Milutinović: Razotkrivanje propagande je odbrana demokratije
„Ja sve znam, a oni ne znaju ništa. Ja sam imao desetke, a onaj je ponavljao razred. Ja se borim za Srbiju, oni mrze Srbiju, ja čuvam Kosovo, oni se zalažu za nezavisnost. Ja znam svaki zaseok, oni samo krug dvojke. Ja pijem čaj od kamilice u predahu od velikog posla, oni srkuću penu od kapućina jer su dokoni. Oni planiraju nerede, oni ne žele privredni rast, kod nas je bolje nego u okruženju i biće još bolje za najviše tri godine. Ovo zdanje će biti velelepno, odavde je najlepši pogled u Evropi.” Ovakve ili slične rečenice svakodnevno se čuju u nastupima vlasti, oličene pre svega u predsedniku države Aleksandru Vučiću. Političare je sve teže uhvatiti u izgovaranju konkretnih neistina, jer su se vremenom uvežbali da mnogo govore, a malo kažu. Njihove tvrdnje sve je teže proveriti, jer su izvor informacija oni sami, pa „ili im verujete ili ne verujete”. Vladajuća garnitura ima na raspolaganju skoro sve medije na kojima ne propušta ni trenutak da plasira svoju propagandu. To je bila inspiracija i za filozofa Vladimira Milutinovića da napiše knjigu „Sipanje istine” u kojoj razotkriva propagandne tehnike kojima se Vučić služi u cilju opstanka na vlasti. U razgovoru za Istinomer Milutinović objašnjava kako Vučić u jednoj rečenici izgovori tri manipulacije, kako često govori o događajima kojima je on jedini svedok, o izmišljenim poređenjima, tuđim namerama, emocijama ili krivici.
Sve teže je nešto što govori ova vlast oceniti kao laž ili neistinu, sve češće to su manipulacije. Da li se naša vlast, pre svega oličena u predsednku, u poslednje vreme izveštila u tome da kaže nešto, a da u stvari ništa ne kaže?
Ova politička garnitura se u manipulacijama usavršavala 30 godina, od toga poslednjih 11 godina sa pozicije vlasti. Na čemu počiva manipulacija uopšte? Na tome što se ne govori o onome što neposredno vidimo. Mada u principu ova vlast nema problem da negira ni nešto što je neposredno viđeno, na primer da je nuđen novac za glasanje pre ovih izbora novinarki CINS-a ili svojevremeno da je neko rekao da je virus korone najsmešniji virus, i to može da se negira. Ali ako pogledamo šta nije neposredno viđeno, to ima jako puno stvari o kojima možete da pričate. Evo da navedemo neke primere. Sad imamo Ekspo 2027 ilii bilo šta što će se dešavati u budućnosti, to nije neposredno viđeno a možete dva sata da pričate o tome u prenosu na 49 televizija. Ili ako govorite sa kojim namerama je nešto učinjeno, ko je odgovoran za nešto, kako je teko lanac odlučivanja pre nekog događaja, da li je neko mogao ili nije mogao da uradi nešto. I ako ubaci šta je uzrok nekog događaja, ko je glavni akter, kad sve saberete, možda ne svako, ali Aleksandar Vučić sigurno može da satima priča o nečemu što je neproverivo. To je zanimljivo za Istinomer, jer vi ne možete da uzmete neku činjenicu i da oborite neku tvrdnju koja se odnosi na vreme 2027, morate da čekate četiri godine i proverite. Ova vrsta vlasti još može tome da doskoči tako što govori jako puno takvih tvrdnji. To su hiljade izjava, a medijska situacija je takva da vlast ima monopol nad glavnim medijima i ogromnu prednost. Teško je da vas stigne bilo kakav demanti takvih tvrdnji.
Deo manipulacije je i takozvano „obraćanje naciji” iako je reč o običnoj konferenciji za novinare predsednika Srbije kada on priča o svemu. Jedan od poslednjih primera je deo obraćanja o “slučaju Banjska”. Tu smo od ranijeg šoka i vesti o paravojnim snagama, došli do pobune naroda koji nije mogao više da trpi ugnjetavanja?
Kada je reč o Banjskoj, Vučić je odmah priznao da je to akcija koja nije imala dobre efekte, ali je to maksimalno umanjio. Ja se sećam prvog njegovog obraćanja, on je čak rekao da je ta akcija ne – dobra. Znači najminimalnije loše što postoji. Mislim da je neko iz vlasti to opisivao kao katastrofu, oni su svesni da je loše. Ali onda se postavlja pitanje odgovornosti? Odmah je presečena svaka odgovornost vlasti, svi su rekli da vlast nema nikakve veze sa tim i danas se drže toga, a i oni koji moraju imati veze sa tim, oni koji su rukovodili akcijom – imali su dobre namere. Oni prvo nisu imali izbora, jer je to čin otpora, a hteli su da se odupru teroru. I vi kad saberete minimalnu osudu posledica, bilo kakva odgovornost vlasti ne postoji za bilo šta što je loše i kad uvedete dobre namere, onda bacate drugo svetlo na ceo događaj, iako svi koji gledaju realno i ne izmišljaju stvarnost, vide da je negativan i ima strašne posledice.
On ide korak dalje, i kaže – vi koji pitate za posledice Banjske, vi mrzite Srbiju, zašto ste toliko protiv svog naroda?
To je isto zanimljivo. Kad Vučić govori on u jednoj rečenici kaže tri manipulacije. Zbog toga je teško analizirati ovo što ste rekli sada. „Vi mrzite Srbiju” je jedna ekstremna forma blaćenja. Znači osim što je lažna ona se tiče motiva ili namera. To je neproverivo i zato ljudi koji se bolje odnose prema javnost nikada ne govore takve rečenice, ili bar stavljaju ograde. Primetili ste kada pristojniji čovek govori o nečijim namerama on stavi ogradu, “mislim”, “verujem”, međutim kad oni govore nema nikakve ograde. Onda imate drugi nivo manipulacije – mrze Srbiju jer žele….nešto. Jedini cilj je za publiku koja gleda Vučićeva obraćanja da onaj koji postavlja neprijatna pitanja ili iznosi činjenice koje ne treba niko da čuje, ili podvlači veze sa realnošću, na primer odgovornost vlasti koju Vučić želi da negira, onda on mora biti oblaćen u tom trenutku kad pita. Na primer od kad postoji TV N1, nijedno pitanje ne prolazi bez blaćenja, na početku je bilo američka televizija, pa onda nepristojnost novinara, pa radite za Đilasa, pa protiv države, pa mrzite svoju zemlju, dakle redovno blaćenje koje se graniči sa satanizacijom.
A to blaćenje je sa druge strane praćeno neprestanom samohvalom. Govori „mi ćemo”, (a mi ćemo znači ja ću), doneti najmudriju, najbolju odluku, promišljenu, ozbiljnu, samostalnu, pametnu?
To je isto jedna novina koju je Vučić uveo jer on nema mere u samohvali. Obično ljudi kad se hvale, kažu makar, “nije lepo da ja govorim o sebi”, stave neku ogradu. Ovde ne, ovde je sve u superlativu o sebi pa čak i te posredne tvrdnje. Evo na primer ako pratite instagram objave njegove, on uvek kad se slika kad radi nešto, jede ili izlazi iz kola ili bilo šta što nije direktan posao političara, on će da pomene reč „predah”. Kao “kratki predah uz čaj”, i ta tvrdnja koja je u desetinama objava, sugeriše da on stalno radi mimo tog snimka. I tu je zanimljiva upornost da se to uradi svaki put, dakle da se ne propusti nikad.
Usavršio je predsednik još nešto, mislim da je poslednji put više od 30 toponima sa Kosova izrekao u nizu i onda je rekao da za Kosovo tobože brinu oni koji ne znaju da pokažu na karti gde je neko mesto. Jel to stvaro utiče na ljude?
Dve sam stvari istakao u mojoj knjizi, da se sad i ja malo hvalim. Vučić uvek nabraja mesta kroz koje prolaze putevi, kada govori u kraju zemlje gde se gradi, to je propagandna tehnika. Ljudi vole da čuju svoja mesta jer tako lakše obećanje povezuju sa sobom, i on to radi uvek. Bitno je da Vučić stalno u svakom obraćanju, ima to “ja znam sve, a oni ne znaju ništa”. Blaćenje i poređenje. On stalno ima neka poređenja i verujem da je veliki problem za vas ako hoćete to da proverite. Ja sam hteo da proverim, čini mi se u Vranju kad je rekao je da naš fertilitet žena loš, ali oko nas je katastrofa. Ako hoćete da proverite tu tvrdnju, vi ne znate ni šta precizno misli kad kaže oko nas, a drugo morate da prođete podatke, a on ne kaže na šta se poziva, na dokumenta, nego tako, on govori nešto. Ja sam pogledao, Albanija ima naravno još uvek veći fertilitet, ali ne puno kao nekada, ali daleko od toga da je kod nas loše, a kod njih katastrofa. Rumunija i Bugarska imaju slične cifre, praktično svi su približni. To je isto tehnika, nismo najgori. Prosečnom gledaocu to ne znači ništa. Samo da smo bolji od drugih, nije važno da li smo stvarno bolji, ili su rezultati bolji zbog novih rezultata popisa stanovništva. A da ne pominjem ova subjektivna poređenja, tipa ovo je najlepši pogled, ovo je najlepša promenada u Evropi, ovo je put kao u Švajcarskoj.
Da li je isto neka propagandna tehnika, kada se ide u krajnost, pa na dokaze o strašnoj izbornoj krađi vlast odgovori – ovo najčistiji izbori ikada. Jel utiče na ljude takva tvrdnja?
Mislim da ljudi koji stvarno slušaju Vučića, a nemaju direktne koristi, nego mu prosto veruju, oni nikad ne dovode u pitanje ništa što on kaže. Na primer, Vučić govori o emocijama, ponosan sam, srećan sam, obesiću se o luster, najteže mi je. To kad ljudi čuju, povezuju se sa emocijama. Ljudi se uglavnom ne bave medijima i politikom, informišu se s jedne televizije, nikad ne čuju ništa drugo, kupljani su emocijama, zastrašeni su njegovim pričama. Evo na primer, ova zima, ja mislim da je sada usred februara, napolju 19 stepeni. Vučić je pre godinu i po rekao da će ova zima biti polarna.
I najteža ikada?
Tako je. Čemu služe takve izjave, koje predviđaju budućnost, bez ikakvog osnova ? Samo da se narod zastrašuje. Ljudi su kupljeni emocijama ili novcem, od toga se niko više ne uzdržava. Setimo se čuvenog slučaja sa Srđanom Predojevićem, kada ga je pitao jesu li bili neki izbori, nakon što su građanima podeljen novac? Sad više čak nema ni toga, nego delimo novac pred izbore. I kad sve to saberete, teško je da ljudi nešto urade, nemaju informacije, a vlast ima gomilu tehnika.
Kako vam zvuči vraćanje redovnog vojnog roka?
To je virtuelna priprema za virtuelni rat koji dobro dođe kad nema stvarnog rata. Jer stvarni rat, a i virutelni malo, zbilja ljude oko vlasti, uspostavljaju se u ratu ti vojni odnosi, suspenduje se demokratija … Ukratko uvek je dobro sugerisati da će biti rata, jer mi smo još uvek društvo koje rat smatra za dobru stvar. Čak je i ova nova lista “Mi glas iz naroda” na primer, prozvala Vučića što bez ispaljenog metka, predaje Kosovo. Oni kao da žale što nema rata.
Priče koje deluju naivno, kad priča o susretima sa stranim državnicima koju su isto neproverivi, zove ih po nadimku…jel on to radi što zna da ne bi bilo diplomatski da oni to demantuju?
Naravno. Jedan od indikatora da je neka stvar sumnjiva i da nema nikakvog osnova da tvrdite da je tačna je da je Vučić jedini izvor. Za sve njegove razgovore sa drugim državnicima, verovatno postoji i prećutna stvar da oni to ili nikad neće demantovati ili će čak potvrditi ako imaju neku korist, znači ako shvate zašto je to i u koju svrhu rečeno. Vi možete da pričate o tome satima, kroz tu priču šaljete poruke koje su povoljne za vas, a da mi koji to slušamo, osim ako nemamo naviku da budemo skeptični prema nečemu za šta nemamo nikakvu potvrdu i proveru (a kod nas ogroman broj ljudi nema tu naviku naprotiv, voli da veruje ako mu se nešto sviđa) onda Vučić ima gomilu mogućnosti da priča o bilo čemu i on to uvek i koristi da istakne sebe. Setimo se samo čuvene priče kako ga Vladimir Putin prati do kola i maše mu, kako ga je Emanuel Makron primio u posebnim odajama i tako dalje. Sada toga ima manje, ali i dalje se dešava.
Mi koji se time bavimo, ponavljamo, podsećamo na obećanja, otkrivamo, proveravamo, mislite li da taj naš posao ima svrhe?
Ima svrhe jer je to nešto što treba da se radi. Šta ćemo drugo da radimo? Niko ne može da parira količini kvazi informacija koje dolaze od strane vlasti. Treba objašnjavati na praktičan način da smo svesni o čemu se radi, jer mislim da ljudi za bar 50 posto manipulacija misle da je informacija u osnovi tačna, i potrebno je kod građana probuditi osećaj sumnje i poljuljati poverenje u nešto što je neproverivo. Civilizacijska tekovina je da se svaka vrsta propagande i izmišljanja razotkriva i da se priča šta je tačno. To je istovremeno i odbrana demokratije.
