Negativne posledice „automobilskog urbanizma“ #Blog

Kao aktivista koji se godinama zalaže za održive vidove transporta kao što su pešačenje, vožnja bicikla i javni prevoz, smatram da je naše društvo koje je u tranziciji počelo da klizi

ka automobilskom urbanizmu. Sa zapada se u Srbiju masovno uvoze vozila koja nisu u skladu sa strogim standardima o emisiji štetnih gasova, što doprinosti povećanom broju automobila na ulicama naših gradova.

Ova pojava doprinosi sve većim gužvama, buci i zagađenju u gradovima, dok troškovi automobilske infrastrukture rastu (mostovi, parking kapaciteti, širenje bulevara, obilaznice).

Sve dok se rast broja automobila ne razmotri kritički, svaka vlast će nasleđivati ovaj problem, a građanima niko neće jasno i glasno saopštiti da automobili destruktivno utiču na gradove

i da se automobilski urbanizam ne može ohrabrivati. Jasno je i da niža cena goriva dovodi do većeg broja vozača na ulicama.

Sve ovo posredno i neposredno utiče i na zdravlje građana kroz porast kardiovaskularnih oboljenja (jer su u kolima i fizički neaktivni) i kroz porast respiratornih oboljenja i dodatno opterećuje budžet.

Sa druge strane, po pitanju visine akcize na gorivo u odnosu na prihode, Srbija jeste pri vrhu u odnosu na ostale zemlje, i tu mogu da razumem prosečnog vozača  koji se pita zašto je to tako i gde taj novac ide?

Mogu da razumem i njegov razlog za protest, ali takođe smatram da smo imali i deset drugih prioritetnijih razloga za te blokade, kao što je na primer lečenje dece SMS-om i katastrofalno stanje zdravstva.

Ono što svakako ne mogu da razumem je pokušaj vlasti u Srbiji da spinuje da ovi protesti imaju političku pozadinu i da ospori njihovo pravo na spontano okupljanje. Vlast je trebalo da jasno iskomunicira sa građanima razloge zbog kojih je akciza tako visoka i da pre svega objasni gde tačno taj novac odlazi. 

Umesto toga, posegnulo se sa još većom demagogijom i pripisivanjem organizacije protesta opoziciji, dok su incidenti na ulici do kojih je na žalost došlo iskorišćeni za dodatnu demonizaciju demonstranata. Obzirom da su se protesti događali širom zemlje, odgovorna politika vlade bi svakako bila pokušaj dijaloga sa građanima i objašnjenje akcizne politike, ali je na žalost prvladao ustaljeni scenario optuživanja opozicije, dok su građani lišeni prava da protestuju i ostavljeni u uverenju da im vlada „gura ruku u džep“.

Po meni, novac od akciza bi morao da se troši transparentno i da delom ide na zaštitu životne sredine i podršku održivim vidovima trasporta. Jedino tako možemo stvarati gradove u kojima ljudi vole da žive i u kojima nisu sa svih strana okruženi automobilima.

Dodatno o problemu govori video koji je dvojac „Marka Žvaka“ snimio u Beču pre par meseci, a evo i Uberove reklame koja govori više od teksta: 

(Autor je predstavnik Udruženja građana Ulice za bicikliste)