Moralna alternativa
Opstanku drevnog zanimanja džeparoš ne prete ni policija ni sudije, glave će mu doći ekonomska kriza i kolaps privrede. Ulični majstori brzih prstiju beleže sve mršaviji učinak dnevnog pazara koji je u neka bogatija vremena bio dovoljan da se povuku iz „posla“ na neodređeno vreme. Prazni novčanici odžepareni u Gradskom prevozu, na pijaci ili u trku oteta ženska tašna danas vrede više od apoena i količine banknota kojih u njima uglavnom nema. Lične karte, kreditne kartice, zdravstvene legitimacije i papirići sa važnim telefonima najveća su vrednost ojađenih novčanika istovremeno i najveća šteta koju odžepareni pretrpi. Praznog novčanika, kao i prazne puške, plaše se dvoje.
Jedan rokovnik prepun evropske valute, na sreću, nije završio u džeparoškom dnevnom saldu. Zaboravljen na bankomatu hotela „Park“ koverat sa 8.000 evra vraćen je vlasniku, treneru ruskog kik boks tima, koji poštenom nalazaču reče jedno ljudsko hvala. Osim ruskog spasiba, policajcu Draganu Nikoliću za poštenje sledi povećanje plate za 20 odsto.
Vest je, naravno, obišla svet. Policajac vratio tuđ novac. Od njega se to i očekuje. Osim ako vest ne dolazi iz zemlje devastiranog morala. Vraćanje pronađenog novca postalo je granična vrednost čuda a normalno je postalo predmet divljenja. Reakcije na potez policajca D. N. utoliko više ukazuju na poremećen odnos društva prema tekovinama vrednosti. Dužnost, čast i poštenje odavno su endemske vrste. Sve to zajedno, međutim, ne može da umanji nalazačevu odluku da vrati tuđe, ali govori i o činjenici da je prirodno očekivati da u postojećoj društvenoj klimi pronađen novac nikada više ne vidi vlasnika. Zbog toga i bez zavirivanja u policajčev novčanik treba reći da je Nikolić retka ptica. Postupio je moralno i po zakonu.
Zakon je, inače, jednak za sve i primenjiv na svakog, zvao se on policajac ili sudija Vrhovnog kasacionog suda. Svako od njih na svoj način postupa po slovu zakona i za to biva nagrađen. Policajcu će za učinjeno pretpostavljeni usrećiti novčanik uvećanjem za 20 odsto ionako mizerne plate. Sudija će, po zakonu, usrećiti sam sebe časteći se kojim procentom više. I to je vest koja je obišla planetu.
U vremenu kada novčanici gube namenu, jedna sudijska sasvim solidna plata od 248.173 dinara doživljava prirodan rast za 30 odsto i u masi primanja od ostalih prinadležnosti čini sumu od tričavih 402.625 dinara! Naizgled mnogo ali u poređenju sa onim ruskim kovertom na bankomatu to je tek polovina sume od 8.000 evra. Nata Mesarović za tu sumu mora da radi duga dva maseca. Neka pitaju policajca koliko još novčanika treba da vrati da bi zaradio dvomesečna primanja sudije na vrhu. Odžeparenog nevoljnika kome je novčanik bez cvonjka nestao u gužvi na Zelenom vencu ne treba ništa pitati. On je zakukao za ličnim dokumentima, jedinom vrednošću praznog novčanika za koja će morati da stane u redove pred šalterima. I da sve to plati novcem koji mu je davno odžeparen.
I kad vesti iz zemlje degradirane etike obiđu svet, zemlja se tom svetu nije približila. Daleko smo i od Evrope i od Rusije. Za te dve svetske destinacije uporno se otimaju dve struje. Tvrde da nijedna nema alternativu. Moguće. Ovde alternativu ima samo moral.
