Na putu do istine, pazite se onih kojima je posao da nas dezorijentišu

Kada smo pre tačno godinu dana zakoračili u skrivene odaje Fejsbuka, osećaj je bio nalik onom iz čuvenih “Letopisa Narnije”. Deca otkrivaju tajni prolaz u ormaru stare viktorijanske kuće, koji ih odvodi u zagonetnu zemlju zle veštice.

Narnija je bila prekrivena snegom i ledom, a naš novootkriveni paralelni univerzum na društvenoj mreži koju gotovo svi koristimo već čitavu deceniju, prekrivao je talog straha, besa, nepoverenja i jednog vrlo specifično ispisanog poziva “upomoć”.

Iz tog gustog mulja ustalasanih misli i emocija, svakodnevno niču najraznovrsnije iskrivljene predstave stvarnosti. Disharmoničan svet u kojem živimo, na toj društvenoj mreži metamorfirao je u jedan skladan mozaik izvitoperenog kosmosa, kojim caruje njeno visočanstvo – Lažna vest.

I, gle čuda, tamo, nekako, sve ima smisla.

Brižno nanizana neistina na neistinu, kao neka lozinka koja dešifruje ultimativnu tajnu svemira. Priznajemo, zvuči primamljivo.

Pseudonauka i nadrilekarstvo, izrežirana pandemija i toksične vakcine, trovanje iz aviona i masovna depopulacija, proročanstva skrivena u starim knjigama, stripovima, crtaćima…i ostali Nostradamusi. Sve u službi globalnog mita od kojeg se strepi.

I ko smo mi da uništavamo tu magiju i presuđujemo šta je istinito, a šta lažno?

Možda ste nas pogrešno shvatili.

Mi, ustvari, samo pokušavamo da Vam poslužimo kao putokaz.

Tačno je, neke istine jesu negde tamo. Daleke, nedodirljive, pod katancem.

Ali neke druge su baš tu, blizu, ma na dohvat ruke.

I možda mogu da nam spasu život. Navedu nas da donesemo ispravnu odluku. Smire nas i urazume. Kažu “stop!” panici i anksioznosti koju bujica javnog medijskog šuma neminovno ostavlja za sobom, u nama.

Protekla godina naučila nas je da sumnjamo u sve. Zvaničan izvor nije jednako pouzdan izvor. Ali alternativu ne treba tražiti u mračnim i zapetljanim kolosecima interneta, na profilima onih kojima je *posao* da bacaju čini i obmanjuju.

I ko zna, možda se nekada u bliskoj ili daljoj budućnosti ispostavi da su naučnici i filozofi koji veruju da je naš život zapravo simulacija nalik video igri kojom upravlja neka daleko naprednija civilizacija od naše, zaista bili u pravu.

A do tada, pazite kome poklanjate svoje poverenje, dragi čitaoci, jer to je jedna od najvrednijih stvari kojima raspolažete.

Ima malo magije i u istini.

***

Od kraja jula 2020. godine, Istinomer, kao partner Fejsbuka, svakodnevno skenira viralne objave na ovoj društvenoj mreži i ocenjuje tačnost tvrdnji koje se na njoj dele.

Za to vreme objavili smo 112 analiza i razotkrili gotovo 800 dezinformacija, od kojih su neke podeljene i više hiljada puta. Među prioritetima novinara Istinomera bile su one koje mogu da budu štetne po život i utiču na donošenje neinformisanih odluka o zdravlju – uključujući one koje se odnose na negativne efekte vakcina protiv virusa korona, lažnih lekova za rak ili autizam, kao i brojne teorije zavere vezane za kovid-19.

Fejsbuk globalno sarađuje sa 80 fektčeking medija, članica Međunarodne mreže fektčekera obaveznih da poštuju kodeks ove organizacije.

Osim pristupa platformi na kojoj je olakšano praćenje viralnih objava, Istinomer i ostali partnerski mediji su nezavisni od Fejsbuka i ova kompanija ne utiče na izbor tema kojim se bavimo, niti se na bilo koji način meša u ono što pišemo. Nakon objavljivanja na našem sajtu, Istinomerovi članci se objavljuju na Fejsbukovoj platformi bez ikakve prethodne kontrole zaposlenih u ovoj kompaniji i od tada su dostupni uz objave u kojima se nalaze sporne informacije koje smo proveravali.

Projekat za nezavisnu proveru činjenica na Fejsbuku omogućava korisnicima dodatne i proverene informacije o tačnosti članka, slike ili videa koji su podelili, ali ne sprečava ih da ga podele ako to žele i pored ovog upozorenja. Prema podacima o rezultatima programa, 95 procenata korisnika Fejsbuka ne klikne na sadržaj koji ima upozorenje da se radi o netačnom, manipulisanom ili sadržaju kojem nedostaje kontekst.

Naslovna fotografija: Canva