Na Prokopu sve po starom - nova faza, novi početak, novi rok

Siniša Dedeić 12. 8. 2022.

Radovi na zgradi Železničke stanice "Beograd Centar" u Prokopu počeli su 8. avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će "divno da izgleda", a ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović naglasio je da je urađena betonska konstrukcija i da su "stvoreni uslovi da krenu radovi".

Izgradnja zgrade centralne stanice, na koju su putnici usmereni još pre više od četiri godine kada je, početkom jula 2018, poslednji voz ispraćen sa perona tadašnje Glavne železničke stanice, počela je, dakle, pre nekoliko dana, na Dan građevinara Srbije. A pre čak šest i po godina, 26. januara 2016, tadašnji premijer Vučić ozvaničio je na Prokopu „kraj prve faze radova” i obećao da će stanica kompletno biti završena 2018, godinu dana pre predviđenog roka.

Tanjug, 26. 1. 2016. godine

“Železnička stanica Prokop trebalo bi kompletno da bude završena već 2018, godinu dana pre planiranog roka, rekao je Vučić i najavio da sledeća faza radova na njoj počinje u martu.”

Međutim, tek krajem jula ove godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je građevinsku dozvolu za izgradnju stanične zgrade, a Vučić je gledaocima TV Pink pokazao kako će novi objekat izgledati.

Finansijer i partner države u izgradnji stanične zgrade i komercijalnih sadržaja je kompanija „Rejlvej siti“, iz koje su naveli da će zgrada biti završena do kraja 2023, „nakon čega je predviđeno njeno opremanje i uvođenje u eksploataciju“.

Politika, 30. 7. 2022. godine

'Ova kompanija juče nije odgovorila na pitanje da li je dobila građevinsku dozvolu i za koju fazu radova. Ali, uvidom u Centralnu evidenciju objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola vidi se da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre 10 dana izdalo građevinsku dozvolu za izgradnju stanične zgrade sa parkingom, 88 mesta, ukupne površine 5.650 kvadratnih metara sa natkrivenim izlazima sa perona jedan i šest čija je površina oko 600 kvadrata. U tom dokumentu piše da je predračunska vrednost radova 1,77 milijardi dinara bez PDV-a i da se investitor obavezuje da pre početka izvođenja radova prijavi njihov početak resornom ministarstvu, što je uobičajena procedura pre otvaranja svakog gradilišta kada se gradi po zakonu.'

A po dolasku na funkciju, krajem 2020, (još) aktuelni ministar građevinarstva Momirović najavio je da će zgrada biti potpuno završena za oko tri godine, do kraja 2023.

N1, 5. 12. 2020. godine

„Nekako sve guramo te rokove do kraja sledeće godine. Ali to zaista nije realno kada pričamo o celokupnoj železničkoj stanici. Nama je potrebano oko tri godine, od sada, da bi ona bila završena. Ne pričamo o komercijalizaciji prostora nego samo železnička stanica koja će biti kompletno u funkciji – da više nećemo pričati o gradnji ove železničke stanice', navodi Momirović.'

Ministar je kazao da će radovi koji tada bili u toku biti završeni do avgusta 2021. Istakao je da je njihova vrednost oko 11 miliona evra, a da će druga faza radova na železničkoj infrastrukturi koštati od 25 do 30 miliona evra.

Ekapija, 6. 12. 2020. godine

'Nakon toga sledi treća etapa, koja nas neće koštati ništa, jer će po modelu javno-privatnog partnerstva privatni investitor uraditi odgovarajuću železničku infrastrukturu, odnosno železničku zgradu i prijem putnika, a za uzvrat će dobiti prostor koji će sam da investira i stavi u komercijalnu funkciju za svoje potrebe. Na taj način budžet i građani neće izdvojiti ni dinar za ovu investiciju, a dobiće kvalitetnu širu železničku infrastrukturu', rekao je ministar Momirović.'

