Prvi javno pomenuti bio je dr Milan Jovanović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na kome predaje Politički sistem Srbije. Doktorirao je 1996. godine, a pre posla na FPN-u, tokom devedesetih godina prošlog veka radio je kao savetnik u političkim organizacijama, bio je direktor Republičke direkcija za imovinu, a u periodu 2000-2001. i kao direktor Službenog lista.
Iako je član Socijalističke partije Srbije još od kraja prošlog veka, nije mu strana kritika partijskog sistema. Tako je krajem prošle godine, u intervjuu “Danasu”, ustvrdio da je partijska ponuda siromašna. „Birači mogu birati manje po programu i politici, a više po liderima i ekipi političara. Stranke su nam onakve kakvo je stanje u društvu“. Da li zbog toga ili ne tek, kako se saznaje, Milan Jovanović je odbio ponuđeno ministarsko mesto.
Mnogo veću pažnju privukao je drugi kandidat. Radi se o još jednom Jovanoviću, poznatom kao Mića Megatrend. Ovaj rektor privatnog Megatrend univerziteta, iako je doktorirao pre 30 godina na temu „Menadžment i industrijski odnosi“ u široj javnosti mnogo je poznatiji po druženju sa estradnim zvezdama i starletama nego po naučnom radu. Često ističe da je oženjen 32 godine mlađom Milicom. Manje je poznato da je autor šest knjiga, a poslednju „Biznis – umetnost življenja“ je napisao 2008. godine. Iako nije član, blizak je vrhu SPS-a, a doskorašnji ministar prosvete Žarko Obradović zarađuje svoju platu predajući upravo na Megatrendu. No, Mića Jovanović je odbio ponudu, ali kao najboljeg kandidata predložio još jednog Jovanovića – Tomislava.
Doktor Tomislav Jovanović je redovan profesor fiziologije i dugogodišnji prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu. Bio je upravnik Instituta za medicinsku fiziologiju i prorektor Univerziteta u Prištini. U dva mandata bio je direktor Centra za naučno istraživački rad Kliničkog centra Srbije. Specijalista je medicine sporta. U javnosti se najčešće pojavljuje kao sagovornik u novinarskim tekstovima na temu sportske medicine. Nije se javno izjasnio o tome da li je spreman da se prihvati ministarske funkcije.
Najveće iznenađenje, ipak je izazvalo nominovanje Radivoja Papovića, bivšeg rektora Prištinskog univerzita, a sada profesora na beogradskom Medicinskom fakultetu na Institutu za humanu genetiku. Radivoje Papović bio je rektor Univerziteta u Prištini od 1991. do 1998. godine, u vreme kada su sa Univerziteta proterani studenti i nastavnici albanske nacionalnost, a poznat je i po esktremno nacionalističkim izjavama. Papović je izjavljivao: “Problemi su samo u poštovanju zakona. Albanci to ne umeju. Oni to ne umeju, civilizacijski ne umeju da poštuju zakon” ili “Albanci su narod koji prvi put formira azbuku 1915. zbog čega ne može da se obrazuje na šiptarskom jeziku“. Albanske studente nazivao je neprijateljima, a svoj položaj video kao odbranu srpstva od školovanja budućih separatista. Zalagao se za nastavak politike kolonizacije Kosova koja je sprovođenja u vreme Kraljevine Jugoslavije. Januara 1997. ozbiljnije je povređen u atentatu bombom, a zbog protivljenja Sporazumu o normalizaciji školstva na Kosovu smenjen je sa mesta rektora. Osim univerzitetske karijere Papovića su sumnjičili da se na Kosovu bavio poslovima sa naftom i da je postao veoma moćan. Papovića je rehabilitovala vlast Vojislava Koštunice, kada je postavljen za rektora Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Na to imenovanje oštrim protestom su reagovali Asocijacija evropskih univerziteta i UNMIK.
Još jedan u nizu kandidata za mesto ministra je
Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije. Mitrović, koji je zaposlen kao redovan profesor na Mašinskom fakultetu, a tvrdi se da je proveren i iskusan partijski (SPS) kadar. Od svih pomenutih kandidata Mitrović ima najviše iskustva u državnoj upravi. Bio je ministar za nauku i tehnologiju u prelaznoj Vladi 2000-2001. U period od 1998. do 2000. radio je kao zamenik ministra za nauku i tehnologiju, a poslednjih pet godina proveo je na mestu državnog sekretara u Ministarstvu prosvete. Ne eksponira se preterano u javnosti, a u fokusu je bio pre dve godine kada se zalagao za usvajanje ACTA sporazuma, prema kojem bi prilično bila narušena privatnost korisnika interneta. Ipak, posle pritiska javnosti revidirao je stav o potpisivanju ovog sporazuma.
Za sada jedina žena među kandidatima jeste Dijana Vukomanović, potpredsednica Socijalističke partije Srbije. Ona trenutno važi i za najozbiljnijeg kandidata za ministarsko mesto. Razlozi za to su dobra pozicija u stranci, jer se može očekivati da ovu radno mesto zauzme, pre svega, neko ko je jak partijski kadar. Takođe, nije zanemarljivo da je Vukomanovićeva ušla u Socijalističku partiju Srbije na sugestiju kolege i profesora Milana Jovanovića, prvog potencijalnog kandidata za mesto ministra prosvete. Završila je FPN, magistrirala 1995. godine na Centralno-Evropskom Univerzitetu u Budimpešti (Soroš), a doktorirala na FPN 2000. godine. Od 1992. do 2000. godine bila je zaposlena kao istraživač u Institutu društvenih nauka Univerziteta u Beogradu, a od 2000. godine je radila u Institutu za političke studije kao naučni saradnik. Bila je saradnik domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava i lokalne samouprave u Srbiji. Iako nije potvrdila (ali ni demantovala) da je kandidatkinja za članicu Vlade rekla je da uspeh u rukovođenju prosvetom novi ministar može postići samo kroz saradnju sa sindikatima i medijima.
