Muftija za namaze i mitinge

„Ako se misli na uticaj u narodu, i podršku u narodu, onda nema nikave sumnje da imam najjaču podršku naroda“, rekao je nedavno muftija Muamer Zukorlić. Osnivanjem skupštine Bošnjačke akademije nauka i umetnosti u Novom Pazaru i poruci da je „BANU najbitniji stub opstanka bošnjačkog naroda“ muftija još više ojačava svoju svetovno-političku poziciju.

Iako ovo nije prvi put da Zukorlić meša crkvu i politiku, duhovno i svetovno, religiju i naciju, ovog puta prekršio je i zakon. U prvim reakcijama na osnivanje paralelne Akademije nauka, usledile su i reakcije u kojima se najavljuje oštra reakcija.

„Osnivanje Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU) suprotno je propisima Republike Srbije i država će preduzeti mere u skladu sa zakonom.“ (ministar prosvete Žarko Obradović, Beta, 10. 6. 2011. godine)

Iako se, po definiciji, crkva i država ne mešaju jedna drugoj u „posao“ Zukorlić već odavno to smatra nužnim.

„Kada muftija mora da govori o nacionalnim, etničkim pitanjima, o pravima o diskriminaciji to je poslednji ešalon. Svi koji su trebali pre to da reše, prestali su to da rešavaju… U čemu je tu problem, tu se ide u drugu krajnost. Gospodo, ja imam prava na svoj stav, čak i politički. Ma koliko to ne bilo u imidžu sekularne evropske države.“ (Utisak nedelje, 27. 2. 2011. godine)

Njegov stav, a naročito retorika nisu baš uvek samo upozoravali na problem Bošnjaka, neretko su čak tumačeni i kao pretnja.

„Igranje Sandžakom znači poigravanje sa ovim delom Srbije. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati sa vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će biti vatre do vrha. Samo naša kuća goreti neće.“ (Beta, Tanjug 15. 7. 2010. godine)

„Na trgovima u Egiptu i Tunisu je bio veliki zulum koji bi se, ako se vlast ne uzme upamet, lako mogao dogoditi na Trgu Gazi Isabega u Novom Pazaru i na Trgu Republike.“ (Tanjug, 17. 2. 2011. godine)

Od saradnika do ljutog protivnika

Nije da vlasti u Beogradu nemaju nikakvu odgovornost za takav Zukorlićevim nastup. Za razliku od prve polovine prošle decenije, kada je muftija tretiran kao mlad, obrazovan i perspektivan sagovornik, neko ko ima dovoljno uticaja da podeljeni Pazar na Rasimove i Suljine objedini i drži pod kontrolom, od 2007. i registrovanja druge Islamske zajednice i Zukorlić menja odnos prema Beogradu. Ne zadugo, on počinje i da koristi termin „autonomija Sandžaka“ koji, u poslednje vreme, dobija sve šire razmere.

„Sandžak je podeljen na dve države i koncept prekogranične autonomije je nešto što bi trebalo biti platforma za pregovore. Svakako treba uzeti sve specifičnosti – i sandžačke i srpske i crnogorske.“ (Beta 9. 9. 2010. godine)
„Režim nije spreman na dijalog i jedini način da se zaštitimo jeste autonomija Sandžaka, u kojem će Bošnjaci imati jednaka prava kao i ostali građani Srbije.“ (BN TV, 2. 3. 2011. godine)

Nakon prošlogodišnjeg poništenog konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog saveta odnosi su postali još krhkiji. Usledili su i sukobi policije i pristalica Zukorlića koje su se okupile kako bi sprečile izgradnju vrtića na parceli za koju tvrde da pripada Islamskoj zajednici. Iako se muftija tada nije pojavio na protestu, u ime demonstranata se obratio vlastima.

„Želim da pozovem zvanični Beograd na ozbiljan dijalog kao jedini način da se mir i stabilnost u Sandžaku očuvaju.“ (Beta, 4. 9. 2010. godine)

Nije tada muftija propustio priliku da se napomene da treba „ubrzati stvar“ u vezi sa autonomijom Sandžaka. Samo nekoliko dana kasnije, nakon košarkaške utakmice Turska-Srbija, usledilo je slavlje na ulicama Novog Pazara zbog pobede – Turske. Sam muftija tada je istakao da je na tom meču navijao protiv „plavih“.

Svakako da je takvim stavovima Muamer Zukorlić pokušavao da isprovocira reakciju javnosti i Vlade Srbije, ali je, neretko, sam sebe proglašavao žrtvom režima i medija.

„I umesto da tužilaštvo goni zločince, nalogodavce i inspiratore, umesto da traži i istražuje sve što je potrebno kako bi se znala istina, to isto tužilaštvo poručuje muftiji da prati ono što on govori kako bi utvrdili da li to sadrži elemente krivičnog dela. Svaki put kada mi se zapreti, ja ću pojačati svoju retoriku, i od nje nikada odustati neću. Ako je to, po njihovim merama, krivično delo, evo ja ga činim i nastaviću da ga činim.“ (Blic, 27. 2. 2011. godine)

Beograd zove Pazar

Vlast je najavila da se neće raspravljati preko medija, niti pregovarati sa Zukorlićem. Predsednik Srbije, ipak, nije odoleo, pa je „gospodinu Zukorliću“ (ne muftiji) poručivao:

„Sa državom se mogu voditi razgovori oko modaliteta kako rešavati problem sa kojim se suočava svaka etnička ili religijska zajednica. Neću da verujem da gospodin Zukorlić ima nameru da monopolizuje bošnjačko pitanje u Srbiji, kao što niko nema pravo da monopolizuje pravoslavno, katoličko, srpsko, hrvatsko ili mađarsko pitanje.“ (Emg.rs, 15. 9. 2010. godine)

Iako su međusobno najčešće neistomišljenici, dva ministra iz Novog Pazara, Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić, muftijinu „galamu“ tumače kao pokušaj političkog delovanja i da postoje načini kako najbolje rešavati problem tog regiona.

„Potrebno je da imamo na umu da Srbija ima ogromnih problema i da bošnjačko pitanje nije najveće od njih. Kada je reč o muftiji Zukorliću, potrebno je da se povuče jasna granica između vere i politike.“(ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin, Blic, 29. 1. 2011. godine)

„To (ekonomski) je način na koji država treba da reaguje, a ne da reaguje ishitreno na Zukorlićeve izjave, jer su one političke i služe da njega održe u političkom životu. To je vrlo jasno, jer su efekti tih izjava u operativnom smislu nikakvi, što Zukorliću i nije potrebno. Država treba da radi isto što i do sada, da poboljšava standard.“ (ministar rada Rasim Ljajić, Blic 29. 1. 2011. godine)

Od tih predloga i mera gotovo da ništa nije urađeno. Ima li Beograd sluha za glasove koji dopiru iz Sandžaka? Ili čeka da se osnuje još neka institucija, poput BANU, pa da procenjuje misli li muftija to ozbiljno ili se samo kočoperi…