Netransparentno partnerstvo

Međutim, Transparentnost Srbija (TS) i Koalicija za nadzor javnih finansija saopštile su da je potpisani ugovor između Republike Srbije, odnosno Direkcije za imovinu i „Rejlvej sitija“ nedostupan javnosti i da partnerstvo nije sprovedeno u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama. TS je napomenula da je Direkcija za imovinu 16. jula 2019. raspisala javni poziv „potencijalnim partnerima“ da upute pismene ponude za izgradnju stanične zgrade, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja, da je pozivom bilo precizirano da bi Republika Srbija uložila zemljište i omogućila izgradnju, a privatni partner pribavio dokumentaciju i finansirao izgradnju. Kako je ocenila TS, taj ugovor nesumnjivo predstavlja javno-privatno partnerstvo (JPP), pa je u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama iz 2011. morao da bude sproveden drugačiji postupak.

Beta, 22. 1. 2021. godine

„Ne samo da je ovo kršenje Zakona o javno-privatnom partnerstvu prošlo bez reakcije drugih državnih organa, već su u njemu učestvovali i predstavnici Vlade, Ministarstva finansija, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Grada Beograda, Državnog pravobranilaštva, preduzeća Infrastrukture železnice Srbije i preduzeća Beograd čvor, koji su dali članove komisije za izbor ponuđača', navodi se u saopštenju TS.

Programski direktor „Transparetnosti Srbija“ Nemanja Nenadić napomenuo je da se ovaj projekat ne pominje na sajtu Komisije za javno-privatno partnerstvo, što znači da nije prošao kroz tu proceduru.

Nova.rs, 25. 1. 2021. godine

'Kako su mediji već objavljivali, kompanija Railway City Beograd je privatni partner državi u gradnji nedostajućih sadržaja na železničkoj stanici koja se gradi skoro pola veka. Iz te kompanije, čiji je jedan od suvlasnika domaći privrednik Branislav Grujić, najavljeno je da će gradnja dugoočekivane stanične zgrade na Prokopu početi u toku jeseni, dok se završetak prve faze tog objekta najavljuje do kraja 2022. godine.'

Stanica Prokop / Foto: Istinomer, Zoran Drekalović

Kako je u januaru 2021. navedeno na sajtu „Beobuild.rs“, idejno rešenje sa urbanističkim projektom nalazilo se na javnom uvidu.

Beobuild.rs, 21. 1. 2021. godine

'Kompleksnost projekta ostavlja mogućnost fazne realizacije, gde bi se u prvoj fazi gradila stanična zgrada i parking mesta na otvorenom, dok će se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža graditi u nekoliko sukcesivnih faza. Planirano je da prva faza bude izgrađena do kraja 2022. godine, a da kompleks u celosti bude izgrađen tokom 2024. godine. Ipak, početak radova uslovljen je završetkom radova koji se trenutno izvode iznad budućeg prvog i drugog staničnog koloseka.'

Stanari protiv novih kvadrata

A dva meseca kasnije, u martu 2021, Skupština grada Beograda donela je odluku o izradi plana detaljne regulacije kako bi se odredila zona za izgradnju stambeno-poslovnih objekata u Prokopu.

Politika, 16. 3. 2021. godine

'Kompanija 'Rejlvej siti Beograd', partner državi u izgradnji stanične zgrade, parkinga i poslovno-komercijalnih objekata u Prokopu, ne dangubi. Urbanistički projekat koji to predviđa u januaru je bio na javnom uvidu, a Skupština grada Beograda prošlog petka donela je odluku o izradi plana detaljne regulacije (PDR) između ulica Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i glavne železničke stanice 'Beograd centar', površine 1,06 hektara, da bi se odredila zona za izgradnju stambeno-poslovnih objekata. Inicijativu za izradu plana novembra 2020. uputio je 'Urbanistički centar doo' iz Beograda, ista firma kojoj je bio poveren i urbanistički projekat čiji je povod za izradu bio okvirni Ugovor o zajedničkoj izgradnji između države i kompanije 'Rejlvej siti Beograd' iz maja prošle godine. Taj planski dokument koji treba da bude izrađen u roku 12 meseci finansiraće 'Rejlvej siti'.'

