Mit o čudotvornom ivermektinu – dosije o lažnoj nadi
Lekovi koje zvanična naučna zajednica još uvek nije odobrila, ili je, pak, jasno odbacila, najstrastvenijim korona skepticima ukazuju se kao magični eliksir života. Tragom falsifikovanih i traljavo sprovedenih studija, uz propratnu medijsku orkestraciju i podršku modernih alhemičara, lek protiv parazita, prevashodno namenjen životinjama, uspeo se na tron alternativnih solucija za okončanje pandemije. Nisu ljudi širom sveta krenuli kod veterinara po lek za kovid jer su ludi, nego jer im je neko kome veruju tako rekao. Među protivnike vakcina ušunjala se jedna od najopasnijih stvari na svetu - lažna nada.
Jeste li odustali? Prošlo je skoro dve godine otkako smo se svi beskonačno zbunili. *Ma primili smo tu vakcinu, ko neće ne mora, ne mogu ja da ga ubeđujem, nek’ ide sve dođavola više!*
Kao što znamo, mnogo je onih koji je nisu primili. A bogami, deluje da ni neće nikad.
No, to ne znači da su odustali.
Ovaj grafikon pokazuje broj izdatih recepata za lek ivermektin, na nedeljom nivou u poslednje dve godine u SAD (podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC)). Početkom ove godine, taj broj se povećao na 40 hiljada recepata nedeljno, a tokom avgusta se udvostručio, te skočio na preko 88 hiljada.
Pre pandemije, nedeljni prosek prepisanih recepata za ivermektin u SAD bio je 3.600.
Pomama za ivermektinom rezultirala je sve učestalijim prijavama trovanja ovim lekom u Americi. Veterinarske apoteke već uveliko oskudevaju sa zalihama, a neki zabrinuti prodavci su počeli da zahtevaju sliku konja od mušterija kako bi se uverili da će preparat koristiti životinja, a ne oni.
Drama se, međutim, ne odigrava isključivo unutar granica Sjedinjenih Država.
Potražnja za ivermektinom tokom ove godine naglo je skočila i u Srednjoj i Istočnoj Evropi, kao i u Južnoj Africi gde se pojavilo crno tržište ovog leka, piše “Politico”. U Rumuniji su još u januaru isparile sve zalihe u apotekama. Slovačko i češko ministarstvo zdravlja je početkom godine i zvanično odobrilo upotrebu ivermektina za lečenje i prevenciju kovida 19, dok je stanovnike Brazila u jednom momentu državni vrh ohrabrivao da konzumiraju koktel lekova koji je sadržao ivermektin. Slučajeve trovanja nedavno su prijavile i Malezija i Australija.
Otkud ideja da lek protiv parazita, koji se najčešće koristi za tretiranje krava i konja, može da obuzda pandemiju? I kako se, zaboga, sve baš toliko otrglo kontroli?
Ah, ti ludi naučnici
Sedamdesetih godina prošlog veka japanski biohemičar Satoši Omura otkrio je porodicu avermektinskih jedinjenja iz kojih su naučnici kasnije razvili čitave serije lekova koji se danas koriste protiv parazita i štetnih insekata. Ivermektin je jedan od njih.
Kao veterinarski lek prvi put je predstavljen 1981. godine, a ubrzo je registrovan u celom svetu za lečenje parazitskih crva kod goveda, ovaca i drugih životinja.
Nakon što su klinička ispitivanja na ljudima pokazala njegovu efikasnost protiv rečnog slepila izazvanog parazitskim crvom Onchocerca volvulus, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) ga je 1996. godine odobrila za primenu kod ljudi pod nazivom “stromectol”. Od tada, ivermektin postaje siguran tretman za nekoliko tropskih bolesti kod ljudi uzrokovanih parazitima, u rasponu od grinja do okruglih crva. Danas postoji u obliku pilula, paste i losiona. Naučnici koji su doprineli razvoju ivermektina dobili su Nobelovu nagradu za medicinu 2015. godine.
Važno je istaći da postoji bitna razlika između ivermektina za životinje i ljude.
Tablete za ljude odobrene su u vrlo specifičnim dozama.
Naime, lekovi za životinje često su visoko koncentrisani jer su namenjeni velikim životinjama poput krava i konja. Takve visoke doze mogu biti toksične za ljude. Takođe, postoji rizik od mogućih neželjenih reakcija neaktivnih sastojaka koji se nalaze u leku za životinje, a koji nisu testirani na ljudima.
Naučnici su na početku pandemije uvrstili ivermektin među lekove koji će se ispitivati u cilju otkrivanja mogu li biti od pomoći u borbi protiv kovida 19, budući da ovaj lek pokazuje neka antivirusna svojstva.
No, tajmer na bombi koja će u paramparčad razneti preko potrebno saglasje i strpljenje naučne zajednice i medija aktivirala je jedna od najranijih studija iz aprila 2020, koja je pokazala da visoke doze ivermektina ubijaju kovid 19 u laboratorijskim epruvetama.
Iako istraživači nisu testirali lek na ljudima, studija je odjeknula kanalima sedme sile i izazvala planetarno interesovanje za ivermektinom.
Istina je da se ivermektin godinama proučava u laboratoriji i pokazuje svojstva u petrijevim posudama koja se bore protiv različitih virusa, uključujući gripu, dengu, virus Zika i HIV. Ali do danas, to nije rezultiralo većim pomacima u borbi protiv bilo kog od njih u imunološkom sistemu čoveka.
Otprilike u isto vreme, pojavio se nerecenzirani kontroverzni dokument u kojem se tvrdilo da je ivermektin drastično smanjio stopu mortaliteta među pacijentima sa kovidom 19. Iako je ubrzo povučen, jer nije prošao odobrenje za objavu u naučnom časopisu, značajno je potpomogao popularizaciju ivermektina u Latinskoj Americi.
U novembru 2020. iz Egipta stiže velika šokantna studija koja tvrdi da je došlo do značajnog oporavka među pacijentima obolelim od kovida 19 koji su primili ivermektin u ranim fazama infekcije, te da je među njima stopa smrtnosti smanjena preko 90 odsto. I ovo istraživanje vrlo brzo sagoreva zbog optužbi da koristi plagirane i nepostojeće podatke, pa je na kraju i ono povučeno.
Ali, šteta je već bila učinjena.
Dva alhemičara
U decembru prošle godine, ispred ideje oko isceliteljskog ivermektina nastupaju i konkretni pojedinci. Dva doktora. Njihova imena su Pjer Kori i Paul Marik.
Kori je poznati lekar u oblasti intenzivne nege sa skoro dve decenije iskustva. Nedavno je dao otkaz u medicinskom centru Univerziteta u Viskonsinu gde je radio kao specijalista, upravo zbog sukoba za rukovodstvom Univerziteta oko upotrebe ivermektina.
Marik je šef intenzivne nege u Medicinskoj školi Istočne Virdžinije. Dospeo je u žižu javnosti 2017. godine nakon što je njegova ideja o okončanju sepse kombinovanjem steroidnog hidrokortizona, vitamina C i B1 doživela fijasko. Marik je, međutim, toliko glasno reklamirao ovaj preparat da su ga mnogi pacijenti i lekari širom sveta isprobali pre nego što je ispitan do kraja.
Čuvenu rečenicu “ivermektin je čudotvoran lek protiv kovida 19” prvi put je izgovorio upravo doktor Kori, u svom obraćanju pred američkim Senatom 8. decembra 2020. godine.
“Pored drugih lekova, poput vitamina C, cinka i melatonina, ivermektin bi mogao da spasi stotine hiljada ljudi“, svedočio je on, citirajući više od 20 studija.
Korijev govor odjeknuo je širom sveta i podstakao ljude da se zapitaju:
Šta to naučna zajednica i farmaceutska industrija kriju od nas? Zašto dozvoljavaju masovno umiranje ako postoji jeftini lek koji spašava živote?
Ovaj dvojac u martu 2020. osniva organizaciju “Front Line COVID-19 Critical Care Alliance (FLCCC)” čiji glavni fokus ubrzo postaje promocija ivermektina za lečenje kovida 19.
Iako je FLCCC isprva navodio da je terapija ivermektinom samo “most” do vakcinacije, kako je vreme prolazilo, delovanje ove organizacije metamorfiralo je u čist PR.
