Požarevcu, Dačić, koji je ministar unutrašnjih poslova, rekao je da je imao obaveza u Skupštini Srbije, gde je razmatrano više zakona o policijskoj saradnji.'
Krajem 2010. održan je Kongres SPS na kome je bilo primetno odsustvo Miloševićevih slika.
'Osmi kongres Socijalističke partije Srbije gotovo u svemu se razlikovao u odnosu na prethodni, održan pre tačno četiri godine na istom mestu, u 'Sava centru'. Ako su tada na bini dominirale velike slike Slobodana Miloševića, juče nije bilo nijedne, već smo, pored srpskih i stranačkih, izbrojali i 15 zastava Evropske unije, a u prvom redu sedelo je trideset stranih ambasadora. Ako je tada Ivica Dačić govorio kako će 'SPS braniti Kosovo svim sredstvima' i da 'niko nema pravo da kaže da neće ratovati za KiM', sada kaže da se njegova partija zalaže 'za odbranu državnih i nacionalnih interesa isključivo mirnim i političkim putem'.'
Narednih godina Dačić je, prilično vešto, izbegavao da pominje bivšeg predsednika. Na samom kraju 2015. kazao je da je politika Slobodana Miloševića poražena i da je što je najvažnije, prošlost.
'Politika Slobodana Miloševića je bila politika njegovog vremena, za njegovo vreme. Ona je raskrstila sama sa sobom, onog trenutka kada je poražena. I ona je, što je najvažnije, prošlost. Ovo je novo vreme i zahteva novu politiku. A kada je reč o odlascima na grob, ja samo poštujem zahteve njegove porodice, a ona je tražila da ne budem ni na sahrani. Toliko o tome.'
Ipak, na prilično iznenađenje velikog dela javnosti, Dačić je u aprilu 2016. na predizbornoj konvenciji SPS-a, naglašavajući da je „naša partija ponosna na našu prošlost“, pozdravio Miloševićevog sedamnaestogodišnjeg unuka Marka, koji je sa majkom Milicom sedeo u prvom redu na tom skupu.
'Naša partija je ponosna na našu prošlost. Iza Slobodana Miloševića je ostao Dejtonski sporazum, stvorena je Republika Srpska, ostala je Rezolucija 1244… Dozvolite mi zato da pozdravim, on je ovde prisutan sa nama, unuka našeg Slobodana Miloševića, Marka Miloševića, i njegovu majku Milicu', rekao je Dačić. Nakon ovog gesta Dačić je novinarima objasnio da prisustvo Miloševićeve snaje i unuka ne znači povratak SPS-a na politiku devedesetih. 'Ja sam ih pozvao, i oni su došli. Marko je Miloševićev unuk i postoji poštovanje prema njima', rekao je Dačić.'
Nekoliko meseci kasnije izneo je tvrdnju da je Haški tribunal presudom bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću priznao da nema Miloševićeve krivice u ratu u BiH.
'U presudi se navodi da je Slobodan Milošević govorio da svi pripadnici drugih naroda i etničkih grupa moraju biti zaštićeni i da nacionalni interes Srba nije diskriminacija (paragraf 3288), kao i da je potrebno boriti se odlučno protiv kriminala (paragraf 3284). Takođe, u paragrafu 3292 se kaže da je SR Jugoslavija ohrabrivala bosanske Srbe da prihvate mirovne predloge. Sud je u paragrafu 3280 zaključio da Slobodan Milošević nije bio deo udruženog zločinačkog poduhvata i da je, upravo suprotno, osudio etničko čišćenje. Ovim je Haški sud priznao ne samo da Milošević nije bio kriv, već i da su optužbe protiv Srbije, SR Jugoslavije i njega bile pogrešne i lažne, a one su poslužile za oštre ekonomske sankcije.'
Spomenik i prokletstvo
A 2017. već se radije prisećao perioda kada je sarađivao sa Miloševićem, ističući da je bivši predsednik bio „dobar čovek“ koji „nije bio korumpiran“.
'Upoznao sam se s njim na prvom kongresu SPS 1990, gde sam držao govor, a on je vodio kongres. Imao je razumevanja za nas mlade i gurao nas je da budemo u rukovodstvu stranke, za to sam mu zahvalan. I dan-danas se šalim - da nisu 5. oktobra srušili Miloševića, ja nikad ne bih postao vlast. Imao je jednu osobinu, a to je da sasluša, da ne odgovara odmah na ono što pričaš, a iz njegove reakcije možeš da zaključiš da li se on slaže sa tim ili ne. Ako prećuti to što si mu rekao, znači da nije baš siguran. Tako i ja, pošto milion ljudi dolazi kod mene, uglavnom sve saslušam, a odluku donosim sam. Bio je dobar čovek, nije bio korumpiran. Svi opozicionari imali su cilj da dođu kod njega na razgovor, a najviše su bili ljuti što nisu u vlasti s Miloševićem.'
Tvrdi da se sa Miloševićem „svađao onda kad je bio najjači“, a da sad može „samo da ga poštuje“.
