"Pojedini političari i analitičari ne žele da gostuju u emisiji sa gostom koji im ne odgovara, ili im ne odgovara tema, voditelj i slično", kaže za Istinomer Nenad Lj. Stefanović, urednik informativnog programa RTS.
„Naravno da na RTS nema zabranjenih ljudi“, rekao je za Istinomer glavni i odgovorni urednik informativnog programa Radio-televizije Srbije Nenad Lj. Stefanović. Na konstataciju da se opozicioni političari žale da su im mesecima zatvorena vrata televizije u Takovskoj 10, a da istraživanja pokazuju da premijer Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija dominiraju najgledanijom informativnom emisijom – Dnevnikom 2, Stefanović objašnjava da pojedinih analitičara i političara nema zato što ne žele da gostuju. Kako je rekao, ili ne žele da gostuju u emisiji sa gostom koji im ne odgovara, ili im ne odgovara tema, voditelj i slično. Stefanović takođe dodaje da potencijalni gosti kad odbiju da dođu onda javno objave da su zabranjeni.
„Kad vas odbiju, sutradan vidite na tviteru ‘Ja sam zabranjen na RTS’, a nije hteo da dođe“, kaže prvi čovek informativnog programa javnog servisa.
Rukovodstvo RTS na javnoj raspravi o programu RTS / Foto: FoNet
U javnom prostoru se, s vremena na vreme, pojave pojedinci koji ukazuju da su persona non grata u programu javnog servisa. Izazov sa ovom vrstom izjava je što je ne možete dokazati, osim ako se zaista ne obelodani neka „crna lista“ gostiju na RTS. Drugi način je da se javnost poziva na elementarnu logiku koji je interes predstavnika kritičke javnosti ili opozicionog političara da ne govori u najgledanijim emisijama javnog servisa, ma ko bio drugi učesnik ili voditelj u emisiji.
Danas, 13. septembar 2015. godine
„I tako pojavi se vest, iz neimenovanih izvora bliskih Varufakisu, da ga zanima saradnja s našim pokretom. Dospesmo i do RTS-a na kome nisam bio od ostavke do danas“, napisao je Saša Radulović, lider pokreta „Dosta je bilo“ u autorskom tekstu za Danas.
I glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković ukazao je na modalitete političkog pritiska na javnom servisu koje gledaoci ne vide.
Tribina „Vremena“, 20. septembar 2015. godine
„Na RTS postoji spisak ljudi koji ne mogu da se pojave nikako. Svi koji vode RTS – ja sam im bio urednik. Oni se ne usuđuju da me pozovu jer ću da lupim nešto. Njihovi političari (iz struktura vlasti) pre emisije dobijaju spisak ko će da učestvuje u emisiji, i ovi kažu neću sa ovim, neću sa onim, pa vas posle zove producent i izvinjava se”, rekao je Dragoljub Žarković.
Istinomer je nedavno pisao o nekritičkoj zastupljenosti vladajuće koalicije i premijera Srbije u informativnom programu RTS čime se dovodi u pitanje zakonska obaveza javnog servisa da poštuje politički pluralitet u svom programu. Istinomer se u pomenutom tekstu poziva na rezultate istraživanja „Javni servisi (ni)su u službi građana” iz jula 2015. godine čiji je autor Dubravka Valić Nedeljković, šefica katedre za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Autorka analize navodi da premijer Aleksandar Vučić i vladajuća Srpska napredna stranka zauzimaju dve trećine Dnevnika 2 RTS-a, što je pet puta više nego kada je došla na vlast 2012. Premijer Vučič je i po broju minuta najzastupljeniji pojedinac. Ističe se i da se uloga medija suzila na prenošenje vesti o radu Vlade Srbije, od kojih su većina protokolarne vesti.
To je jedno od retkih novijih istraživanja ovog tipa, ali se odnosi isključivo na analizu centralne informativne emisije – Dnevnika 2. Uzrok slabe ponude monitoringa programa RTS je, kako su nam rekli istraživači, ne preterano veliko interesovanje donatora za ovu vrstu analize, koja je inače jako skupa.
„Ne želim da polemišem sa istraživanjima, ali informativni program je više od Dnevnika“, rekao je Nenad Lj. Stefanović na javnoj raspravi o programskom sadržaju javnog medijskog servisa RTS održanoj 22. oktobra, dodajući da na RTS ima osam sati informativnog programa, a uskoro će biti i deset.
On za Istinomer navodi da istraživanja imaju mali uzorak zbog čega se često dešava da pojedine interesne grupe tvrde da u dnevniku nisu dovoljno zastupljene žene ili pojedine manjine. Na pitanje da li istraživački centar RTS može da pruži merodavniju analizu svog programa ako već nije zadovoljan analizama nevladinog sektora ili relevantnih institucija za analizu medijskog sadržaja, Stefanović nije mogao da potvrdi da li je takvih istraživanja bilo.
„Nemojmo da potcenjujemo gledaoce. Ljudi imaju izbor, ako misle da mi lažemo, imaju druge televizije. Ja nikad ne stavljam znak jednakosti izmedju gledanosti i kvaliteta“, navodi glavni i odgovorni urednik RTS.
Na pitanje Istinomera da li ga je premijer pitao za prostor koji mu je omogućen u informativnom programu RTS-a, Stefanović je odgovorio:
„Ja sa Vučićem ne razgovaram o tome“.
Osim što su čelnici javnog servisa na javnoj raspravi komentarisali primedbe javnosti koje dovode u pitanje da li RTS ispunjava javni interes u svom programu, menadžment je insistirao i na pritužbama na stalno repriziranje programa. Generalni direktor RTS Dragan Bujošević je, međutim, izneo podatak da u programu javnog servisa RTS, koji počinje od šest ujutru i traje do ponoći, ima tri sata repriznog i 15 sati novog programa. Sasvim je normalna stvar da se serije repriziraju, a većina ljudi uredno gleda reprize, kazao je Bujošević. Kako je rekao, letos je RTS reprizirao „Selo gori, a baba se češlja“ i pritom uspeo da „potuče“ u gledanosti čak četiri turske serije.
„RTS ima manje repriza od BBC-a“, istakao je Bujošević dodajući da najskuplji kablovski kanali „vrte“ jedan film 50 puta godišnje.
On je najavio da će RTS napraviti još 20 sati novog domaćeg programa, a toliko, kako je ocenio, nisu napravile sve ostale televizije zajedno.
Prema podacima RTS, u prvih devet meseci 2015, Prvi program RTS-a je 218 dana bio najgledaniji TV program u Srbiji, TV Pink 51, a TV Hepi četiri dana. U septembru je Prvi program RTS-a bio najgledaniji 21 dan, a TV Pink 9 dana. Kad je reč o rejtingu, prvi program RTS-a je i u septembru 2015 najgledaniji TV program sa ostvarenim rejtingom od 3,6 odsto. Na drugoj poziciji je TV Pink (3,2%), a na trećoj TV Hepi (2,4%). Slede TV Prva (1,6%), TV B92 (1,0%) i Drugi program RTS-a (0,5%). Na rang listi 50 najgledanijih emisija u septembru više od polovine (32) su emisije Prvog programa RTS-a, 14 TV Pinka, tri TV Hepija i jedna emisija TV Prve.
