Narodna banka Srbije ne odgovara za štetu ako radi „u dobroj veri“
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i njeni saradnici neće odgovarati za eventualnu štetu koju centralna banka nanese građanima, osim ako se dokaže da “nisu postupali u dobroj veri”. To predviđa član 86b Zakona o Narodnoj banci Srbije. Iako je Ustavni sud pre nekoliko dana objavio odluku da je upravo taj član Zakona o Narodnoj banci Srbije neustavan, on ipak i dalje važi. Naime, Ustavni sud Srbije je odluku o neustavnosti člana 86b Zakona o NBS doneo 23. decembra 2014. godine i ona se odnosi na zakon o centralnoj banci iz 2010. godine. Međutim, nakon presude Ustavnog suda, Skupština Srbije je 3. februara ove godine izglasala Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije u koji ponovo ubacuje član 86b, doduše sa malo izmenjenim tekstom.
Foto:Fonet
Tako u zakonu iz 2010. godine prva rečenica člana 86b glasi:
“Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili nepažnjom.”
A u zakonu iz februara ove godine prva rečenica člana 86b glasi:
„Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.“
Foto:Printscreen/Istinomer
Tako, odluka Ustavnog suda ne važi za član 86b iz zakona koji je donet u februaru ove godine. Ipak, neki mediji su preneli informaciju da je Ustavni sud razmatrao aktuelni član 86b. Zabunu je unelo to što je Ustavni sud svoju odluku, koju je doneo u decembru 2014. godine, objavio tek 7. maja ove godine u „Službenom glasniku“.
Iako Ustavni sud tada još nije objavio svoju odluku, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je početkom godine, kada je učestvovala u raspravi o izmenama Zakona o NBS u Skupštini, znala za nju. Zato je NBS kao predlagač uneo izmene člana 86b. Guvernerka je to u Skupštini Srbije objasnila:
“Član 86b. raniji i ovaj sada, promenjen je u jednoj sitnoj stvari gde se kaže – ako onaj ko radi kontrolu i superviziju napravi propust u dobroj veri. Znači ne nemarom i nepažnjom, nego verujući da radi ispravno, taj ima zaštitu. Ali, ako stranka kojoj se ne osporava pravo da utvrdi da je njoj naneta šteta tim postupanjem, bilo kom građaninu, dokaže da je ipak reč o nepažnji ili propustu, iako Narodna banka takvog svog funkcionera ili čoveka koji radi kontrolu štiti, tražiće od njega da regresno naplati i troškove odbrane što je stajala iza njega do trenutka dok se nije dokazalo da je on u dobroj veri napravio propust. To je novina u kojoj NBS poštuje standard iz EU, po kojem onaj ko radi superviziju i ide u kontrolu ne sme da drhti nad time što će mu neko, osnovano ili neosnovano, sutra podneti krivičnu prijavu. To postoji od 2010. godine. Sada je poboljšano na teret odgovornosti NBS, i neko kaže – pogledajte šta sada Jorgovanka radi. Ne, guverner Jorgovanka. To je praksa Belgije, Poljske, Velike Britanije.”
Otvoreni parlament, 30. 1. 2015. godine.
Otvoreni parlament, 30. 1. 2015. godine.
Foto:Fonet
Guvernerka je tada uputila i kritiku da Ustavni sud nije dovoljno poštovao instituciju na čijem je ona čelu.
“Ni za jedno slovo ni zarez nismo izmenili rešenje, već smo poštujući Ustavni sud, koji nije, javno kažem, dovoljno poštovao Narodnu banku, pa nismo čak ni imali uvid u pismena bila predmet odlučivanja, poništio je ovu odredbu. Još nije ni objavljena. Ali, ovo je prilika u kojoj smo, pored naše odgovornosti za superviziju finansijskih platnih institucija i sve što treba da radimo, uneli i odredbu koja je i tada na zahtev međunarodnih finansijskih institucija kao dostignut nivo slobode da se radi svoj posao od strane inspektora i funkcionera uveden tada u zakon.”
Otvoreni parlament, 30. 1. 2015. godine.
Otvoreni parlament, 30. 1. 2015. godine.
Na pitanje Istinomera ko je bio pokretač inicijative za ocenu ustavnosti člana 86b Zakona o NBS, u Ustavnom sudu nam je kratko odgovoreno da je taj predmet „formiran povodom inicijative građanina iz Novog Sada“.
Eksperti smatraju da je neobično to što je Ustavni sud toliko čekao sa objavljivanjem odluke, jer iako je doneo odluku o neustavnosti člana 86b, ta odluka stupa na snagu tek nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. A kada je objavljena, član na koji se odluka odnosi više nije ni važio. Ekonomista Milan Kovačević pita se da li se u ovom slučaju poštovao princip podele vlasti.
„Praktično, ovde je ostavljeno vremena instituciji, u ovom slučaju NBS-u, da otkloni ovu zamerku. Nemam objašnjenje za to neobjavljivanje odluke, ali moramo da se zapitamo da li se tu poštovao princip podele vlasti na izvršnu – u ovom slučaju NBS, sudsku – Ustavni sud i zakonodavnu – Skupština, ili je možda sve rađeno u dogovoru ova tri stuba vlasti“, kaže Kovačević za Istinomer.
Foto:Fonet
Ustavni sud je svoju odluku o neustavnosti člana 86b Zakona o Narodnoj banci Srbije obrazložio time da on nije u skladu za članom 35. stav 2 Ustava Republike Srbije.
„S tim u vezi, Sud posebno ističe da iz formulacije odredbe člana 35. stav 2. Ustava na nedvosmislen način proizlazi da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Prema tome, na osnovu jezičkog i ciljnog tumačenja ove ustavne odredbe, po mišljenju Suda, proizlazi da Ustav ne vezuje pomenutu garanciju prava na naknadu štete u navedenim slučajevima za ostvarenje bilo kog drugog uslova vezanog za opredeljivanje stepena krivice štetnika koji je svojim postupanjem prouzrokovao štetu trećim licima. Na drugoj strani, Ustavni sud ukazuje da pitanje neposredne odgovornosti članova pojedinih organa, odnosno zaposlenih lica u Narodnoj banci Srbije prema trećim licima kojima je šteta prouzrokovana treba posmatrati odvojeno od pitanja odgovornosti Narodne banke Srbije kao pravnog lica. U tom kontekstu, Sud ukazuje da je odredbom člana 35. stav 3. Ustava prepušteno zakonodavcu da određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. Smisao i cilj ove ustavne odredbe je da se zakonom preciziraju posebna pravila, odnosno uslovi pod kojima oštećeni imaju pravo da zahtevaju naknadu štete neposredno od lica koja su tu štetu prouzrokovala.”
Posle objavljivanja odluke Ustavnog suda i informacija u pojedinim medijima da zaposleni u NBS neće odgovarati ako oštete građane, reagovala je i NBS.
„Zakon o Narodnoj banci Srbije ne isključuje, niti je ikada isključivao odgovornost NBS za štetu koja nastane u obavljanju njenih poslova, kako se to netačno i tendenciozno navodi u nekim medijima povodom objavljivanja odluke Ustavnog suda. Naprotiv, ova odgovornost Zakonom je uređena u skladu sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima centralnog bankarstva i prudencionog nadzora nad finansijskim institucijama. To znači da ni pre, ni nakon donošenja pomenute odluke Ustavnog suda nikada nije postojala dilema da li Narodna banka Srbije i njeni zaposleni treba da budu odgovorni za štetu koja eventualno nastane u obavljanju njenih poslova, već se razmatralo pitanje da li ta odgovornost može biti apsolutna, neograničena i objektivna, bez obzira na krivicu. NBS naglašava da je domaća sudska praksa, nezavisno od odredaba Zakona o Narodnoj banci Srbije i odluke Ustavnog suda, iskristalisala stavove prema kojima ne postoji neograničena objektivna odgovornost državnih institucija za štetu koja se prouzrokuje trećim licima”, navodi se u saopštenju NBS.
