Monopol bez monopolista

Niko još u Srbiji nije kažnjen za dominantan ili kartelski položaj, što ne znači da monopolista nema. Kada je Zakon o zaštiti konkurencije donet, obezbeđen je zakonski osnov za uvođenje pravila fer konkurencije i ograničavanje monopola, ali ispostavilo se da u praksi sam zakon nije dovoljan. Ni druga verzija Zakona doneta 2009. godine, za sada ne daje rezultate. Ili – ne može da da rezultate.

Komisija za zaštitu konkurencije počela je da radi u aprilu 2006. godine. Od kada je startovala sa radom suočavala se sa problemima: jedina je kontrolna institucija koja se sama finansirala, od početka su joj nedostajali kadrovi za uspešan rad, a vrhunac „vezanih ruku“ bio je sam zakon o zaštiti konkurencije koji Komisiji nije dao nikakva prava da izriče sankcije. Uprkos tome, Komisija je donela desetak rešenja o monopolima. Njihov epilog se, međutim, još čeka na sudu. Za to vreme, građani i dalje plaćaju ceh mopolistima. I ne samo oni, već i strane kompanije koje, kad pokažu interesovanje da dođu u Srbiju, nailaze na prepreke zbog kojih odustaju od ulaska na srpsko tržište.

„Strane kompanije koje pokušavaju da uđu na naše tržište ukazuju nam kako se naše tržište drži zatvorenim, da postojeće domaće kompanije pokušavaju da čuvaju svoje pozicije, da osujećuju njihov prodor na svaki način. Domaći biznismeni dogovaraju se o podeli tržišta, ko će na kom delu da se plasira, po principu: ‘Ja ću uzeti Beograd, ti ćeš Novi Sad. Ja ću se baviti ovom vrstom usluga, ti tom.’ Ako strani investitori na tu vrstu dogovora ne pristanu, ne mogu ni da dođu. Ne mogu vam govoriti o konkretnim primerima jer su u pitanju postupci koji su u toku.“(predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović, B92, 3. 10. 2008. godine)

Za rad Komisije za zaštitu konkurencije, ne samo što nije postojao adekvatan zakon, već ni institucionalni i finansijski preduslovi nisu ispunjeni. Bajalovićeva se žalila da Komisija ne može da radi punom parom, jer joj nedostaje „jak institucionalno kapacitet“.

„Komisija jeste nezavisna od izvršne vlasti, ali od nje zavisi naš budžet. Zbog problema sa Ministarstvom finansija mi još nemamo usvojen finansijski plan. Komisiji je za uspešan rad potrebno još ljudi i plate koje, možda ne moraju da budu jako visoke, ali moraju da budu takve da privuku mlade kvalitetne ljude.“ (Danas, 21. 9. 2010. godine)

Od prvog novembra 2009. godine počeo je da se primenjuje novi Zakon o zaštiti konkurencije i, kako je najavljeno, dao je Komisiji ovlašćenja da izriče sankcije.

„Komisija može da kažnjava one za koje se utvrdi da su se ogrešili o zakon, da su zloupotrebili dominantni položaj i da su u nedozvoljenoj koncentraciji. Zakon predviđa izuzetno rigorozne kazne, koje se kreću do 10 odsto od godišnjeg prometa i siguran sam da je to ozbiljno upozorenje svima.“ (ministar trgovine Slobodan Milosavljević, RTS, 3. 4. 2010. godine)

Novi zakon, stari problemi

Iako novi Zakon daje veća ovlašćenja Komisiji, pozitivni efekti primene još uvek se čekaju. Najpre je bilo potrebno izabrati nove članove Saveta komisije, tela koje je nadležno da izriče kazne. Taj proces je potrajao malo duže, pa su članovi izabrani skoro godinu dana posle stupanja na snagu novog Zakona. Među predloženim kandidatima Odbora za trgovinu Skupštine Srbije nisu se našli dotadašnji članovi komisije. U aprilu 2010. godine Evropska komisija ocenila je da je u u protekle četiri godine „Srbija postigla veliki napredak u antimonopolskoj borbi“, sam premijer Cvetković pozitivno  je ocenio rad Komisije, ali je ministar trgovine Slobodan Milosavljević izneo drugačije mišljenje. Prema njegovim rečima, ocenu rada Komisije dao je Vrhovni sud koji za to vreme nije doneo nijednu presudu gde je utvrđen monopol.

„Sportskim žargonom rečeno, rezultat je 9:0 za Vrhovni sud. Osim toga, za godinu dana, koliko se primenjuje novi zakon, nisam video nijednu, ni novčanu, ni drugu sankciju protiv nekoga ko je zloupotrebio položaj na tržištu.“ (B92, 14. 10. 2010. godine)

Milosavljević je, takođe, istakao i da Marković-Bajalović nije smenjena sa mesta predsednika, već „da je odradila ceo mandat od četiri godine, i skoro petu godinu kao v.d.“. Predsednica Komisije, međutim, tvrdila je da je njena „smena“ obavljena pod pritiskom monopolista koji pretnjama nisu uspeli da je spreče da radi, a ne zbog nestručnog rada članova.

„Prvo su mi posredno nuđeni pokloni. Kupovina apartmana na Kipru, na primer, po superpovoljnim uslovima. Ali, kako nisam odustala od istrage, advokat Milana Beka, u njegovom prisustvu, poručio mi je još 2008. godine: ‘Čuvaj dete’. I to što u petak na skupštinskom Odboru za trgovinu niti jedan od tri člana, ni ja kao predsednica Komisije za zaštitu konkurencije nismo predloženi kandidati, iako smo konkurisali za novi sastav komisije, direktan je uticaj pojedinih lobija na političke stranke. Pre svega, mislim na Milana Beka. Ovog puta zbog ‘Večernjih novosti’.“ (Blic, 4. 10. 2010. godine)

Milan Beko demantovao je tvrdnje Bajalovićeve i najavio tužbu zbog klevete.

Da je izbor novih članova komisije obavljen pod uticajem monopolista, ali i da Komisija radi bez podrške resornog ministarstva, slaže se i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.

„To je urađeno pod pritiskom tajkuna. U tu komisiju je sada ušla profesorka Pravnog fakulteta koja je u vreme kada je antimonopolska komisija ustanovila monopol ‘Delte’ po preuzimanju lanca ‘C market’ bila jedan od autora studije kojom se dokazuje da Miškovićeva kompanija nije monopolista. A studija je rađena za potrebe privredne komore na čijem čelu je tada bio sadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević. Čudno je što je vlast sada u tu komisiju ugurala i one sudije koje nisu reizabrane, jer, kako je tada rečeno, nisu časne i dostojanstvene.“ (Frankfurtske vesti, 19. 10. 2010. godine)

Može li Komsiija za zaštitu konkurencije u novom sastavu biti uspešnija u suzbijanju monopola? Da li će građani i dalje plaćati ceh monopolistima? Zakon je tu, pitanje je – gde je volja?