'Naša razmimoilaženja su usledila zbog funkcionisanja partije nakon 5. oktobra. On nije bio za reformu stranke, predlagao je neka kadrovska rešenja koja su nailazila na veliku odbojnost našeg članstva. To je rezultiralo time da je on postavio neko alternativno stranačko rukovodstvo posle 5. oktobra. Čak je tražio i moje i Minićevo isključenje iz partije. (...) Imali smo dovoljno vremena i da se svađamo i da se mirimo, tako da nema zbog čega da mi bude žao. Zvao me je posle 5. oktobra na razgovor da mi kaže da mi ostavlja stranku, a on će da ide u Požarevac da čuva unuka. Završio se Kongres, to se nije desilo, ali nikad mu ništa nisam rekao. Jesam možda bio ljut, ali nikad zbog toga nisam napustio partiju. Da smo je napustili ja i moje kolege, danas ne bi postajao SPS. Da nisam donosio odluke zbog kojih je Milošević hteo da me isključi, a to su koalicija sa Koštunicom i pokušaj da kroz učešće u vlasti revitalizujemo stranku, ne bi nas bilo. Ali ja sam sve oprostio.'
Milošević, prema Dačićevom mišljenju, zaslužuje spomenik u Srbiji.
'Mislim da treba, kao i svaki drugi državnik koji je zadužio ovaj narod i borio se za njega, a Milošević to jeste uradio. Mislim da smo jedina država u svetu u kojoj jedan bivši predsednik, koji je imao opštu podršku naroda, sahranjen u svom dvorištu, ispod drveta. U svakom slučaju, sud o spomeniku i njemu daće drugi, ja samo kažem šta mislim. Podsetiću da Nenad Bogdanović, tadašnji gradonačelnik Beograda, nije dao dozvolu i saglasnost da Milošević bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana', rekao je Dačić.'
U martu 2018. grupa mladih stranačkih aktivista je, na inicijativu počasnog predsednika SPS Milutina Mrkonjića, Skupštini grada Beograda predala zahtev da Milošević dobije spomenik, ulicu ili trg u glavnom gradu, a Dačić je podržao predlog. „Slažem se sa idejom, ali će konačnu reč imati novi saziv Skupštine grada“, kazao je lider SPS.
A kada je prikazana serija „Porodica“, koja govori o hapšenju Miloševića, Dačić je napominjao da njegovu porodicu nije dobro poznavao, ali da se trudio da joj izađe u susret i pomogne u odbrani, jer “nije izdajnik”.
Pred izbore 2022. bilo mu je važno da naglasi da postoji kontinuitet u delovanju levičarskih partija u Srbiji tokom poslednjih sto godina.
“I Tito i Milošević su deo istorije našeg pokreta. SPS jeste formalno nastao 1990, ali objektivno nastao je na tekovinama KPJ, formirane sedam decenija ranije. U tom pogledu, prema Titu ja imam velike simpatije, kao i prema Miloševiću, i veliko poštovanje, ali za Tita dodatno zato što je to brend Jugoslavije, čija je Srbija nastavljač… Gde god sam išao po svetu, oni pominju Tita… Milošević je druga vrsta srpskih komunista koja je ponovo probudila taj jedan nacionalni duh”.
Tokom prošle predizborne kampanje isticao je i da je izručenje Miloševića Haškom tribunalu sramota za ondašnju vlast, na koju pada „večno prokletstvo“.
“Da se još jednom podsetimo našeg prvog predsednika partije Slobodana Miloševića. Odnos prema njemu će ostati večna sramota na licu Srbije, odnosno vlastodržaca u to vreme. Izručili su glavu našeg vođe, odnosno našeg predsednika. To je večno prokletstvo za svakoga od njih.”
A ovih dana Dačić je, na 33. godišnjicu osnivanja SPS, za člana Glavnog odbora partije predložio unuka Slobodana Miloševića. „Za mene je ova ideja večna i drago mi je što to postoji u ovakvom kontinuitetu, i još će da postoji, tek će da postoji“, rekao je Marko Milošević.
Dačić je kazao da su SPS i on lično „bili izloženi specijalnom ratu“ kako imaju „negativan odnos prema Miloševiću i njegovoj porodici“ i upitao šta će posle učlanjenja Marka Miloševića govoriti oni koji su ih za to optuživali.
“On (Marko Milošević) se sam opredelio i sam me je pozvao da želi da nekako doprinese. S druge strane, vi znate da smo mi svih ovih godina bili izloženi jednom specijalnom ratu koji je uvek išao prema SPS-u i prema meni lično, da mi imamo negativan odnos prema Miloševiću i njegovoj porodici, a sada, šta će da kažu posle svega ovoga? Tako da ja razumem i ljutnju nekih drugih stranaka zato što se to desilo. Ali ja ću vam reći da mi u našim redovima imamo i direktne unuke lidera opozicije iz onih vremena. Ja sad treba da kažem ‘ne možeš ti da dođeš, tebi je deda bio jedan od lidera DOS-a, veoma visoki državni funkcioner’. On je (Marko Milošević) završio Pravni fakultet, želi da se bavi naukom. Meni ga je, na primer, profesor Branko Rakić sa Pravnog fakulteta preporučio. Da dođe kod mene da razgovaramo na ovu temu. Tako da to je jedna logična stvar i mi treba da budemo radosni što mlade generacije žele da se uključe u politički život.”
Naslovna fotografija: Fonet, Ana Paunković
