Moravski koridor bez tendera i sa novim rokom
Postala je praksa da država u velike građevinske poslove ulazi bez tendera, a obrazloženje ministarke Zorane Mihajlović da iza velikih projekata, poput puta Pojate-Preljina, stoji garancija države, zapravo je priznanje da je odluka o saradnji sa američkom kompanijom Behatel, politička, kažu sagovornici Istinomera.
Iako je godinama najavljivan kao važan državni projekat, izgradnja Moravskog koridora i danas je na početku. Kako su se menjali ministri, menjala su se i obećanja kada će početi izgradnja autoputa koji će spojiti Čačak i Kruševac.
Ministarka Zorana Mihajlović u obilasku radova na deonici Ub Lajkovac, autoputa prema Crnoj Gori (2016) / Foto: FoNet
Od obećanja da će radovi početi 2011, zatim 2013, a potom 2014, stigli smo do obećanja da će izgradnja autoputa Pojate-Preljina početi tokom ove godine. To je u junu prošle godine najavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ali je nedavno taj rok sa ove pomerila na 2019. godinu.
Novo obećanje došlo je sredinom oktobra, kada je Ministarstvo građevine potpisalo Memorandum o razumevanju i saradnji sa američkom kompanijom Behatel. Memorandum se konkretno odnosi na izgradnju deonice puta od Pojata do Preljine duge 110 kilometara, a maksimalna vrednost ove investicije, kako je najavljeno, je 800 miliona evra.
Ako se zanemari činjenica da je investicija najavljivana godinama unazad, a da zapravo nije ni počela, dodatni problem predstavlja i procenjena vrednost ovog projekta, koja je ranije bila mnogo manja, ali i to što za izgradnju ovog bitnog koridora neće biti raspisana javna nabavka.
Ministarka Zorana Mihajlović, na pitanje televizije N1 zašto se to radi bez tendera, odgovorila je da Srbija ima strateške ugovore s više zemalja, na osnovu kojih je do sada izgrađeno mnogo pruga i puteva.
“Iza svih velikih infrastrukturnih projekata stoji garancija države, a pošto Moravski koridor je strateški važan i prioritet, država će obezbediti garancije i za njegovo finansiranje”, rekla je Mihajlović.
Politička odluka
U razgovoru za Istinomer, Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije ocenjuje da je ministarka Mihajlović svojim odgovorom priznala da se radi o političkoj odluci.
“Nadam se da procenjena vrednost neće biti i vrednost potpisanog ugovora”, kaže Minić i naglašava da je “sporno to što se opet ulazi u velike poslove bez raspisanog javnog poziva, te da je to postala praksa za velike projekte”.
Prema rečima našeg sagovornika, način na koji se ulazi u “velike poslove, poput Beograda na vodi, Južnog toka, poslova sa kineskim kompanijama, je nedopustiv” i ukazuje na to da se “favorizuju određeni izvođači”. Minić ističe da ministarka mora da obrazloži ekonomske benefite ovog Memoranduma ili bar da dokaže da nema štete po državu.
Urušen i sistem javnih nabavki i domaća građevinska industrija
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da “ovakvim dogovorima šansu gube i domaće firme koje bi imale kapacitet da učestvuju u ovakvim projektima”.
Prema njegovim rečima, “sistem javnih nabavki se ozbiljno narušava i time što se stroga pravila primenjuju na nabavke vrednosti od nekoliko desetina hiljada evra, ali ne i na nabavke vredne stotine miliona evra”.
Rodić primećuje i to da je Behtel više konsultantska firma, a da će se izgradnjom baviti turska kompanija Enka, iza koje, kako tvrdi, stoji, “jedan naš čovek”.
“Teško je proceniti da li je 800 miliona evra mnogo za ovaj projekat, jer se ne zna koliko će od te sume otići na eksproprijaciju zemljišta”, procenjuje Rodić, smatrajući da bi za ovakav projekta i suma od “600 miliona evra bila sasvim dovoljna”.
On objašnjava da je “nepoštovanje procedura dovelo do brojnih grešaka koje su izazvali problematični izvođači radova iz inostranstva”. Podsećajući na probijanje rokova za izgradnju Koridora 10 i 11, na stanje mostova u Srbiji i na klizišta, Rodić zaključuje da je “Srbija infrastrukturno unakažena, a da je domaća građevina u problemima i da uskoro neće više imati ni radnika, jer mnogi odlaze u inostranstvo”.
Ista meta, isto odstojanje
Sam Moravski koridor je, kao što je Istinomer više puta pisao, stara priča bez početka i kraja. Još na jesen 2010. nekadašnja ministarka Verica Kalanović najavljivala je početak radova za 2011, ali je, umesto izgradnje, obustavljena izrada projekta.
U decembru 2012. Kalanović je ponovo aktuelizovala priču o izgradnji autoputa, potpisavši predugovor s predstavnikom kineske kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC). Stručna javnost je te 2012. godine procenjivala da se izgradnja jednog kilometra za takvu konfiguraciju terena kreće od 3,5 do 4,5 miliona evra, bez eksproprijacije.
Radovi na deonici Ub-Lajkovac (2014) / Foto: FoNet/Ministarstvo GS
Kalanović je zatim u proleće 2013. početak radova najavljivala za leto te godine, ali ugovor sa kineskom kompanijom nikada nije potpisan, jer su Kinezi tražili 150 miliona evra više od prethodno dogovorene cene od 492 miliona evra.
Nakon što je leto 2013. prošlo, Velimir Ilić, u to vreme ministar građevinarstva, tvrdio je da radovi počinju u proleće 2014. “sto posto”. Danas smo u situaciji – “ista meta, isto odstojanje”, jer je sa 2018. početak radova pomeren na 2019.
Inače, nesporno je da ovaj autoput Pojate-Preljina ima punu opravdanost u saobraćajnom, ekonomskom, finansijskom, tržišnom, ali i u strateškom smislu, pošto treba da poveže Koridore 10 i 11, odnosno niški autoput sa budućim autoputem Beograd – Južni Jadran. Trasa Moravskog koridora ide od Pojata preko Kruševca, Trstenika i Kraljeva do Preljine, odnosno Čačka, gde se autoput spaja sa Koridorom 11 i njime nastavlja do Požege. Na potezu od Pojata do Preljine živi više od pola miliona stanovnika Srbije i to je jedan od najznačajnijih poljoprivrednih i industrijskih regiona, a postojećim saobraćajnicama dnevno prođe više od 10.000 vozila.
Naslovna fotografija: FoNet
