Može li još ovaj put „Nigde se ne svrstavamo i gledamo svoja posla“
Bez obzira na to da li u Srbiji čitate medije koji tvrde da je Ukrajina napala Rusiju, ili teška srca priznajete da je agresor ipak Putin - činjenica da je rat u Ukrajini počeo ne može se ignorisati. Toga su svesni i srpski političari, naročito jer predizborna kampanja zahteva neke stavove, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je sebi juče rok od 48 sati da vidi šta će i kako će. U svom maniru, već za danas je hitno je sazvao Savet za nacionalnu bezbednost, ali ako se zna da sa njim u tom savetu sede ljudi čija politička karijera nema baš nikakvu težinu bez Vučića, onda ta sednica i jeste samo formalnost. Prorežimski mediji već “znaju” da odluka neće biti doneta danas nego sutra, verovatno u još jednom “predsednikovom istorijskom obraćanju naciji” gde ćemo saznati da je njemu najteže.
I jeste pravedno da on sam donese ovu odluku jer su skupština i vlada u tehničkom mandatu, pa se bar možemo pretvarati da bi se inače sazvala hitna sednica. A znamo da ne bi. Jer ako bi sad neko pustio narodne poslanike i ministre da pričaju šta stvarno misle, satima bi se slavio predsednik Rusije, prema istraživanjima već godinama jedan od najpopularnijih političara u Srbiji.
Uostalom, pre dva dana, kada se već naslućivalo u kom pravcu ide ukrajinska kriza, Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin čestitao je ministru odbrane Rusije Sergeju Šojguu Dan branilaca otadžbine. Naveo je da su „Srbi i Rusi svojim životima branili svoju slobodu, ali da su slobodu donosili i drugima.
„Pobeda Srba i Rusa je bila pobeda slobodnog sveta”, napisao je Vulin uoči samog početka rata, sa pojedinačne ministarske pozicije, Vlada se nije mešala.
Ostali političari najradije bi sve ovo preskočili, a i na društvenim mrežama građani najčešće pišu da bi za Srbiju bilo najbolje „da se pravi mrtva“.
Dakle, koji je stav srpskih političara prema ratu u Ukrajini?
Dosta slikovito izjasnio se visoki funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović u svojoj kolumni, gde je pokušavo da istovremeno osudi i opravda Putinove poteze. Posle podužeg dosta klimavog poređenja, on je ocenio da je „međunarodno pravo srušeno 1999. godine agresijom NATO na SR Jugoslaviju. Zvanično je sahranjeno ulaskom Rusa u Donjeck i Lugansk“. Na kraju, ipak, kaže da Srbija, svesna da međunarodni poredak više ne postoji, mora da gleda kako da zaštiti sebe.
„Nigde se ne svrstavamo i gledamo svoja posla“, napisao je dugogodišnji narodni poslanik vladajuće stranke, ali sa pozicije kolumniste koji odluke ne donosi.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić koji je do pre dve godine bio srpski šef diplomatije, ocenio je da se Srbija ne sme pridružiti raznim osudama i sankcijama Rusiji, jer zemlje koje traže to od Srbije nisu pomogle 1999. godine kada je Srbija bombardovana.
„Dosta smo mi ginuli za druge. Sačuvajmo odnose sa EU i sa Rusijom i Kinom, jer nas niko neće braniti ako oni prestanu da nas brane“, rekao je Dačić za RTS.
Bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske partije Srbije Boris Tadić izjavio je da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu, ali da Srbija ne može da podrži priznanje Donjecka i Luganjska, jer je to suprotno njenim interesima zbog Kosova i Metohije. Tadić je dodao da će veliki problem biti kada EU bude pritiskao Srbiju da uvede sankcije Rusiji. I Tadić i Dačić su gostujući na RTS-u upotrebili izraz da treba imati „izbalansiranu” politiku, šta god to tačno značilo.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac na tviteru je izneo očekivano mlak stav.
„Osuđujemo flagrantno kršenje Međunarodnog prava i solidarišemo se sa građanima Ukrajine“.
