Može li „Agrokor“ da izvuče novac iz Srbije?

Radmilo Marković 5. 5. 2017.

Dok se u javnosti čuju umirujuće poruke da Srbija neće dozvoliti da se novac odlije ka Agrokoru, moglo bi se desiti da je taj novac već odavno izvučen.

Od kako je početkom godine objavljeno da je hrvatska kompanija „Agrokor“ u velikim finansijskim problemima, a potom i da se sama iz njih ne može izvući, jedno od pitanja najzanimljivih za javnost Srbije jeste kako će kriza ovog susednog giganta uticati na privredu Srbije? Unutar „Agrokorovog“ sistema radi oko 60 hiljada zaposlenih, a u firmama koje je koncern kupio u Srbiji radi oko 11 hiljada ljudi. Međutim, s obzirom da su ovdašnje „Agrokorove“ akvizicije uglavnom dobrostojeće kompanije, sa proizvodnjom i robom koja ima kupce, manje se pominjala opasnost od gubitka radnih mesta: dok u Hrvatskoj traje žestoka rasprava o smeni tamošnjeg ministra finansija Zdravka Marića, koji je od 2012. radio u „Agrokoru“, i koji je koliko u januaru izjavio da je kompanija u dobrom stanju, u Srbiji je mnogo više reči bilo o tome kako sprečiti da „Agrokor“ povuče novac iz Srbije i tako bar malo ugasi požar u svom dvorištu.

Sastanak premijera Srbije sa ministrima trgovine iz regiona / Foto: FoNet, Zoran Mrđa

Predsednik vlade Aleksandar Vučić je više puta govorio o tome kako će Srbija sprečiti odlivanje sredstava iz zemlje: 8. aprila, dan nakon što je Ivica Todorić predao „Agrokor“ na upravljanje hrvatskoj državi, rekao je da „možemo da podebljamo zid između nas i ostalih, naravno, u finansijskom i upravljačkom smislu“.

On je tada izjavio i da Srbija ne može da postavlja upravu, ali može da kontroliše poslovanje „Agrokorovih“ kompanija u Srbiji, te da će Narodna banka Srbije pratiti tokove kapitala između Srbije i Hrvatske. „Vlada Srbije i Narodna banka pripremiće plan kojim imamo nameru da obezbedimo da novac iz kompanija koje su povezane u sistem ’Agrokor’ ne odlazi iz Srbije jer ne možemo svi da potonemo“ , rekao je tada Vučić.

Desetak dana kasnije, a pre zajedničkog sastanka predstavnika zemalja u regionu u kome posluje „Agrokor“ (bez Hrvatske), ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je na RTS-u da Srbija nema razloga da donosi neke nove, posebne mere, jer „Merkator posluje stabilno, izmiruje potrebe sa manjim dobavljačima, sa velikim dobavljačima ima posebne ugovore“. „Dok je sve u granicama zakona, nemamo potrebe za nekim merama“.

Nakon toga, 19. aprila održan je i pomenuti sastanak u Beogradu, na kome su osim Vučića, Ljajića i Nedimovića, učestvovali potpredsednik Saveta Ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović, ministar ekonomije u Vladi Republike Crne Gore Dragica Sekulić i ministar ekonomskog razvoja i tehnologije u Vladi Republike Slovenije Zdravko Počivalšek. Međutim, sastanak je završen bez konkretnih mera.

„Formiran je ministarski tim koji će biti u svakodnevnoj komunikaciji u cilju razmene informacija i preduzimanja zajedničkih aktivnosti na očuvanja radnih mesta, interesa dobavljača i stabilnog poslovanja firmi iz sastava „Agrokora“ u svakoj od pojedinačnih zemalja. Svaka od zemalja sprovodiće kontrolu finansijskih i robnih tokova kompanija vezanih za „Agrokor“ u skladu sa zakonima koji važe u četiri države. Očekujemo da novi upravitelj „Agrokora“ imenuje nezavisne stručnjake za uspešno restrukturiranje firmi u sastavu koncerna. Očekujemo da nova uprava „Agrokora“ na ravnopravan način tretira sve dobavljače, kako one u Hrvatskoj, tako i van Hrvatske. Izražena je spremnost za razgovore sa predstavnicima Vlade Republike Hrvatske u cilju iznalaženja zajedničkih rešenja za stabilizaciju poslovanja celog „Agrokor“ koncerna.“

Dakle, ako sumiramo sve ove zaključke međunarodnog sastanka, osim formiranja ministarskog tima čiji sastav i aktivnosti nisu konkretizovani, ostali zaključci su više spisak lepih želja i izlišno obavezivanje da će se poštovati zakoni koji i inače moraju da se poštuju.

Mada je Aleksandar Vučić najavio mere i aktivnosti koje će preduprediti odlivanje novca iz Srbije – za koje je rekao da neće da ih saopšti novinarima – ovakav proizvod jednog međunarodnog sastanka mogao bi za Srbiju da znači samo to da država ili nema razloga, ili baš i nema načine da zaustavi odlivanje.

Sredinom marta je Toni Balažič, predsednik uprave Merkator Slovenija, za POP TV govorio o tome da je prilikom prodaje Merkatora Ivici Todoriću, slovenačka strana predvidela da bi „Agrokor“ mogao da upadne u probleme u kakvima je danas, pa je Merkator ostao zaštićen do 2020. godine, tako što sam upravlja svojim novčanim tokom i ne može novom vlasniku da daje garancije.

Međutim, uprkos ovome, sredinom aprila je iz Slovenije došla vest da je slovenačka vlada usvojila predlog Zakona za zaštitu društava od sistemskog značaja. Smisao ovog zakona jeste sprečavanje „Agrokora“ da koristi finansijska sredstva Merkatora. Razlog bi mogao biti – a slovenački mediji su procenjivali da je upravo zato pomenuti Toni Balažič dao ostavku početkom aprila – „Agrokorovo finansijsko iscrpljivanje Merkatora“, zbog čega je ovaj trgovinski lanac beležio loše poslovne rezultate. Ujedno, slovenački mediji su naveli da Balažič pune tri nedelje nije uspevao da stupi u kontakt sa vlasnicima „Agrokora“ i „Merkatora“, iako je tražio izveštaj o stanju u „Agrokoru“ i posledicama po „Merkator“.

Poslovni ljudi koji su (anonimno) govorili za Istinomer, saglasni su da postoje mnogi načini da se na legalan način novac izvuče iz kompanija koje posluju u Srbiji u zemlju – maticu. Na primer – tu su naknade za korišćenje robne marke, za izlaganje u radnji, „iznenadna“ marketinška kampanja, pojava potrebe za angažovanjem bliske konsultantske kuće za „optimizaciju poslovanja“, povećanje transfernih cena, odnosno, cene roba i usluga koje koristi firma matica sa zavisnim preduzećima…

Takođe, moguće je da ovdašnje firme koje posluju u sistemu „Agrokora“ prvo isplate svu robu i sve dobavljače koji su iz Hrvatske, čime će „kratki“ ostati domaći dobavljači. Svesni su toga i domaći zvaničnici, ali očito ovo ne mogu da spreče, inače ne bi sve ostalo tek na „očekivanju da nova uprava ’Agrokora’ na ravnopravan način tretira sve dobavljače“. Ujedno, savršeno je legalno da firma matica izvuče svoj profit iz Srbije, uz plaćanje poreza u Srbiji.

„Agrokor“ je, pritom, veoma specifičan slučaj, pošto je vrlo moguće da su sve firme unutar sistema povezane na taj način da su garanti jedni drugima, kao povezana lica. Na primer – ako je „Frikom“ bio garant „Agrokoru“ za neki kredit, to će potraživanje biti naplaćeno, i tim povodom Srbija ama baš ništa ne može da uradi.

Postoji mogućnost i da jedna firma da pozajmicu drugoj firmi unutar sistema, s tim što bi ta pozajmica morala da se vrati: ako, na primer, „Dijamant“ da pozajmicu „Agrokoru“, i ne pokuša naplatu – ne utuži onog ko mu tu pozajmicu ne vraća – ta pozajmica se onda dodaje na dobit zajmodavca i onda se plaća porez na ukupnu dobit.

Prof. dr Goran Radosavljević sa fakulteta FEFA kaže za „Istinomer“ da Srbija već ima uređenu ovu oblast, i da država samo treba da poštuje vlastite zakone.

„Ovo što Slovenci pokušavaju sad sa tim zakonom o Merkatoru, to je protiv svih pravila EU, jer oni hoće da zabrane da se pare koje oni imaju na računu, koriste u nekoj drugoj zemlji – čak i profit. Oni sad u junu treba da isplate dividende ’Konzumu’, odnosno ’Agrokoru’, i hoće da to spreče. Ali, ono što mi treba da sprečimo i da uradimo jeste samo da primenjujemo zakon“, kaže Radosavljević.

On podseća da postoje pravilnici kojima se ova oblast reguliše, i da je jedan od njih Pravilnik o transfernim cenama (ili, u punom nazivu, „Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu ’van dohvata ruke’ primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima“).

„Taj pravilnik reguliše kolika cena može da bude između povezanih lica, tako da je napumpavanje faktura moguće samo ukoliko država ćuti. VI ne možete vašoj povezanoj firmi da prodate nešto po sto dinara, ako to košta 30, neće vam se to računati kao trošak. Isto važi i za kamate i kredite, to je dobro regulisano“, kaže Radosavljević. „Ukoliko se to dešavalo, ukoliko neko jeste izvlačio novac na taj način, onda to znači da su Ministarstvo finansija, Poreska uprava i Narodna banka Srbije ćutali na to. Ja ne znam da li se to dešavalo, ali ako jeste, onda je to razlog“, kaže on.

I, dok se ovde vode rasprave o tome kako sprečiti novac da izađe iz zemlje, za jednog od naših sagovornika iz poslovnog sveta nema dileme – novac je već izašao.

„To je već izvučeno, nema para. Mi živimo u zabludi da tu ima para. Da sam ja vlasnik ’Agrokora’, i da sam u tolikoj stisci, a da mi stoje pare u Frikomu ili Dijamantu, ili nekoj trećoj firmi, šta ću ja da kažem, nema veze, neka stoje tamo? Pa, nema šanse, ja ću da nađem način da to izvučem, i to pre nego što dođe dovde dokle je došlo – meni su bile potrebne pare i pre nego što sam pao, upravo zato da ne bih pao, da pokušam da se iščupam. Tu više nema šta da se izvuče. Ako matica propada, i dužna je šest milijardi evra, da li je logično da 10 zavisnih firmi sedi na parama, a ja to ne povlačim? Nema šanse. Jedino što je mogao da im ostavi jesu pare za tekuće poslovanje. Pa, da majka firma nema pare, a zavisne firme imaju pare, on ne bi bio u problemu. ’Agrokor’ je ime, ljuštura, a suština su firme koje pripadaju ’Agrokoru’. Da one imaju pare, i ’Agrokor’ bi imao pare. Nego, više nemaju ni one“, reči su jednog od poslovnih ljudi sa kojima smo razgovarali.

Naslovna fotografija: FoNet, Zoran Mrđa