Ne pitajte me o izbornoj prevari, na redu je „New Deal”

Srbija nema vremena da se time bavi, jer je, kaže predsednik Vučić, čeka Nju dil (New Deal) ili Maršalov plan. Ili kako god se zvalo nešto navodno fenomenalno što će da posluži kao novi spin, a desiće se u naredne četiri godine, dok je on predsednik. Radiće se, gradiće se, već su počele podele turističkih vaučera, najave nove pomoći, Davos, bilo šta što polako baca u zaborav činjenicu da su nedavno uopšte održani neki izbori.

Tvrdnje (i dokazi) o izbornim manipulacijama, izvodi „crno na belo” o fantomskim biračima koje je objavila Crta (i to samo prvi nalaz), monitorinzi o medijskim neslobodama i svedočenja o svim vrstama pritisaka na zaposlene u javnom sektoru, sada samo smetaju i zato će vlast, kaže, požuriti. Protest nakon pauze okupio je nekoliko hiljada ljudi, ostaje još rasprava Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, a nade da će biti poništavanja izbora – sve je manje.

‼️ Istražujući informacije dobijene od građana i ukrštajući ih s bazom podataka koju je već objavio @istinomer i javno dostupnim podacima iz biračkih spiskova, došli smo do novih zaključaka – onih koji potvrđuju i pojačavaju sumnje u teške manipulacije biračkim spiskom s ciljem… pic.twitter.com/lRhddd5HHd

— CRTA (@CRTArs) January 16, 2024

U međuvremenu, podsetimo se koji su rokovi za formiranje novih institucija vlasti. Da li će, kao što je najavljeno, posao biti završen brzo ili će se kao i do sada govoriti da se žuri, a zapravo čekati „minut do 12”?

Planovi za preporod važniji od svega

Dan pošto je objavljen ukupni izveštaj o rezultatima izbora za narodne poslanike Skupštine Srbije, predsednik se pojavio u obilasku Vojnobezbednosne agencije i u direktnom prenosu na više televizija sa nacionalnom frekvencijom između ostalog govorio o izborima i rokovima za formiranje nove vlade.

Iskoristio je priliku da se poistoveti sa Ruzveltom po ko zna koji put najavljujući Nju Dil (New Deal), kakav je bio američki nacionalni program predsednika Frenklina Ruzvelta sprovođen u razdoblju od 1933. do 1938. godine, kako bi doneo ekonomsko olakšanje zbog teških posledica Velike depresije. Program je podrazumevao izvođenje javnih radova o trošku države, davanje povoljnih kredita farmerima i bankarima, kao i državnu kontrolu privrede, naročito kontrolu cena.

„Mi nemamo vremena, već sledeće nedelje predstavljamo novi program, neku vrstu Nju dila, Maršalovog plana za Srbiju, i čeka nas veliki posao”, rekao je Vučić, pominjući i Maršalov plan iz 1947. godine, koji  je bio službeni plan SAD o obnovi posleratne Evrope, a koji je trajao četiri godine.

Nije ovo prvi put da Vučić i njegovi saradnici najavljuje velike planove posle kojih će svi osetiti „dramatično” povećanje standarda i zaposlenosti. 

I pre više od deset godina Vučić se sa mesta prvog potpredsednika vlade pozivao na Maršalov plan, odnosno najavljivao da će u novoj vladi sedeti stručnjaci koji bi trebalo da do 2023. Srbiji obezbede „bolji život”. Kad kažemo stručnjaci, mislimo između ostalih na Lazara Krstića, kojeg je Vučić tada doveo kao veliku zvezdu. 

„Rekao sam mu da će sve biti mnogo gore nego što misli. Da su trenuci slave kratki, da posle toga dolazi kritika, jer u Srbiji svi pokazuju svoju snagu ako nekoga što jače opsuju. To, sine, i tebe čeka. Ako si spreman to da prihvatiš, uđi u arenu. Ako nisi, onda nemoj ni ulaziti. Da će te neko čuvati u staklenoj kugli, da ćeš biti zaštićen – nećeš. Ja ću ti pomoći, ja ću te štititi od svih teških poteza, reći ću da je to naša zajednička ideja, pa će to iskoristiti da udare po meni. Ali moraćeš da očvrsneš, da se tučeš, da se boriš, jer sve reforme koje mislimo da sprovedemo bolne su i teške, ali napraviće nam normalnu zemlju”, rekao je Vučić Krstiću (u avgustu 2013. godine) koji je iz vlade „pobegao” posle manje od godinu dana.