Možda političari imaju i jasnije stavove, ali se trude da ne ne iznose javno, da se ne bi suočili sa armijom agresivnih neistomišljenika. Kada je Aleksandar Radovanović iz Pokreta slobodnih građana na Tviteru napisao: „Srbija mora bez odlaganja da se pridruži sankcijama Rusiji koje su joj uvele sve civilizovane zemlje sveta. Srbija je uvek bila na ispravnoj strani istorije i mora pomoći uspostavljanju mira u Ukrajini“, u prvih nekoliko minuta već je dobio nekoliko pitanja da li je normalan, da li je realan, da li je svestan da lupa gluposti i još mnogo sličnih komentara koje ne dobija onaj ko poziva na izbalansiranu uzdržanost.
„Sankcije Rusiji ne dolaze u obzir“
Nacionalne stranke izjasnile su se unapred, čim je Vladimir Putin priznao Luganjsku i Donjecku republiku i dok se još moglo pretvarati da se ne zna ko koga napada.
Koalicija Nada, inače nacionalna i prilično proruska, umirila je stavove i rekla da je ukrajinska kriza učinila delikatnijim i složenijim položaj Srbije kao zemlje koja se istovremeno bori za poštovanje međunarodnog prava i ima izuzetno dobre odnose sa Rusijom.
Lider DSS Miloš Jovanović rekao je da Srbija „niti treba da na nagovor EU zavodi sankcije Rusiji i osuđuje njihove poteze, niti da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka”, jer ni Ukrajina nije prihvatila secesiju Kosova i Metohije.
Predsednik „Zdrave Srbije“ (koja na izborima nastupa u koaliciji sa Dosta je bilo) Milan Stamatović pozvao je Srbiju da pomogne ruskom narodu u Luganjskoj i Donjeckoj republici, „kao što je Rusija slala pomoć srpskom narodu za vreme NATO bombardovanja 1999“. Dodao je da Srbija ne sme da ignoriše stradanje „ruske braće“ u nekontrolisanim akcijama kijevskog režima u kojima se granatiraju vrtići, bolnice i civilne mete“.
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj pozdravio je odluku predsednika Rusije Vladimira Putina da prizna Donjeck i Lugansk.
„Srbija ni pod kojim uslovima ne sme podleći pritisku i pridružiti se zapadnim sankcijama prema bratskoj Rusiji, a Srpska radikalna stranka će u sledecem sazivu Narodne skupštine inicirati priznanje Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Krima i Sevastopolja, kao sastavnih delova Ruske Federacije“, rekao je Šešelj. On je ponovio da radikali budućnost srpskog naroda vide u vojnom i ekonomskom savezu sa Rusijom, jer se jedino na taj način može zaštititi srpska zemlja, energetska sigurnost i ekonomski prosperitet.
Kriv je Zapad
Za one koji su hteli da izbegnu otvoreno svrstavanje, a da ipak nešto kažu, idealna je formulacija da „Zapad gura Ukrajinu i Ukrajince u nepotreban rat“. Tako je predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević za dešavanja u Ukrajini okrivio strani faktor i dodao da „nije prvi put da Zapad radi ovakve stvari“, a kao primer istakao „sukob u bivšoj Jugoslaviji i na Кosovu i Metohiji“. I ukrajinski i ruski narod nazvao je bratskim i izrazio nadu da će što pre sesti za pregovarački sto.
Predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović pozvao je danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „prestane da krizu u Ukrajini koristi za ličnu promociju“. Ocenio je da Vučić, „dok imitira Tita, nepotrebno dovodi Srbiju u opasnost „.
Vučić se tokom dana sastao sa ambasadorima zemalja kvinte i šefom Delegacije Evropske unije, ali posle tog sastanka izdato je samo šturo saopštenje da je “bilo reči o brojnim pitanjima”. Odmah posle toga objavljena je još jedna “vest bez vesti” da je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj je razmatrana situacija u regionu i Ukrajini, da je odmah posle toga počela sednica Vlade, te da je za sutra u 16 časova zakazana nova sednica Saveta za nacionalnu bezbdnost. Te informacije objavio je Vučić na instagramu.
Naslovna fotografija: Beta/Miloš Miškov
