Ne zna se ko (ni)je javni funkcioner

U Skupštini danas nisu mogli da se saznaju odgovori na navedena pitanja, ali je pre početka rasprave nevladin sektor uputio upozorenje da se takvim tumačenjem zakona veliki broj funkcionera oslobađa obaveze da prijavi imovinu ili bude kontrolisan.

Konkretno, na dnevnom redu je predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 1. tačke 3) Zakona o sprečavanju korupcije, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čijem čelu je Jelena Žarić Kovačević, koja će predlog naredih dana i obrazlagati.

Dodatno je interesantno što Agencija za sprečavanje korupcije, kao samostalan i nezavisan državni organ koji je nadležan za sprovođenje i tumačenje ovog zakona, nikada nije obavestila ni javnost, ni Narodnu skupštinu da postoji problem prilikom tumačenja i primene u praksi pojma javnog funkcionera u postupcima koji su se vodili pred Agencijom.

Koliko je poznato, Agencija nikada parlamentu nije uputila inicijativu da se usvoji autentično tumačenje pojma “javni funkcioner”, već je to bez obrazloženja odboru uputio šef poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – Za našu decu” Aleksandar Martinović.

Kako je navedeno u dokumentu, član koji treba rastumačiti kaže da je “javni funkcioner svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti.”

U nastavku je navedeno autentično tumačenje koje glasi: “Ovu odredbu treba razumeti tako da se odnosi i primenjuje na lica koja su neposredno birana od strane građana i lica koja bira, imenuje ili postavlja Narodna skupština, Vlada Republike Srbije, skupština Autonomne pokrajine, Vlada Autonomne pokrajine i organa jedinice lokalne samouprave.”

Da li to znači da javni funkcioneri nisu oni koje imenuje predsednik države i ministar ili će ipak to naknadno da padne pod ovo “svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti”. S tim što, ako je tako, šta će nam autentično tumačenje koje izdvaja samo skupštinu, vladu, pokrajinu i lokal?

Transparentnost Srbija upozorila je da bi se ovakvim tumačenjem značajno suzio obim primene Zakon o sprečavanju korupcije. Naime, nijedna zabrana, obaveza ili ograničenje iz ovog zakona više ne bi važila za nekoliko hiljada javnih funkcionera, među kojima su i nosioci nekih od ključnih državnih funkcija. Pre svega, istakli su da se funkcionerima više ne bi smatrale sudije i zamenici javnih tužilaca koje su na tu funkciju izabrali Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, generalni sekretar i druga lica koja imenuje predsednik Republike, kao ni direktori škola koje imenuje ministar prosvete.

I u analizi Crte navedeno je da se ubedljivo najveći broj postupaka pred Agencijom za sprečavanje korupcije vodi protiv direktora osnovnih i srednjih škola koji su istovremeno i odbornici u skupštinama lokalne samouprave ili su u sukobu interesa zbog zapošljavanja članova porodice. Kako je istakao pravni ekspert Vladimir Tupanjac, možda i najbesmislenija situacija mogla bi se desiti u Ustavnom sudu tako što bi od 15 sudija, petoro koje bira Narodna skupština bili javni funkcioneri, dok bi petoro koje imenuje predsednik ili petoro koji se biraju na predlog Visokog saveta sudstva i Državnog veće tužilaca – izgubili status javnog funkcionera.

Inače, kako je obrazložio Tupanjac, možda šira javnost ne zna – autentična tumačenja nisu samo tumačenja koja se mogu prihvatiti ili ne. To su nove pravne norme koje se moraju poštovati.
Pojam je manje poznat zato što je potreba za autentičnim tumačenjem bila mnogo ređa, a prečesta potreba za dodatnim tumačenjima, kako kažu pravnici, ukazuje na loš kvalitet zakonskog rešenja.

Da li će sporno autentično tumačenje biti i usvojeno, javnost će saznati najkasnije u četvrtak.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović