Početna Analize
Analize

Mutna pozadina iza vesti o ukidanju „policije za moral” u Iranu

Tamara Tančić 12. 12. 2022.
Uprkos nedavnim izveštajima medija o tome da je „policija za moral” u Iranu ukinuta, njen status je i dalje zvanično nepotvrđen. Navodna „vest” zasniva se na nepreciznoj izjavi iranskog državnog tužioca Mohameda Džafara Montazerija, povodom koje se iranske vlasti još uvek nisu oglasile. Državni mediji Irana ističu da su Montazerijeve reči „istrgnute iz konteksta” i da će iransko Ministarstvo pravde „nastaviti da prati javno ponašanje”. Aktivisti i demonstranti u Iranu kažu da su frustrirani nedavnim medijskim natpisima, te ističu da je posredi „isprobana taktika informacione strategije Islamske Republike”, kako bi se skrenula pažnja sa aktuelnih protesta. Analitičari upozoravaju da bi ovo mogao biti „obmanjujući potez iranskih vlasti”, koji može da rezultira novim restriktivnim merama.
Foto: Wikimedia commons

Vest o tome da je „Iran ukinuo policiju za moral” planetarno je odjeknula 4. decembra ove godine posredstvom brojnih kredibilnih medijskih kanala.

„AFP”, „The New York Times”, „Le Monde”, „DW”, „France24”, „The Wall Street Journal” i mnogi drugi, objavili su vest o navodnom ukidanju zloglasne patrole oslanjajući se na izjavu iranskog državnog tužioca Mohameda Džafara Montazerija. Navodnu vest preneli su i regionalni i domaći mediji među kojima su „Tanjug”, „Radio Slobodna Evropa”, „Novosti” i „Politika”.

Šta je zapravo iranska „policija za moral“?

„Policija za moral”, „gašt-e eršād”, u doslovnom prevodu „patrola za usmeravanje”, predstavlja jedinicu iranskih policijskih snaga koja je osnovana za vreme bivšeg predsednika Irana Mahmuda Ahmadinežada. Jedinica je počela da patrolira ulicama 2006. godine, sa zadatkom da sprovodi zakone o islamskom kodeksu oblačenja u javnosti i nadgleda je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Međutim, ova vrsta „nadziranja” postoji u različitim oblicima od Islamske revolucije 1979. godine. Umerenije i reformističke vlade bile su pomalo nesklone da kontrolišu odevanje i ponašanja u javnim prostorima, ali kada je 2005. godine ultrakonzervativni predsednik Mahmud Ahmadinedžad preuzeo dužnost, „moralna policija“ poprimila je današnji oblik i naziv i povećala prisustvo na ulicama velikih iranskih gradova. Prema iranskom zakonu, koji se zasniva na tumačenju šerijata - islamskog pravnog sistema, žene su u obavezi da pokrivaju kosu hidžabom (maramom za glavu) i da nose dugu, opuštenu odeću koja će im zamaskirati figuru.

Državni tužilac Irana, na konferenciji 3. decembra u Komu u Iranu, na pitanje da li će „policija za moral” biti ukinuta, rekao je sledeće: „Policija za moral nema nikakve veze sa pravosuđem. Ukinuta je na istom mestu gde je i nastala. Naravno, pravosuđe će nastaviti da prati ponašanje društva”

Njegovu izjavu prvobitno je objavila iranska državna novinska agencija „ISNA” („Iranian Students’ News Agency”), te je ona navedena kao izvor u većini objavljenih članaka. 

Navodna vest stvorila je privid da je Islamska Republika reagovala na ogroman pritisak javnosti, posle višemesečnih antivladinih protesta zbog smrti mlade Kurdkinje Jine Mahse Amini. 

*Mlada devojka preminula je 16. septembra ove godine, nakon što ju je privela „policija za moral” jer je navodno „nepropisno nosila maramu sa hidžabom“. Vlasti su odbacile izveštaje da je pretučena i tvrde da je 22-godišnjakinja umrla od srčanog udara.

Međutim, državni iranski emiter „Al-Alam” ubrzo je izvestio da su Montazerijeve reči „istrgnute iz konteksta”, te da će iransko Ministarstvo pravde „nastaviti da nadzire javno ponašanje”. Lokalni iranski mediji naveli su da „Iran nema ‘moralnu policiju’, već ‘policiju javne bezbednosti’ koju ministarstvo pravde ne planira da ukine”.

Vlada Irana još uvek se nije oglasila povodom javne konfuzije oko statusa „policije za moral”. Nijedan iranski zvaničnik nije potvrdio da je zloglasna patrola ukinuta.

„The Brussels Times” piše da se zapadni mediji suočavaju sa negativnom reakcijom iranskih aktivista i novinara zbog, kako navode, „netačnih izveštaja da je iranska patrola za navođenje – inače poznata kao ‘policija za moral’ – ukinuta”.

Aktivisti i demonstranti u Iranu kažu da se osećaju frustrirano jer je posredi „vladin štos da odvuče pažnju demonstrantima”, i ističu da „nema promena u restriktivnim pravilima oblačenja za žene”.

Iranska aktivistkinja za prava žena Mahdieh Golroo rekla je za „DW” da Montazerijeve izjave predstavljaju „isprobanu taktiku informacione strategije Islamske Republike”.

Omid Memarian, viši iranski analitičar u „Democracy for the Arab World Now”, u izjavi za „Le Monde i AFP” upozorio je da „ne treba da nas zavaraju obmanjujući potezi koje Islamska Republika primenjuje u trenucima očaja, jer bi se oni mogli vratiti sa drugim restriktivnim politikama i merama”.

Povezan sadržaj
„Naše majke se možda nisu bunile, ali su nas naučile da dignemo glas“
Nikolija Čodanović 5. 10. 2022.

Kako je objasnio, „obavezna marama jedan je od stubova Islamske Republike, te bi ukidanje tih zakona i struktura značilo fundamentalnu promenu identiteta i postojanja Islamske Republike”.

Aktivisti upozoravaju da, iako bi mobilne jedinice „policije za moral” vrlo lako mogle biti formalno izmenjene, to ne zahteva promenu strategije korišćenja državne moći za sprovođenje javnog ponašanja, kao što je zahtevanje od žena da nose marame.

Čak i kada bi „policija za moral” bila prividno ugašena, druga grupa bi mogla da preuzme ovaj zadatak kontrole žena u javnosti. Takva organizacija već postoji i zove se kancelarija za „Komandovanje dobrima i zabranjivanje zla” („Commanding Good and Forbidding Evil”), piše „DW”. Ova organizacija deluje paralelno sa „policijom za moral”. Osnovana je 1993. godine, predvodi je sveštenik u Teheranu i oslanja se na državno finansiranje. Njen kadar uglavnom čine volonteri koji dostavljaju informacije o navodnim kršenjima „pravila morala” jednoj od 500 kancelarija širom Irana. 

 

Naslovna fotografija: Wikimedia commons

 

Istinomer

© 2024 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer