Moć po svaku cenu: Koje su sličnosti između Srbije i Gruzije?

Dana 28. novembra 2024. godine, Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se zahtevaju novi izbori u Gruziji, nakon što su oktobarski parlamentarni izbori ocenjeni kao „ni slobodni ni pošteni“. Devet meseci ranije, u februaru, Evropski parlament je usvojio sličnu rezoluciju u vezi sa parlamentarnim izborima u Srbiji 2023. godine, osuđujući „široko rasprostranjenu i sistemsku prevaru koja je narušila integritet izbora“, zaključujući da uslovi u kojima su izbori održani nisu bili pošteni.

Međutim, izborne nepravilnosti nisu jedina sličnost između ove dve zemlje. Pod uticajem ruskih tvrdnji, Gruzija i Srbija se često prikazuju kao mete zapadnih „obojenih revolucija“. Nedavno su Sjedinjene Američke Države (SAD) optužene za planiranje obojene revolucije u Gruziji, dok je bliski saradnik predsednika Rusije optužio Zapad za slične pokušaje u Srbiji, navodeći da je cilj „dovođenje političara lojalnih SAD na vlast“. Po uzoru na ruski zakon o „stranim agentima“, Gruzija je nedavno predstavila sopstveni zakon o „stranim agentima“ koji je direktno usmeren prema nevladinim organizacijama i medijima. Nalik ovom zakonu, poslanici Pokreta socijalista, čiji su pojedini članovi pod sankcijama SAD-a, su podneli Skupštini Srbije predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.

OČUVANJE REŽIMA I IZBORNI INŽENJERING

Freedom House smatra Srbiju i Gruziju tranzicionim, odnosno hibridnim režimima. Gruzija je ocenjena kao delimično slobodna, pri čemu je vladajuća pro-ruska populistička stranka Gruzijski san (GD) optužena za širenje kontrole nad državnim institucijama i bezbednosnim snagama, kao i za ometanje rada civilnog društva i nezavisnih medija. U Srbiji, demokratsko nazadovanje povezano je sa vlašću Srpske napredne stranke (SNS), naročito u pogledu narušavanja političkih prava i sloboda, pritiska na medije, opoziciju i civilno društvo.

Međustranački dijalog o izbornim uslovima?

Vladajuće stranke primenjuju slične taktike kako bi očuvale vlast. Jedna od njih je manipulacija izbornim pravilima, što stvara privid posvećenosti demokratskim standardima i EU. 

Međustranački dijalozi koje je EU pokušala da posreduje – u Gruziji 2021. i Srbiji 2019. i 2021. godine – nisu dali konkretne rezultate. Posvećenost EU i zapadnim partnerima, u vidu smanjenja cenzusa u Gruziji ili sprovođenja preporuka ODIHR-a u Srbiji, pokazale su se kao površne. Opsežne izmene izbornih pravila su sprovedene u obe zemlje i to neposredno pre izbora – u Gruziji 2024. i Srbiji 2022. godine. Iako su izborni procesi „reformisani”, istovremeno su onemogućene suštinske promene, čime su političke elite pokazale spremnost da manipulišu izborima kako bi očuvale vlast. 

U Gruziji, nezavisna posmatračka misija ISFED ocenila je da oktobarski izbori 2024. ne odražavaju slobodnu volju birača zbog ozbiljnih kršenja sloboda pre i tokom izbornog dana. U Srbiji, posmatračka misija Crte je otkrila institucionalne manipulacije biračkim spiskovima, kao i ozbiljne slučajeve uticaja na glasanje, zastrašivanja, podmićivanja i sličnog, ocenivši da lokalni izbori održani u decembru 2023. i junu 2024. ne odražavaju slobodnu volju birača.

Održavanje čvrste kontrole nad političkom moći, po svaku cenu, očigledno narušava pravičnost i legitimnost izbora. U Gruziji, OEBS je ukazao na sveprisutno brisanje granice između vladajuće stranke i države. Sličan zaključak OEBS je izneo i nakon izbora u Srbiji 2023. godine, ističući da su prakse vladajuće stranke iskrivile politički teren i zamaglile granicu između države i stranke. 

Politička represija: Proveren alat

Represivne mere, koje se pretežno sprovode putem političkog pritiska, često su u upotrebi. Na primer, izborne malverzacije, kao što su kupovina glasova i pritisak na birače, postala su dominantna karakteristika srpske politike u poslednjim godinama. Kada su u pitanju pritisci, Srbija je razvila neformalni sistem upravljanja, oslanjajući se na zastrašivanje i klijentelističke mreže, posebno prema ranjivim grupama poput korisnika socijalne pomoći.

Slično tome, u Gruziji su zastrašivanje birača, kupovina glasova i pritisci na kandidate i birače široko rasprostranjeni, pri čemu vladajuća stranka neguje kulturu političkog pritiska. Ovo je naročito uočljivo u slučajevima kupovine glasova, gde se stvara atmosfera zastrašivanja i partijskog pritiska, posebno u ruralnim područjima, pre i tokom izbora.

