Mlečni put
U sili raznoraznih štrokavih ratova koje smo vodili (i koje smo, podrazumeva se, sve odreda dobili) ovaj je belji od svih, više zbog teksture i boje supstance nego zbog interesa i poriva zaraćenih strana. Inače, jednako je prljav kao i ostali. Ne pomaže mu ni kupanje u mleku.
Najavljena poskupljenja hrane nisu mimoišla ni namirnicu poznatu kao esencija života. Proizvođači mleka pretili su obustavom isporuke zato što – oni tvrde – povećanje otkupne cene od 10 odsto ne rešava njihove probleme, dok se sa druge strane čuju protesti „Ua, monopolisti!“. Ministar Slobodan Milosavljević odbija svaku pomisao da će hrana da poskupi, ministar Dinkić, začudo, ne reče ništa bez obzira što mu to nije resor. Narod žedan mleka ne zna šta mu je činiti, da l’ mu je piti ono po staroj ceni ili ga lediti u zamrzivačima do sudnjeg poskupljenja. Crno na belo, mleko nas je održalo.
Posledice nestašice mleka osetile bi i propratne pojave koje od njega zavise, ako mleko zataji, čokoladi, sladoledu, testenini, pecivu i jogurtu preti odumiranje. Nestanak bi mogao da se odrazi i na inspiraciju stvaralaca, novinske rubrike bile bi praznije za jedno štivo. Zamišljam pesnika koji više ne može da izatka stih „jutro sveže kao mleko“ i stručnjaka koji ne može da preporuči „ujutru i uveče po jedna šolja“. Novinara koji rida „opet moram da pišem o kriminalu“. Jedina dobra strana mlečnog rata mogla bi da bude ona u kojoj vam osioni prepotenko neće moći da kaže „obriši se, još si musav od mleka“.
Ako ga ne bude, šta da radimo, da pišemo feljtone o mleku? Tekstove sa tri tačke na kraju… Tenzija nedovršenog iščekivanja… Mleko u tetrapaku, mleko u prahu, dugotrajno, za kuvanje, sterilisano, s 1, 2, 3,…5% masti, čokoladno, četvrt, pola litra, litar, toplo, hladno, vruće, vrelo,…žiška… Nastavak čitajte u sledećem broju. Do tada pijemo samo onu kafu 3 u 1, u njoj je mleko inkorporirano u samo kafeno tkivo.
Mleka i ima i nema, čas ga ima pa ga nema, kao kod Hemingveja. Njegovo „Imati i nemati“ ima logičan završetak, ovo s mlekom završiće se kao i ono sa parama s Kipra. I ima i nema. Kraj citata, kraj afere.
Pred sam kraj, da nazdravimo. Čašom mleka. Uz njega se lakše vare ovakve teme. Ko ima dobar cug podneće i mogućnost da bi nestankom mleka narod osiromašeniji od uranijuma mogao da ostane i bez popare i kačamaka, drevne sirotinjske hrane. Ako mleka nema dovoljno, pojačajte stočni fond, u ovolikom sazvežđu mogle bi i one dokone zvezde sa farme da pomuzu. A na radiju, kao za inat, hit dana Herman’s Hermits „No milk today“; dajte to mleko ili da čekamo da nam ponovo porastu mlečni zubi. Nastaviće se… (Možda)…
