Milosrdni anđeo

Seća li se iko onih milosrdnih anđela odlikovanih ordenom nazvanim po mileševskoj ikoni, one četvorice u crnim rizama svetovnih imena Tomislav Gačić, Mirko Bulović, Ljubomir Kačavenda i Gojko Mrđa, alijas Pahomije, Irinej, Vasilije i Nikolaj (više o tome u kolumni „Za kim zvona zvone“)? Tom četvercu sa ordenom „Beli anđeo“ pridružio se kormilar protojerej Branislav Peranović, isterivač đavola, spasilac zabludelih duša, ako je taj uopšte ima. On je, kaže najnovija vest, nekog nesrećnika odvikavao od droge metodima koje samo inkvizicija pamti te je mladić preminuo od povreda koje mu je, navode vesti, Peranović zadao udarcem metalnom štanglom u glavu! Bože, kome sve ti dozvoljavaš da te predstavlja na zemlji!? Ako osnovana sumnja za ubistvo postane i osuđujuća presuda, eto ti pastira u jednom od zatvora, neka tamo sveti vodicu.

Ono što se dogodilo u pomoćnim prostorijama Peranovićevog domaćinstva u selu Jadarska Lešnica kraj Loznice samo je epilog strahota koje su iz manastira Crna Reka isplivale na videlo pre tri godine. Još tada je batinaš – koji je tvrdio da to nije uprkos video snimcima na kojima lopatom po telu krsti narkomane na lečenju – procesuiran, delimično i nedovoljno. Protiv njega je podneta krivična prijava koja ni do danas nije pretočena u ikakvu presudu a Peranović je vršljao na slobodi jer sud nije našao za shodno da ga ostavi u pritvoru. Valjda božji administrator nije pokazao šta sve ume lopatom i motkom po tuđoj grbači pa je pravosuđu bilo neophodno da se u to ovih dana uveri. Ne, hodajućoj Sodomi i Gomori nije bilo mesta među rešetkama ali jeste u akciji spasavanja narkomanskih zavisnika do smrti. Njihove!

Novine pišu da je nesrećni Nebojša Zarubac iz Valjeva preminuo pošto mu je zadato između 50 i 100 udaraca koje mu je svojeručno upriličio pop nadrilekar, stručnjak za bolesti zavisnosti. Taj, kojeg crkva nije raščinila ni 2009. godine jer je to odbio sad već raščinjeni bivši vladika Artemije, nastavio je da isteruje anđame onako kako jedino i ume – brutalno i batinaški, surovo i mučiteljski. Za razliku od prošlog puta kada je negirao optužbe, uprkos snimcima koji ga demantuju, Peranović se za sada brani ćutanjem. Zavetovao se bogu da ne pisne ni reč o svetoj tajni isceliteljstva do groba.

Nije tajna da je Peranović bio poklonik šamarčine i pesničenja u tzv. vaspitne svrhe i da je batine opravdavao kao neophodan terapeutski metod a sve za dobrobit štićenika. Pa ko preživi, čik neka priča. Posle ubistva, štićenici kvazi-klinike za lečenje od droge napustili su poprište masakra koliko ih noge nose a neki od njih u izjavama medijima potvrdili su da je pop batinama pokrštavao „nevernike“. Čuli su jauke i zapomaganje iz pomoćne zgrade u kojoj je Peranović prevaspitavao Zarupca.

To što nas jedan od one četvorice odlikovanih, vladika bački Irinej (Mirko Bulović) pokajnički podseća da je odgovornost za ubistvo velika i da je potrebno podeliti je sa svima pa čak i da Crkva u toj odgovornosti nalazi sebe, slaba je uteha za već počinjeno. Možda je, vladiko, bilo potrebno da tom divljem stvorenju zabranite činodejstvovanje još onda ili ćete to uraditi sada, bar dok ne opravi lopatu i štanglu!?

Peranovićev ručni rad preispitaće nadležni kojima do danas nije bilo jasno kakvim kandilom popa kadi u Centru za odvikavanje od bolesti zavisnosti, simboličnog naziva „Sretenje“. Peranović je očigledno zagovornik teze da je batina iz raja izašla te je priređivao njeno sretanje sa posrnulima na životnom putu. Težak fizički rad jednog popa sjedinjen u sveto trojstvo. U ime motke, lopate i štangle. Amin!