“U velikom ste riziku od razvijanja komplikacija usled kovida 19? Uzimajte ivermektin. Živite sa nekim ko je zaražen? Takođe, uzimajte ivermektin. Patite od dugoročnog kovida? Ivermektin je rešenje za vas.”
Kori i Marik su kroz delovanje FLCCC uspeli da ubede milione ljudi da postoje čvrsti naučni dokazi da ivermektin uspešno leči kovid 19.
Problem je što je većina studija na koje se pozivaju – diskreditovana. Podaci u njima su plagirani, pogrešno interpretirani ili nepostojeći.
Istraživači i novinari širom sveta zabeležili su upadljive greške i izrazili ozbiljnu zabrinutost u pogledu podataka koje FLCCC koristi za promociju ivermektina, piše “Business Insider”. Jedna mala grupa naučnika upustila se u misiju da analizira sve ove studije, jednu po jednu, i ukaže na spinove i nedostatke. Među njima su i naučnici koji su otkrili da je famozna studija iz Egipta koristila nepostojeće podatke (australijski epidemiolog Gideon Meierovic-Katz sa Univerziteta Volongong i nezavisni naučnik Nik Braun iz Španije).
Samo manji broj dosadašnjih studija o učinkovitosti ivermektina protiv kovida je visokog kvaliteta, navodi se u poslednjem izveštaju na “BMJ Evidence Based Medicine”, sa naznakom da i dalje postoji velika neizvesnost može li ovaj lek ikako da nam pomogne u borbi sa virusom.Trenutno je u toku ispitivanje ivermektina u sklopu najveće svetske studije kućnih terapija za kovid 19, koje sprovodi Oksford Univerzitet.
Kamen mudrosti iz kojeg kaplju $$$
Iako Kori negira da postoji finansijska ambicija iza cele stvari, činjenica je da FLCCC prikuplja donacije od svojih sledbenika putem svoje zvanične stranice.
I ne samo to, donedavno je ova organizacija imala svoju veb prodavnicu majica, šoljica i drugih “poklončića” sa motivima ivermektina. Veb šop je uklonjen zbog širenja dezinformacija, ali je u planu njegova ponovna aktivacija.
FLCCC nije usamljen u toj ideji. Sajtovi poput speakwithanmd.com naplaćuju izdavanje recepata za ivermektin, a cene za konsultacije skočile su i do 90 dolara. Ovaj sajt je trenutno prebukiran zbog potražnje za ivermektinom zbog čega izbacuje pop-ap u kojem navode da kasne sa usluživanjem korisnika.
Ni prodavci sa Amazona ne gube vreme. Naime, cene ivermektina na ovom sajtu, sa uobičajenih 7 skočile su na 45 dolara. A cena šest pakovanja konjskog ivermektina skočila je sa 22 dolara u junu na čak 277 dolara početkom septembra, piše “BuzzFeed”.
Reklama za ivermektin uveliko odjekuje i u emisijama jednog od najslušanijih podkastera na svetu – Džoa Rogana, kojeg, u proseku, sluša skoro 11 miliona ljudi po epizodi.
Nismo dovoljno pametni da shvatimo koliko smo glupi
Jurimo se za sopstveni rep kada protivnike vakcina pokušavamo da razuverimo u dejstvo ivermektina nudeći zvanične naučne dokaze. Ova grupa ljudi beži glavom bez obzira od svega što je prošlo stručnu i naučnu recenziju, objasnila je profesorka sociologije na univerzitetu “Kolorado Denver” Dženifer Rajk u autorskom tekstu za “The Washington Post”.
“Ljudima koji sumnjaju u vodeću naučnu misao, informacije koje dolaze iz alternativnih izvora često se čine kao nezavisne, pronicljive i hrabre. Ovi skeptici insistiraju na tome da sami mogu da procene medicinske podatke. Osporavane tvrdnje iz nezvaničnih izvora dopuštaju im da se osećaju kao da to čine, što paradoksalno može učiniti da te tvrdnje izgledaju istinitije i stoga privlačnije od uobičajenih.”
Lekare koji govore nasuprot onome što nas savetuje vodeća naučna zajednica, protivnici vakcina doživljavaju kao neku vrstu “naučnih uzbunjivača”, objašnjava Rajk.
Upravo zato je glavni argument doktora Korija i ostale pro-ivermektin ekipe navodna “gramzivost farmaceutske industrije”. A svoje teze najčešće brane tako što kažu da sve što se ne podudara sa onim što “establišment” forsira biva označeno kao dezinformacija.
Nema ko da kaže
Uprava za hranu i lekove (FDA), Evropska medicinska agencija (EMA), Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i ostatak vodeće naučne zajednice širom sveta jednoglasno je apelovao na ljude da ne koriste ivermektin za tretiranje kovida 19.
Čak je i Ajvan Merk, veliki proizvođač ivermektina objavio saopštenje u kojem skreće pažnju na moguće opasnosti usled pogrešne upotrebe ovog leka.
U svetu uveliko bukti rasprava, ali u Srbiji kao da se čuje samo jedna strana.
Dok ljudi opsedaju apoteke i na društvenim mrežama dele dezinformacije o ovom leku, televizije sa nacionalnom frekvencijom ugošćavaju stručnjake poput doktora Nestorovića koji kumuje ivermektin ludilu.
Vračar: “Dolaze ljudi i stalno traže ivermektin. Svima im uporno objašnjavamo da em što ga nema, em ne leči koronu. Ne verujemo da se može naći u apotekama, ako neko to i nabavlja pa prodaje, to radi na crno. Ivermektin je na D listi lekova (lista lekova koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji - neregistrovani lekovi, izvor RFZO). Mogli bismo da ga naručimo u određenoj situaciji, za posebnu namenu, ali to ne radimo jer nema smisla u ovom slučaju.”
Rakovica: “Stalno traže ivermektin. Oni koji preporučuju ne govore ništa o dozi, to je najveći problem. I da imamo, kako da im damo kad ne znaju koja je doza u redu.”
Batajnica: “Nemamo. Pitaju. Ali nema dokaza da radi. A ima i kontraindikacija.”
Doktor Stefan Mandić-Rajčević, asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže za Istinomer da je ovaj lek nažalost stekao neverovatnu popularnost koja umnogome šteti celokupnom odgovoru na pandemiju.
“Kada osoba misli da je ivermektin odgovarajuća prevencija, najčešće odustaje od drugih vidova dokazano efikasne prevencije kao što su vakcinacija, upotreba maski i održavanje fizičke distance. Zbog toga ima veću šansu da oboli, a kada već oboli i nastavi da koristi ivermektin, rizikuje da se mnogo kasnije javi lekaru, misleći da će ivermektin rešiti problem, a tada će već imati težu kliničku sliku. I konačno, sam ivermektin izaziva različite nuspojave, kao što su vrtoglavica, muka, dijareja, pad krvnog pritiska, različite vrste napada, pa i smrt. A može imati nepredvidive interakcije sa drugim lekovima koje ljudi inače uzimaju.”
Manija za ovim “čudom” od leka nastanila je i Vajber grupe u Srbiji koje trenutno broje više hiljada članova. U njima se iz minuta u minut razmenjuju poruke o tome gde se može nabaviti ivermektin, u kom obliku i u kojoj dozi je preporučeno da se uzima.
Pogađate, ove savete uglavnom daju *stručna lica*.
Mandić-Rajčević objašnjava da pojedini lekari javno promovišu upotrebu ivermektina bez posledica od strane nadležnih institucija, dok pojedine apoteke, iz finansijskih i drugih razloga, prodaju ovaj lek bez recepta građanima i često aktivno učestvuju u njegovoj promociji bez ikakvog naučnog osnova.
“Zbog toga bi morala da reaguje Lekarska komora i druge zdravstvene komore, Srpsko lekarsko društvo, Zdravstveni savet i Medicinski fakulteti u Srbiji. Neophodno je edukovati stanovništvo o pravoj nameni ivermektina i razlozima zbog kojih on nije prevencija niti adekvatan lek protiv koronavirusa, a velika odgovornost leži na lekarima, farmaceutima i nadležnim institucijama koje treba da reaguju na nezakonitu prodaju i promociju ovog leka”, istakao je.
Na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) sve što možete pronaći o ivermektinu jeste da je kod nas registrovan kao veterinarski lek.
Na pitanje Istinomera o tome koji je stav ALIMS-a kada je reč o upotrebi ovog leka za lečenje kovida 19, ova regulatorna ustanova ostala je nema.
Naslovna fotografija: Canva