Represivne mere šire se i van izbornog procesa, cilјajući aktivističke i opozicione proteste u Gruziji i Srbiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije izdalo je zvanično saopštenje u kojem je upozorilo građane da se pridržavaju zakonskih ograničenja, preteći policijskim akcijama protiv bilo kakvih nezakonitih aktivnosti.       

„Kao što je javnosti poznato, nekoliko opozicionih partija planira okupljanje na Trgu Republike, počevši od 24. novembra, i marš ka Parlamentu nakon toga. Putem medija i društvenih mreža, lideri opozicionih partija šire informacije da je cilj ovog okupljanja ometanje prve sednice 11. saziva Parlamenta, što se može realizovati različitim metodama […]

Stoga upozoravamo učesnike i organizatore planirane manifestacije da ne prekorače granice utvrđene Zakonom o javnom okupljanju i da se uzdrže od nezakonitih postupaka. U suprotnom, policija će preduzeti sve odgovarajuće zakonske mere kako bi sprečila nezakonite aktivnosti“, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Gruzije, 24.11.2024.

U Srbiji se represivne mere takođe često koriste protiv građanskih protesta. Najnoviji primer uključuje hapšenje više od dve desetine građana i aktivista nakon protesta izazvanih masovnom tragedijom u Novom Sadu. Osobe koje vrše hapšenja često skrivaju svoj identitet i odbijaju da otkriju ko su, što ukazuje na prisustvo vaninstitucionalne represije. Međutim, represivne mere se sprovode i kroz zvanične državne kanale:       

„Konačno, i iz neosnovanih optužbi koje smo imali prilike da čujemo prethodnih dana, očigledno je da ni određeni predstavnici opozicije u Srbiji, a ni mediji koji ih podržavaju, ne mare za izveštaje ODHIR ili stepen implementacije preporuka, već žele da stvore percepciju domaće i strane javnosti da u Srbiji ne postoji adekvatan pravni okvir za slobodne, fer i demokratske izbore. Njihova želja je da se Srbija drži u permanentnoj nestabilnosti i haosu i zato sada koriste ODHIR u cilju priprema za proteste, koje već sada planiraju da započnu nakon sledećih izbora, a u pokušaju dalje destabilizacije zemlje ukoliko građani, ponovo, i u ovom izbornom ciklusu kao i u mnogim prethodnim, za njih ne budu želeli da glasaju“, navodi se u zvaničnom saopštenju Vlade Srbije, 15. oktobar 2023.

„U svakoj drugoj zemlji, ti ljudi (demonstranti) bi bili svi pohapšeni zbog uznemirenja javnosti, jer oni, za razliku od ovih ljudi koje tužilaštvo danas goni (11 uhapšenih, uključujući jednog ministra), a koji nisu učinili umišljajno delo, ovi svi čine umišljajna krivična dela. I oni koji su rušili gradsku skupštinu u Novom Sadu, i oni koji su tukli policajce, i oni koji ih svakodnevno napadaju. To su sve dela učinjena sa direktnim umišljajem“, rekao je predsednik Srbije u intervjuu za RTS, 21. novembar 2024.

PRIJATELJI VAŠIH PRIJATELJA: MAPIRANJE STRANIH INVESTICIJA 

Obe zemlje su, pored ostalih sličnosti, ojačale i svoje veze s Kinom kroz brojne trgovinske i investicione sporazume. Kineska inicijativa „Pojas i put“ donela je porast kineskih investicija i infrastrukturnih projekata, podstičući Srbiju da produbi odnose sa Kinom. Premijer Miloš Vučević je ocenio da „čelično prijateljstvo između Srbije i Narodne Republike Kine predstavlja osnovu zajedničke budućnosti dveju zemalja“. Iako je Kina važan ekonomski partner Srbije, direktne strane investicije iz Kine, koje su u 2023. godini iznosile 1,374.30 miliona evra, i dalje zaostaju za ukupnim investicijama iz zemalja EU. 

Kroz učešće u istoj inicijativi, Gruzija je predstavljena kao „ulazna tačka na tržište EU“. Strateško partnerstvo između ove dve zemlje je stavilo ekonomski aspekt saradnje u prvi plan, a zvaničnici GD-a, slično zvaničnicima SNS-a, prikazuju veze sa Kinom kao ključni korak za budući napredak. Međutim, za razliku od Srbije, analiza za period 2018–2023. pokazuje da Kina nije značajan ekonomski akter u Gruziji, sa investicionim portfoliom koji je 2023. godine činio svega 2,97%.

Na kraju, Srbija i Gruzija dele ključnu sličnost u očuvanju političke moći po svaku cenu, pri čemu političke elite koriste slične strategije manipulacije izbornim procesima i oslanjanja na represivne mere. Iako obe zemlje deklarativno teže evropskim integracijama, sve više usmeravaju svoje političke i ekonomske veze prema Rusiji i Kini, nastojeći da ojačaju vlast i politički kapital, dok istovremeno ometaju suštinske demokratske reforme.