Najzad ono najneophodnije – još jedna deklaracija
Na Sretenje ćemo doneti srpsku Narodnu deklaraciju koja će garantovati Vojvodinu u Srbiji, saopštio je predsednik Srbije u trenutku dok širom zemlje traju masovni protesti, a studenti pozivaju građane da se baš tog 15. februara sretnu na velikom skupu u Kragujevcu.
A od kada je u proleće 2017. preuzeo funkciju predsednika Srbije, Aleksandar Vučić konstantno, u različitim intervalima, najavljuje pisanje, donošenje i usvajanje deklaracija koje, po pravilu, sadrže pojmove koji bi trebalo da deluju mobilišuće i da pozivaju na sabornost – srpstvo, narod, nacija, opstanak, očuvanje, zaštita. Sve one imaju još jednog zajedničkog činioca – Milorada Dodika, čije je učešće u njihovom donošenju (izgleda) neizbežno.
Ovoga puta, prema Vučićevoj proceni, vreme je za zaštitu Vojvodine. Deklaracijom.
'Mogli ste to da čitate, od svih hrvatskih i sarajevskih medija, mora da se završi Vojvodina. Šta da se završi u Vojvodini? Oni ne razumeju ni koliki je procenat srpskog stanovništva danas tamo, ali i koliki je procenat svih ostalih - od naše mađarske braće, slovačke, rumunske, svih ostalih, koji ne žele nigde drugo osim da žive u Srbiji. (…) Donećemo Narodnu deklaraciju, to će biti veoma ozbiljan tekst, to je srpska Narodna deklaracija, a onda ćemo morati da razgovaramo i sa našim mađarskim koalicionim partnerima iz Saveza vojvođanskih Mađara, šta je to što oni još traže da uđe u deklaraciju ili eventualno nešto da iz Narodne deklaracije izađe, da bismo takvu deklaraciju, koja bi garantovala Vojvodinu u Srbiji, usvojili i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.”
„Vojvodina nije tek deo Srbije, Vojvodina jeste Srbija, Vojvodina je ime, a Srbija prezime, i kao što Srbije nema bez Vojvodine, tako ni Vojvodina ne može postojati izvan Srbije“, zaključuje se u novoj deklaraciji, prenose „Večernje novosti“.
Deklaracija o opstanku srpskog naroda
U avgustu 2017, na samom početku svog prvog predsedničkog mandata, Vučić je u Gradskoj kući u Novom Sadu održao sastanak sa Srbima iz regiona, nakon koga je tadašnji generalni sekretar u Predsedništvu Srbije Nikola Selaković saopštio da će na jesen Srbija i Republika Srpska „izaći sa deklaracijom o zajedničkom i objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju minimuma nacionalnih principa za opstanak srpske nacije i naroda“.
'Selaković je rekao da to neće biti samo deklaracija, već i neka vrsta programskog dokumenta. Objasnio je da će na jesen, 25. ili 26. novembra, kada ulazimo u stotu godišnjicu prisajedinjenja Srema, Banata i Bačke Kraljevini Srbiji, ili 1. decembra povodom formiranja Kraljevine SHS, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik predstaviti deklaraciju.'
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je nakon tog sastanka da u regionu postoje ozbiljni problemi „u vidu urušavanja srpskog nacionalnog identiteta“.
Mesec dana kasnije, Vučić je na Vukovom saboru u Tršiću govorio o važnosti usvajanja te deklaracije.
„Deklaracija o opstanku srpskog naroda, koja bi uskoro trebalo da se nađe i pred poslanicima Srbije i Srpske, obuhvatiće pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma, na izučavanje i negovanje srpske kulture, istorije i slobodarske tradicije. Očuvanje nacionalne geografije, zaštitu srpskog kulturnog istorijskog nasleđa i pravo na informisanje na srpskom jeziku. Zluradima još jednom poručujem da deklaracija nema nikakve veze ni sa kakvim hegemonizmom i šovinizmom, već deklaracija i svi ostali slični koraci imaju za cilj samo i jedino da pravovremeno i adekvatno zaštite srpski jezik i pismo, kao jedan od najbitnijih delova celokupne srpske kulture. Da zaštitimo i sačuvamo srpski narod, a to ne može, a i da hoće, neće uspeti da nam zabrani niko. To je najmanje što možemo da učinimo i što dugujemo jednom od najvećih srpskih sinova, Vuku Stefanoviću Karadžiću i njegovom delu.”
Nekoliko dana ranije, predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da rad na deklaraciji o opstanku srpskog naroda „dobro napreduje“ i da bi tekst trebalo da u novembru bude usvojen u parlamentima Srbije i Republike Srpske.
“Želimo da dođemo do najboljeg mogućeg dokumenta i zato ćemo u celi proces uključiti veliki broj ljudi koji imaju šta da kažu o položaju i budućnosti Srba na ovim prostorima', naglasio je Dodik. On je rekao za 'Večernje novosti' da timovi iz Srbije i Republike Srpske intenzivno rade na tome. On je naveo da će se pre završetka dokumenta, najverovatnije, još jednom sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i političkim predstavnicima Srba iz regiona.'
Najavljeni rokovi su prošli, deklaracija nije usvojena, a početkom 2018. generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković najavljuje Deklaraciju o očuvanju srpskog jezika i kulture, ističući da je „reč o pravno-političkom aktu koji Srbima treba da omogući ono što je normalno za svaki narod u Evropi i svetu“, a to je „da zaštiti obeležje njihovog identiteta, naš srpski jezik, naše ćirilično pismo“.
'Deklaracije o očuvanju srpskog jezika i kulture je završena i spremna je za potpisivanje i usvajanje', izjavio je danas generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, navodeći da je reč o aktu koji treba da zaštiti obeležje srpskog identiteta, a to su srpski jezik i ćirilično pismo. Reč je o pravno-političkom aktu koji Srbima treba da omogući ono što je normalno za svaki narod u Evropi i svetu, a to je da zaštiti obeležje njihovog identiteta, naš srpski jezik, naše ćirilično pismo', rekao je Selaković gostujući na RTS-u. Deklaracija će, kaže Selaković, zapravo biti Aneks Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima, a biće fokusiran samo na jedno pitanje, a to je pitanje očuvanja obeležja srpskog nacionalnog identiteta srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Važno je da je Deklaracija završena. (Predsednik RS Milorad) Dodik rekao je da će najverovatnije na Sretenje biti usvojena i nadam se da će biti tako. Uveren sam da ona neće biti mrtvo slovo na papiru', naglasio je Selaković.'
A na Sretenje oglasio se predsednik Vučić.
'Ja sam kriv što danas nije objavljena, zato što sam zamolio predsednika Dodika da nam dozvoli nekoliko dana ili nedelja da, iako smo taj tekst odavno sačinili i više redakcija napravili i, rekao bih, sa mnogo ljudi razgovarali, ali ne bih da idemo u skupštinsku proceduru, pa ni na Vladu pre nego što se razgovara sa svim važnim političkim činiocima i u Srbiji, a želeo bih da dobijemo i za papir koji bismo donosili širu međunarodnu podršku, a ne široku međunarodnu osudu', rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.'
Dodik je kazao da je dogovor da se sa deklaracijom sačeka dok prođu izbori u Beogradu.
'To je tačno tako, treba osigurati opštu podršku. Predsednik Vučić je rekao da ne želi da jedan tako važan dokument padne u završne dane predizborne kampanje u Beogradu pa da se svi ostrve na tu deklaraciju i da ona izgubi, pa mislim da je on u pravu, da treba da je finalizujemo nakon beogradskih izbora', rekao je Dodik.'
Ipak, do usvajanja te deklaracije nije došlo. Dve i po godine kasnije, u avgustu 2020, nakon sastanka predsednika Srbije sa predstavnicima Republike Srpske i Miloradom Dodikom, u to vreme članom Predsedništva Bosne i Hercegovine, saopšteno je da je doneta odluka da Srbija i RS slave zajednički praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave – 15. septembar, kada je probijen Solunski front. Godinu dana potom, u avgustu 2021, predsednik Srbije navodi da je Dodiku predao prednacrt Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćiriličkog pisma koji bi trebalo da usvoje Skupštine Republike Srpske i Skupština Srbije na Dan nacionalnog jedinstva 15. septembra.
'Ugostio sam danas Milorada Dodika, srpskog člana Predsedništva BiH. Vodili smo suštinske razgovore o budućnosti celog regiona, posebno razmatrali inicijativu Otvoreni Balkan, ali i konkretne projekte, poput izgradnje dela auto-puta od Kuzmina do Bijeljine. Saglasili smo se da je saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena. Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje. Stoga, želim da obavestim javnost da sam predsedniku Dodiku predao prednacrt Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma koji bi trebalo da usvoji Skupština Republike Srpske i Skupština Republike Srbije na Dan nacionalnog jedinstva 15. septembra.'
Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma usvojile su dve Skupštine na novoustanovljeni praznik. Tadašnji predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kazao je da su dva parlamenta „dala svoj doprinos Danu nacionalnog jedinstva, slobode i nacionalne zastave“ i napomenuo da je to „jedan veliki doprinos koje će generacije iza nas videti kakvi će biti efekti toga“.
'Razlozi za donošenje ovog zakona, kako se navodi u obrazloženju, sadržani su u potrebi da se ustanove dodatne mere čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma kao kulturnih i tradicionalnih vrednosti, i pospeši šira upotreba ćirilice u javnom životu, s obzirom na njen istorijski, kulturni i identitetski značaj. Njime je predviđeno da ćirilicu moraju da koriste svi koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala. Drugi skup mera je stimulativne prirode i on je prvenstveno usmeren na privatni sektor, a pre svega na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu. (...) Vlada Srbije, po ovom zakonu, osniva Savet za srpski jezik, koji prati i analizira stanje u oblasti njegove upotrebe u javnom životu i sprovođenje mera radi zaštite i očuvanja ćirilice, a zadatak mu je i da daje preporuke, predloge i stručna mišljenja. Za kršenje odredbi novog zakona predviđene su novčane kazne od 50.000 do 500.000 dinara. Suština amandmana je da obavezno ćiriličko pismo u slučaju srpskog jezika neće uticati na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina.'
Svesrpski sabor i nova deklaracija
U martu 2024. Vučić na Instagramu objavljuje da je u toku „jedan od najznačajnijih sastanka sa Njegovom svetosti patrijarhom Porfirijem i predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom“, a da će „nešto više informacija o sadržaju razgovora saopštiti tokom večeri“.
A onda je saopšteno kako je doneta odluka da se 5. i 6. maja organizuje veliki Vaskršnji sabor Srbije i Republike Srpske, na kome će biti doneta nova deklaracija.
'Posle višesatnih razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, u prisustvu patrijarha Porfirija, zajednički je donet zaključak da 5. i 6. maja u Beogradu i drugim delovima Srbije održi veliki Vaskršnji sabor Srbije i Republike Srpske, saopšteno je posle sastanka. Na tom Saboru biće donete važne odluke o opstanku srpskog naroda na svojim ognjištima, njegovom ekonomskom napretku, očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma i zajedničke kulturne baštine, navodi se u saopštenju. Nova Vlada Srbije i Vlada Srpske pripremiće deklaraciju i moguće druge opštepravne akte koje će u istom tekstu podneti na usvajanje Narodnim skupštinama Srbije i Republike Srpske.'
Desetak dana kasnije, novi sastanak, ovog puta samo Vučića i Dodika, posle koga je, opet na Instagramu, saopšteno da „pripreme za veliki Vaskršnji sabor teku odlično“, a predsednik Srbije kazao je da je „uveren da ćemo do tada pripremiti veliki broj važnih i korisnih odluka za naš narod“.
Međutim, kako se približavao najavljeni datum bilo je jasno će Sabor morati da bude odložen.
'Odgovarajući na pitanje da li će Vaskršnji sabor biti odložen, Dodik je rekao da čeka da se čuje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da se dogovore. 'Vaskršnji sabor je zakazan u jednoj drugoj atmosferi u kojoj nije bilo priče o rezoluciji o Srebrenici u UN, niti o prijemu samoproglašenog Kosova u Savet Evrope', rekao je Dodik, preneo je Tanjug pisanje Srne.'
Dva dana kasnije, kako je saopšteno, „predsednik Vučić je prihvatio ideju predsednika Dodika“, pa je dogovoreno da datum održavanja Sabora bude određen „neposredno po okončanju održavanja Generalne skupštine UN i glasanja o rezoluciji.“
Početkom maja u dvodnevoj poseti Beogradu bio je kineski predsednik Si Đinping, Generalna skupština UN 23. maja usvojila je Rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, a 2. juna održani su još jedni beogradski i izbori u više od 60 lokalnih samouprava.
A onda je, 8. juna u Beogradu, u danu kada je održan Svesrpski sabor, usvojena Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Predsednik RS Milorad Dodik rekao je da je ta Deklaracija „suštinski nacionalni dokument koji daje odgovor na brojne izazove“, da „govori o tome da srpski nacionalni interes nema alternativu“, a predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević ocenio je da je u pitanju „istorijska odluka“.
'Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da su u samoj Deklaraciji pažljivo birane reči, i da je govoreno o svemu. On je rekao da se u Deklaraciji govori o Kosovu i Metohiji, poštovanju Rezolucije 1244, ali se jasno govori i o dijalogu kao suštinskom načinu rešavanja problema između Srba i Albanaca i jer, kako je rekao, ne postoji drugo rešenje sem dijaloga i insistiranja na poštovanju Briselskog sporazuma i ispunjavanja obaveza o ZSO. Srbija je, kako je dodao, uvažila neke zahteve RS, jer je važna sabornost. On je rekao da je bio čvrst kada su neki tražili da se Deklaracija ne donese, kao i u UN, rekao je Vučić i dodao da u samoj Deklaraciji postoji jedna tačka koja govori o čuvanju tradicionalnih prijateljstava, onih koja smo uvek umeli da čuvamo i u najtežim mogućim vremenima.'
Parlament Republike Srpske usvojio je Deklaraciju početkom jula, a Skupština Srbije krajem tog meseca.
'U Deklaraciji se konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba, kao i da se ne podržava rezoluciju o Srebrenici. Deklaracija sadrži 49 zaključaka, stavova i ciljeva koje je u dobroj veri i u cilju očuvanja mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, kao i u cilju intenziviranja i produbljivanja saradnje i međusobne zaštite usaglasio Svesrpski sabor srpskog naroda Srbije i Srpske.'
Naslovna fotografija: Instagram@buducnostsrbijeav
