Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima i repriza Vulinovog scenarija

Veća ovlašćenja policije i veća politička kontrola – šta može da pođe naopako?

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima zajedno sa još pet drugih samo nekoliko nedelja uoči praznika. Posle reakcije stručne javnosti i civilnog sektora iz MUP-a je saopšteno da je javna rasprava ovog Nacrta i Nacrta zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova ipak produžena na zahtev partnera iz nevladinih organizacija.

„Umesto dosadašnjeg trajanja javne rasprave od 8. do 31. decembra, javna rasprava će biti produžena do 22. januara”, rekla je Milica Bondžić, zamenica sekretara MUP-a za Euronews.

Na stolu uporno ostaju odredbe o biometrijskom nadzoru, većim ovlašćenjima ministra ununtrašnjih poslova, kao i policijskih službenika uopšte.

Septembarski scenario 2021.

„Zakon o unutrašnjim poslovima je odličan i stojim iza svake reči napisane u tom zakonu. Podržali su ga svi sindikati u policiji, koji valjda nešto znaju o tome jer se taj zakon odnosi na njih. Podržali su ga i mnogi eksperti koji se bave ovom materijom. Zakon je trebalo da reguliše mnogo važnih stvari, napadnut je iz sve snage od raznog NVO šljama, od raznih špijunskih organizacija. Predsednik Vučić i ja smo dugo razgovarali o tome, obavestio sam ga o informacijama da određene službe koriste ovaj zakon i pripremaju ga kao jedan od razloga za što masovnije proteste, a onda naravno i sukobe sa policijom i državom“, prokomentarisao je u septembru prošle godine ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin na televiziji Pink povlačenje prethodnog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima iz procedure.

„Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima je povučen, moraćete potražiti neki drugi razlog za krv na ulicama Beograda“, insistirao je Vulin u jednom od brojnih saopštenja, objašnjavajući da „predsednička se ne poriče”  i da je ovo njegov lični poraz.

Glavni argument, kako je rekao predsednik Vučić tada, bili su predstojeći izbori.

„Ja sam kriv što se povlači nacrt zakona, izvinio sam se Aleksandru (Vulinu). Razlog toga je što je ostalo šest meseci do izbora, i ne želim da u poslednjih šest meseci donosimo tako važne zakone“, rekao je Vučić, dodajući da nije pogledao taj zakon i da „nema pojma šta piše u tom zakonu”.

„Ušminkana verzija”

Nešto više od godinu dana kasnije, usledila je repriza tog nacrta, sa minimalnim izmenama.

Sagovornik Istinomera iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Bojan Elek kaže da novi dokument u velikoj meri predstavlja samo „ušminkanu verzija starog Nacrta o unutrašnjim poslovima”. 

„Sve što je Ministarstvo unutrašnjih poslova nameravalo da uradi, nastavljeno je”, kaže Elek.

Kontroverzne odredbe nove verzije zakona odnose se na to da ovlašćeno lice može bez naredbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije, kao i da se identitet proverava upotrebom sistema za obradu biometrijskih podataka.

Ono što je značajna razlika u odredbama jeste da je prethodni Nacrt iz 2021. godine zabranjivao „objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja”. Međutim, u novom Nacrtu navodi se da se objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica vrši u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno informisanje.

Naš sagovornik iz BCBP-a navodi da je i dalje ostalo nedorečeno da li će građani biti kažnjavani ako oni budu snimali policijske službenike i kačili ih na mreže.

Advokat Vladimir Tupanjac za Istinomer navodi da novi Nacrt sadrži odredbe koje mogu da budu štetne po ustavom zagarantovana prava i slobode građana Srbije. Konkretno – na pravo na privatnost, pravo na mirno i slobodno uživanje imovine i nepovredivost stana.

Postavlja se pitanje ustavnosti odredbe kojom se predviđa da ovlašćeno službeno lice može i bez naredbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije, ako je to potrebno radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, a što uključuje i postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili da je izvršeno krivično delo, navodi Tupanjac. 

„Ustavom je zajemčeno pravo građana na nepovredivost stana, na taj način što je propisano da je stan nepovrediv i da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da držalac stana ima pravo da sam ili preko zastupnika sa još dva svedoka prisustvuje pretresanju.

Bez odluke suda, prema njegovim rečima, ulazak u tuđi stan i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeno je samo ako je to neophodno zbog „neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom”.

„MUP je prilikom izrade Nacrta neosnovano proširio ustavni osnov za ulazak u tuđi stan bez odluke suda, na taj način što je otklanjanje neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu proširio i na postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili da je izvršeno krivično delo”, kaže on.

MUP ne odustaje od kamera

Kao i u prvoj verziji i u novom u Nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima nalazi se provera identiteta upotrebom sistema za obradu biometrijskih i drugih podataka. 

Biometrija se odnosi na tehnologije koje mere i analiziraju karakteristike ljudskog tela kao što su DNK, otisci prstiju, mrežnjače i dužice oka, šabloni glasa, šabloni lica, tela, hoda. Biometrijski podaci građana spadaju u posebno osetljive podatke o ličnosti.

Naši sagovornici navode da i pored brojnih kritika javnosti i toga što nije dokazana neophodnost ove metode koja bi uticala na ljudska prava, MUP nije odustao od ideje masovne biometrijske obrade podataka.

Advokat Tupanjac navodi da je ključna razlika u odnosu na raniji Nacrt to što je propisano da će ova odredba da se sprovodi po postupku za primenu posebnih dokaznih radnji, koje podrazumevaju da policija podnosi inicijativu javnom tužiocu, a on nadležnom sudiji.

„Ovo jeste bolje rešenje od onog koje je sadržao raniji nacrt, ali prostora za zloupotrebe i dalje ima”, navodi Tupanjac i dodaje da osim prava na privatnost, korišćenje ovih tehnologija može neopravdano i nesrazmerno ograničiti i druga prava građana, pre svega slobodu govora i izražavanja i slobodu mirnog okupljanja. 

Bojanu Eleku iz BCBP-a deluje da su odredbe za biometriju usmerene ka protestima i ka građanima.

Ministru više kontrole u rukama

Zanimljiv član nacrta, ističu naši sagovornci, odnosi se na to da  policijskom službeniku može prestati radni odnos i pre ispunjenja uslova za penziju – na lični zahtev ili na osnovu odluke ministra.

Advokat Vladimir Tupanjac naglašava da postoji veliko nepoverenje građana prema policiji, zbog mnogih slučajeva zloupotrebe policijskih ovlašćenja u bliskoj i daljoj prošlosti. Jedan od uzroka nepoverenja je, podseća,  i preterani politički uticaj na operativni rad policije.

„Iako Nacrt deklarativno proklamuje operativnu nezavisnost policije, suštinski je ona obesmišljena propisivanjem posebnih ovlašćenja ministra koja se sastoje u mogućnosti da u vezi sa radom policije zahteva posebne izveštaje i da izdaje obavezne instrukcije i stručna uputstva”, objašnjava Tupanjac.

O političkoj kontroli govori i Elek iz BCBP-a, upravo govoreći o tome da direktor može u određenim situacijama da šalje u penziju zaposlene, a da i dalje ima preterani upliv u operativni rad policije.

„Nad policijom postoji veća politička kontrola, a sa druge strane policija ima veća ovlašćenja, a gde nema sistema nadzora i kontrole, građani su tu na gubitku”, zaključje Elek.

Naslovna fotografija: Canva