Ministarstvo za zlato

Gospodin mandatar je još jednom zasijao punim kapacitetom, u izbegličkom naselju Busije, pokazao je da licemerju, demagogiji i zloupotrebi tuđe nesreće, nema kraja. Pred nesrećnim narodom, svojim ministrima, svojom crkvom, svojim televizijama, u verbalnom ratu sa Hrvatskom, rekao je: Izvinite što su postojali u Srbiji oni koji su u vreme zločinačke Oluja okretali glavu od vas i nisu vodili računa o svom rodu! Imam pravo to da kažem, rekao je čovek koji je u vreme progona Srba iz Hrvatske bio ministar u Miloševićevoj vladi. Tačka. Da se ne pominje, otkud da se ova vlast nesrećnih ljudi seti na 21. godišnjicu njihovog progona. Biće zato da pokaže da su Hrvati fašisti, a da on „gaji antifašizam“.

Posle ove epizode mandatar je nastavio da piše/skraćuje ekspoze, i formira novu vladu. To, vidimo, traje, zbog zato, što, kako veli čuvar demokratije Maja Gojković, Vučić za vladu traži tim koji će doneti najviše medalja. Biće da planirano da se sačeka da naši na Olimpijadi uzmu tih osam medalja, koje je Vučić tražio od ministra Udovičića, pa da se olimpijsko zlato okači na prsa nove Vučićeve vlade. 

U tom pravcu, što više medalja sa Olimpijade, izdata i uputstva, jedno, koje izrek’o ministar Udovičić, veli da će „srpski olimpijci napustiti postolje ukoliko se na njemu nađu zajedno sa takmičarima samoproglašene države Kosovo“. I još, „neće biti susretanja, niti bilo kakvog intimiziranja, naših sportista i sportista sa Kosova“. Ne mislite valjda da je Udovičić ovo smislio, još će na kraju ispasti da će ministar sporta biti smenjen, neizabran, zato što je bio u ulozi usta tuđe „pameti“. I ovde jedno pitanje, ko je potpisao Briselski sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, Vučić ili Udovičić?

Ali, sa tim medaljama na Olimpijadi je loše krenulo, posle kletve da nema „intizimiranja“ sa sportistima sa Kosova, stigla božja kazna, naš prvi favorit za zlato Đoković, svaka čast za epski meč, ispao je u prvom kolu, a džudistkinja Keljmendi, „iz samoproglašene države Kosovo“, uze zlato. Da se to ne bi nastavilo, da se obrati pažnja na „intizimiranje“, što će reći da prezidente Nikolić, kome treba dati zlato za dužinu boravka na Olimpijadi, sa suprugu Dragicu, na licu mesta prati da ne dođe do „intimiziranja“. Ili, pošto je, glede medalja, vrag odneo šalu, da se dekretom formira Ministarstvo za nadgledanje intimiziranja sa sportistima sa Kosova. 

Ako kletva nastavi da nas prati, i tu bi se moglo naći rešenje. Da se promptno, dok se ekspoze skraćuje, vlada produži za još jedno ministarstvo, Ministarstvo za botove. Tako bi se institucionalizovao veliki rast i progres. A za koliko bi tek porasla zaposlenost koja raste. A tek rast poreza, BDP-a, svi ti sendviči za botove bi ušli u legalne tokove, budžet bi se baš nabudžio. I jošte, najvažnije, lajkovanje, dislajkovanje, a naročito komentari botova bi postali zvanični dokumenti. I sve bi se to, braćo i gospođe, dobro, gospođe i braćo, direktno prenosilo na televiziji. Svakom neintizimiranju sportista na Olimpijadi sleduje medalja, i to zlatna, tako ćemo sa Vučićevih osam, stići do 103 medalje. Plus zlato za Prezidente Tomu, Prvu damu, gospodina Simu Čulića, šef na botovi, koji sade na poslovi u Predsedništvo, i koji će, kao Simo iz Predsedništva, sve to operacionalizuje i dovede do maksimalnog rezultata i opšte podrške.

Kad se završi ta Olimpijada, po uputstva našeg velikog Mandatara, da se proglasi pobeda. A nova vlada, na čelu sa Vučić gospodin, na terasu Skupštine grada, da se svima okači zlato, Vučiću dva komata zlata, za viziju da samo neintizimiranje zaslužuje zlato kolajnu. Pare za zlato da im se da pride.