Međutim, stanari okolnih zgrada strahuju da bi zbog izgradnje velikog broja kvadrata na malom prostoru moglo da se aktivira klizište koje je bi ugrozilo stabilnost celog naselja.

U julu prošle godine iz preduzeća „Infrastruktura Železnice Srbije“ saopštavaju da je iznad budućeg prvog i drugog staničnog koloseka završeno oko 80 odsto ugovorenih radova, „koji ulaze u završnu fazu“, a već narednog meseca to preduzeće objavljuje tender za izradu projekta rušenja poslovne zgrade Beogradske železničke stanice i raščišćavanje terena na Prokopu, „kako bi se prostor priveo novoj nameni“.

Ekapija, 19. 8. 2021. godine

'Poslovni objekat Beogradske železničke stanice je upravna zgrada privremenog karaktera izgrađenja u ulici Stevana Filipovića broj 45. strukture P+1+galerija. Ukupna površina objekta predviđenog za rušenje je 786 m2, skeletne konstrukcije sa vertikalnim stubovima, međuspratnom tavanicom i krovom u sistemu kosih stolica.'

Prošla je još jedna godina, ministar Momirović je krajem juna bio u obilasku metroa u Lionu, gde je izjavio da beogradski metro neće biti kompletno završen ako se ne spoji sa stanicom u Prokopu.

Tanjug, 28. 6. 2022. godine

'Drago mi je da su svi videli koliko smo čvrsto rešeni da realizujemo projekat Beogradskog metroa koji je jedan od najvećih projekata koji Vlada Srbije realizuje u ovom trenutku. I on neće biti kompletno završen ako ne spojimo našu centralnu železničku stanicu Prokop sa metroom. Mi ćemo to uraditi, to je naša čvrsta odluka, a i nalog predsednika Republike', poručio je Momirović.'

Povezan sadržaj

Putovanje do “Prokopa” ulazi u šestu deceniju

Siniša Dedeić 9. 12. 2020.

Stanicu “Prokop” završićemo 2018. godine

Siniša Dedeić 9. 12. 2020.

Podsetimo, projektno rešenje za ovu stanicu predstavljeno je 1971, projekat je završen 1974, a radovi su startovali 1977, uz plan da budu okončani u maju 1979.

Danas, 22. 1. 2012. godine

'Tokom osamdesetih godina prošlog veka radovi su nekoliko puta obustavljeni i ponovo započinjani, ali završetak železničke stanice nijednog trenutka se nije nazirao. Ni tokom devedesetih godina nije se daleko odmaklo sa radovima. Naime, početkom poslednje decenije prošlog veka radovi su počeli, ali ih je raspad SFRJ opet prekinuo. Ipak, tokom tih radova postavljene su šine i stanica je uključena u sistem 'Beovoza', a delom i u međugradski saobraćaj.'

Prema nekim procenama, za prvih 30 godina, do 2007, u projekat „Prokop“ uloženo je oko 900 miliona evra – “Grad 67 odsto novca (iako je prvobitnim dogovorom iz 1974. godine bilo planirano samo 20 posto), a Republika, odnosno Železnice Srbije ostatak sredstava”.

Početkom 2008. potpisan je ugovor o saradnji između „Železnica Srbije” i „Energoprojekta”, a u oktobru te godine još jedan, ali na „višem nivou”.

Politika, 17. 10. 2008. godine

“Komercijalni centar se više ne pominje, a završetak stanice, umesto ‘Energoprojekta’ finansiraće Republika i grad sa ukupno 72 miliona evra. ‘Potpisivanjem protokola simbolično se označava intenziviranje radova na železničkom Koridoru 10, a suštinski obezbeđenje sredstava za radove’, rekao je premijer Mirko Cvetković.”

Kada je zbog izgradnje “Beograda na vodi” najavljeno izmeštanje Glavne železničke stanice, radovi na “Prokopu” nastavljeni su krajem 2014. godine.

