Može li Vlada inflacijom da napuni budžet?
Deficit budžeta koji je na kraju aprila iznosio 75,9 milijardi dinara upalio je alarme i u Vladi i kod stručne javnosti. Ređali su se predlozi za popunjavanje državne kase: zamrznuti plate javnom sektoru i primanja penzionera, preći na mere ekstremne štednje, rešiti se preduzeća-gubitaša, naterati najveće dužnike da državi plate porez… Niko se iz vladajuće grupacije nije setio, ili bar nije smeo na glas da pomene, stari oprobani recept – inflaciju. Istinomer je istraživao da li je moguće da Vlada posegne njom kao jednim instrumentom uz pomoć koga bi mogla da napuni kasu i samim tim smanji deficit.
Iako je u martu ministar finansija Mlađan Dinkić rekao da je zadovoljan stanjem u javnim finansijama, dva meseca kasnije situacija se potpuno promenila a čitav državni vrh je svoju pažnju usmerio na ekonomska pitanja. Naime, ako bi se nastavilo ovim tempom umesto 122 milijarde dinara, koliko je predviđeno budžetom za 2013, manjak na kraju godine narašće na čak 228 milijardi dinara. U MMF-u smatraju da će država čak ubrzati tempo trošenja pa procenjuje da će rupa u budžetu do kraja godine dostići fantastičnih 300 milijardi dinara.
Koje god rešenje da Vlada nađe za ovu „noćnu moru“, neće ga biti lako sprovesti a posledice će biti svakako smanjenje životnog standarda a za neke čak i gubitak posla. Naime, prvi predlog da se rupa u budžetu popuni smanjenjem ili zamrzavanjem penzija i plata u javnom sektoru odmah je odbačen. Iako su ga podržali MMF i Svetska banka, naišao je na veliko protivljenje javnosti ali, što je važnije, i pojedinih stranaka u vladajućoj koaliciji. Dalje su se ređali predlozi da se smanje plate samo u državnoj administraciji, da se ugase neka preduzeća gubitaši koje dobijaju novac iz državne kase, da se štedi na troškovima ministarstava… Postoji i jedan metod za popunjavanje budžetske rupe koji, ipak, niko nije predložio – inflacija. Naime, kada inflacija raste u budžet se sliva više novca preko PDV-a, a pošto usklađivanje penzija i plata sa inflacijom uvek kasni par meseci to je dovoljan period da državna kasa zabeleži veći prihod u odnosu na rashod. Istinomer je zato istraživao da li je moguće da Vlada posegne za inflacijom kao instrumentom za punjenje državne kase i smanjenje deficita.
Inflacija – skrivena želja svakog ministra finansija
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta kaže za Istinomer da je u teoriji moguće da se povećanjem inflacije nominalno povećaju prihodi u budžetu.
„Iako zvuči paradoksalno svaki ministar finansija je u boljem položaju kada je inflacija visoka nego kada je niska. U Srbiji je upravo niska inflacija jedan od razloga slabijeg punjenja budžeta, jer nje od januara gotovo da nije ni bilo. Inflacija je tek u prošlom mesecu bila 0,8 odsto. E sad, tačno je da je stanje sa niskom inflacijom ono što želimo, jer će to rezultirati novim investicijama i novom vrednošću. Ali da bi došli do toga potrebno je da prođe neko vreme, godinu-dve. A ministar finansija se brine o tekućoj likvidnosti. Gleda on kakva će strateški situacija biti za tri godine, ali mu je pre svega bitno da isplati budžetske korisnike sledećeg meseca“, kaže Nikolić.
„Dobra“ strana inflacije, kada je o budžetu reč, je i to što je teško uočljiva veza između realnih i nominalnih veličina u tekućem periodu.
„U tekućem periodu inflacija obezbeđuje višak priliva u budžet i samim tim niži deficit. A ako gledamo ovaj mehanizam usklađivanja zarada i penzija sa inflacijom, onda treba da znamo da se usklađivanje vrši sa nekim vremenskim pomakom. Najčešće od par meseci. Taj period je dovoljan da obezbedi veći priliv u budžet nego što su izdaci“, kaže Nikolić.
Postoje li mehanizmi da se izazove inflacija?
Različiti faktori mogu da izazovu inflaciju. Ona može da bude troškovna ali i da je podstiče tražnja. Nikolić navodi da je u Srbiji kurs dinara najčešće generator inflacije.
„Inflacija može da se poveća preko troškova. Recimo poskupljenje cene energenta na svetskom tržištu prenosi se i na cenu domaćeg goriva i na domaće cene. Inflacija može da se podstakne i rastom regulisanih cene, onih koje kontroliše država. Na primer, odluči se da se podigne cena struje, to će se odraziti i na druge cene i na ukupnu inflaciju. Ipak, ključni faktor koji u Srbiji generiše inflaciju jeste kurs“, navodi Nikolić.
Naime, slabljenjem dinara poskupljuju uvozne sirovine što se odražava na cenu proizvoda, pa samim tim i na jačanje inflacije. Naravno, slabljenje dinara ima i loš povratni efekat na budžet, jer nam treba više dinara da bismo kupili devize kojima servisiramo strane dugove.
Na pitanje da li je moguće da nekom padne na pamet da povećanjem inflacije pokuša da smanji rupu u budžetu Nikolić odgovara negativno.
„To ne može nikome da padne na pamet. Monetarna politika je izdvojena iz Vlade. Kontrola monetarne politike je van njene kompetencija i to urađeno upravo iz ovog razloga. Cilj Narodne banke je niska inflacija a cilj Vlade može da bude nešto sasvim drugo – smanjenje nezaposlenosti, veća privredna aktivnost…“, kaže Nikolić i dodaje da je u slučaju Srbije prioritet da se inflacija svede u ciljane okvire.
Kurs dinara pada
Dinar je 7. juna bio slabiji za 2,9 odsto u odnosu na njegovu vrednost mesec dana pre toga. Naime, jedan evro se 7. maja prodavao za 110,70 dok je 7. juna bio 114,03. Domaća valuta je ove godine bila najjača 30. aprila kada je evro vredeo 110,5426 dinara.