Iste godine u decembru tadašnji ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević izjavio je da bi „realizacijom projekta Kanala Morava i gasovoda Južni tok, Srbija napravila svoj „Nju dil”, koji bi zemlju izvukao iz recesije i „preselio” je u grupu država sa bar 10 milijardi dolara investicija godišnje.  (U to vreme projekat Kanal Dunav- Morava- Vardar- Solun- Egejsko more, dug 650 kilometara, shvatan je ozbiljno i o njemu se pisalo u medijima kao o mogućnosti za kreiranje čak 100 hiljada radnih mesta). 

Posle poplava 2014. godine guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković najavljivala je takođe Nju dil, odnosno mogućnost da masovni javni radovi i radne akcije zaista budu deo rešenja za saniranje posledica katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju. Plan nije ostvaren zbog nedostatka sredstava.

To nije sprečilo vlast da 2019. godine predstavi plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina.Tada je najavljeno uvođenje dualnog obrazovanja na fakultete, 90 miliona evra za razvoj veštačke inteligencije, 500 miliona evra u cilju podsticanja mladih ljudi da ostanu u Srbiji, više od pet milijardi evra u putnu infrastrukturu, veliki novac (bez brojke) u stadione i hale, 150 miliona za Kosovo, 100 za saradnju sa Republikom Srpskom…

U subotu, ili kako je najavio predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević – na Svetog Jovana, predsednik Vučić će predstaviti plan do 2027. godine, do izložbe EXPO zbog koje se Srbiji toliko žuri i koja će „promeniti Srbiju”. Vučić je u avgustu prošle godine naveo da će svi projekti, planirani da se urade u naredne četiri godine, koštati oko 12 milijardi evra, a da će istovremeno sa pripremama za EXPO biti realizovan i projekat „Zapolovite Srbijom”, u koji će biti uloženo više od 150 miliona evra. U subotu se očekuje još detalja, možda i novih najava plana na čijoj će realizaciji buduća vlada, kako je najavio Vučević, raditi zajedno sa predsednikom. (Izvor Studio B, 15. januar 2024.).

Kada je reč o novoj vladi Srbije, Vučić je više puta rekao da će i ona svakako biti formirana u zakonskom roku , ali da baš zbog pomenute žurbe, on očekuje da bude i zvanično konstituisana do marta.

Kako je bilo do sada?

Poznato je da od objavljivanja konačnih rezultata do konstituisanja skupštine ne sme proći više od trideset dana, dakle taj rok bi ove godine bio 11. februar. Iako su najavljeni prigovori koji još nisu razmotreni, postoje krivične prijave Crte zbog zloupotrebe biračkih spiskova, ukazano je na brojne dokaze – ukoliko nadležni sve prigovore odbiju, kao što su to činili do sada, rokovi ostaju isti. Takođe, oni koji se smatraju oštećenim na kraju se mogu obratiti Ustavnom sudu, koji nema rok za donošenje presude, tako da se njihov odgovor svakako neće čekati. (Ilustracije radi, pokret Kreni-promeni podneo je ustavnu žalbu zbog toga što parlament ignoriše narodnu inicijativu o zabrani kopanja litijuma još u novembru 2022. godine i do danas sud nije rekao da li je Ustav prekršen).

Prema podacima Otvorenog parlamenta poslednja tri izborna ciklusa ista ova vladajuća većina čekala je sam istek tog roka, pa je skupština 2016. i 2020. konstituisana dvadeset osmog dana, dok je 2022. čekao 27. dan zadatog roka. Najkraće se čekalo 1990. godine kad je parlamentu trebalo samo dva dana da se sastane, zatim 2007. kada je posao obavljen za pet dana ili 2000. za deset.

Republička izborna komisija objavila je u petak konačne rezultate izbora, te je od tog trenutka počeo da teče rok u kom Skupština mora da se konstituiše. Do kada mora biti održana konstitutivna sednica Skupštine? 🧵👇 pic.twitter.com/uZ1WcUzzvW

— Otvoreni Parlament (@O_Parlament) January 16, 2024

Rok za formiranje Vlade je 90 dana od dana konstituisanja Narodne skupštine, tako da se konsultacije i dogovori mogu odlagati do početka maja.

Ako se setimo 2022. godine i tada je predsednik Vučić govorio da će vlada biti formirana znatno pre isteka roka od tri meseca. Međutim, iako su izbori održani 3. aprila , skupština je konstituisana 1. avgusta, a vlada je formirana tek 26. oktobra, odnosno, pred sam istek zakonskog roka.