Tanjug, 2. 12. 2014. godine

“Konzorcijum firmi, na čelu sa kompanijom ‘Energoprojekt Oprema’, sutra započinje radove u Prokopu na železničkoj stanici ‘Beograd centar’, na rekonstrukciji staničnih kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova, saopštile su ‘Železnice Srbije’. Rok za završetak radova je 420 dana, vrednost ugovora je nešto manje od 25,8 miliona evra, projektnu dokumentaciju uradio je Saobraćajni institut CIP, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Početkom ove godine sproveden je tender ‘Železnica Srbije’ i posao je dobio konzoricijum firmi okupljenih oko ‘Energoprojekt Opreme’, kao najpovoljniji ponuđač, a ugovor o izvođenju radova je potpisan 30. jula.”

A posle svečanog obeležavanja “kraja prve faze radova” u januaru 2016, bilo je potrebno još godinu i po da se završi naredna faza. Tada je, u junu 2017, tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao “otvaranju saobraćajnice sa infrastrukturom i mostovskom konstrukcijom za pristup stanici”.

Siniša Mali na otvaranju saobraćajnice za pristup stanici Prokop, jun / Foto: FoNet/Beoinfo

Kada je početkom jula 2018. zatvorena Glavna železnička stanica, tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović uveravala je građane da „neće trpeti zbog izmeštanja Glavne beogradske Železničke stanice u Prokop“, jer „sve je gotovo“.

Beta, 2. 7. 2018. godine

“Građani neće trpeti ni što se tiče dolazaka ni odlazaka sa nove stanice Prokop, rekla je Mihajlović i dodala da će stanica uskoro dobiti i pokretne stepenice, te da je izgradnja prilaza za invalide prioritet. Prema njenim rečima, već su pojačane postojeće, i uvedene nove gradske autobuske linije koje vode do Prokopa.”

U julu 2019. Republička direkcija za imovinu objavila je javni poziv za gradnju zgrade železničke stanice, kao i parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja, da bi u maju 2020. „Infrastruktura železnice Srbije“ objavila da je na “Prokopu” počela “izgradnja konstrukcije, odnosno betonske ploče na koti 105, koja će se nalaziti iznad budućeg prvog i drugog staničnog koloseka u Prokopu, a vrednost radova iznosi 1,257 milijardi dinara”.

Beta, 11. 5. 2020. godine

“Radove će izvoditi beogradska kompanija ‘Elita-cop’, u zajedničkoj ponudi sa firmama ‘Koto’ iz Beograda i ‘KLM Inženjering TM’ iz Novog Sada, a rok za završetak je 450 kalendarskih dana, odnosno 9. avgust 2021. godine. Kada radovi na ovom objektu u Prokopu avgusta naredne godine budu završeni, ‘Infrastruktura železnice Srbije’ započeće izgradnju prvog i drugog koloseka u stanici Beograd Centar, svaki dužine oko petsto metara. (…) Na ovaj način, ‘Infrastruktura železnica Srbije’ nastavlja aktivnosti na daljoj izgradnji Beograd Centra, kako bi konačno nakon pune četiri decenije projekat izgradnje nove glavne železničke stanice u Prokopu bio završen i ogromna investicija u Beogradski železnički čvor bila zaokružena i u potpunosti aktivirana, navedeno je u saopštenju.”

Ovih dana ministar Momirović ističe da je završena betonska konstrukcija površine 50.000 kvadratnih metara, da stanica ima šest perona i 10 koloseka i da su „stvoreni uslovi da krenu radovi sa glavnom železničkom zgradom“.

Tanjug, 4. 8. 2022. godine

'Ovo je kapitalni projekat za celu državu i uveren sam da ćemo do kraja 2023. godine imati jednu od najlepših železničkih stanica u Beogradu i da će ovaj deo grada početi da se razvija na drugačiji način, naglasio je ministar.'

Naslovna fotografija: Istinomer, Zoran Drekalović