Nema promene mesta glasanja u drugom krugu
U slučaju drugog kruga predsedničkih izbora, neće biti moguće promeniti mesto glasanja, bilo u zemlji, bilo u inostranstvu, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Nakon prošlogodišnjih izbora, pojedini građani su se žalili da ih nije bilo na spisku na biračkom mestu, iako su upisani u birački spisak. Takva opcija ne postoji, sem ukoliko nije posledica greške biračkog odbora, objašnjavaju u ministarstvu.
Ukoliko predsednik države ne bude izabran u prvom krugu izbora, 2. aprila, građani bi trebalo ponovo da izađu na birališta dve nedelje kasnije, na Uskrs. To znači da će ne mali broj građana zbog praznika biti na putu, što u zemlji, što van zemlje. U sličnoj situaciji su i oni koji, inače, borave u inostranstvu i u prvom krugu glasaju van zemlje, a planiraju da u drugom krugu budu u Srbiji. Zbog toga je i otvoreno pitanje da li je moguće promeniti mesto glasanja između dva kruga.
Nedoumice su izazvale različite odredbe Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstva o sprovođenju izbora, koje je izdala Republička izborna komisija. Naime, zakon (članovi 15 i 16) predviđa da je prijava za glasanje van mesta prebivališta (prema boravištu u zemlji ili inostranstvu) moguća do pet dana pre zaključenja biračkog spiska (u ovom slučaju do 11. marta u ponoć). Istovremeno, član 23 zakona predviđa da građani mogu zahtevati promene u biračkom spisku i između dva kruga izbora.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) saopštilo je, međutim, da se promene između dva kruga izbora ne odnose na promenu mesta glasanja, jer su za to nadležne samo lokalne samouprave, do zaključenja biračkog spiska. MDULS je nadležan za promene u biračkom spisku, nakon zaključenja, do tri dana pre izbora, ali u te promene ne spada promena mesta glasanja.
“Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku Ministarstvu nije data nadležnost da po zaklјučenju biračkog spiska vrši promenu biračkog mesta, već samo promene koje se odnose na upis birača u birački spisak, brisanje birača iz biračkog spiska, izmenu, dopunu ili ispravku neke činjenice o biraču”, navodi se u saopštenju.
To znači da sutra (11. marta) ističe rok za prijavu za glasanje izvan mesta prebivališta, za sve koji žele da glasaju po mestu boravišta u Srbiji ili u inostranstvu.
Iste zakonske odredbe važile su i za prethodne izbore 2012. godine, ali očigledno je da ovoga puta postoji realna mogućnost da veći broj ljudi neće moći da glasa u drugom krugu, ukoliko ga bude, zbog preklapanja sa praznicima.
Foto: Fonet/Zoran Mrđa
Inače, od pre nekoliko godina na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave bilo koji građanin može da proveri da li je upisan u birački spisak. Od nedavno birači mogu da provere na kom mestu su upisani po prebivalištu i na kom mestu će glasati, ukoliko su izabrali da glasaju po mestu boravišta u zemlji ili inostranstvu. Prošle godine na dan izbora, 24. aprila, više građana se žalilo da su unapred proverili na sajtu ministarstva, ali da ih nije bilo na spisku na biračkom mestu.
U Ministarstvu insistiraju da takva situacija nije moguća, jer građani dobijaju informacije iz iste baze odakle se štampaju birački spiskovi.
“Nije se desilo prošle godine da je neko upisan u jedinstveni birački spisak, a da ga nije bilo tamo gde je trebalo da glasa”, kažu u ministarstvu za Istinomer.
To znači da građani nikako ne treba da odustaju od glasanja, ukoliko su proverili i utvrdili da se nalaze na biračkom spisku, već da insistiraju da se utvrdi u čemu je problem.
U ministarstvu kažu i da su na dan izbora dobili dosta poziva od različitih biračkih odbora, te da su im pomagali da pronađu građane na spisku, a najavljuju da će to činiti i ove godine.
Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima posmatračke misije Građani na straži, podseća da je ovakvih primera bilo na 20 odsto biračkih mesta (na reprezentativnom i slučajnom uzorku tokom izbornog dana), ali da je bilo pogođeno 0.32 odsto birača, pa taj problem nije uticao na rezultate izbora. Ističe, međutim, da je potrebno omogućiti svakom građaninu da iskoristi Ustvom garantovano pravo da glasa.
“Ukoliko je softverski sve u redu, onda je jedino logično objašnjenje da birački odbori nisu znali ni umeli da pronađu građane. Treba imati u vidu da je bilo više izvoda iz biračkog spiska, zbog parlamentarnih i lokalnih izbora i da u nekim slučajevima članovi biračkog odbora nisu uspeli da nađu osobu u izvodu biračkog spiska, pa su dali pogrešnu informaciju da je nema na spisku”, objašnjava Dimitrijević.
Foto: Fonet/Zoran Mrđa
Birački spisak i promene u biračkom spisku oduvek su izazivali kontroverze, zbog mogućih mahinacija, zbog čega se redovno postavlja pitanje koliko često se ovaj spisak ažurira, koliko brzo se umrli brišu sa spiska i ko kontroliše ovaj proces.
Dimitrijević kaže i da bi zarad povratka poverenja u izborni proces bilo dobro da ministarstvo ima redovnu komunikacija sa stručnom javnosti i organizacijama koje se bave izborima kako bi se dugoročno radilo na unapređenju biračkog spiska.
Birački spisak ažuriraju lokalne samouprave, sve do zaključenja biračkog spiska (ove godine je to 17. mart), posle čega do tri dana pred izbore to radi MDULS.
U ministarstvu objašnjavaju da se birački spisak ažurira i po službenoj dužnosti i na zahtev građana. To na primer znači da su lokalne samouprave dužne da ažuriraju birački spisak kada dobiju podatke od MUP o promeni prebivališta nekog građanina, a takve podatke dobijaju svakodnevno.
Brisanje mrtvih iz biračkog spiska može se vršiti i po službenoj dužnosti, i na zahtev građana, ali uvek uz izvod iz Matične knjige umrlih.
“Matičar nakon upisa činjenica o smrti u Matičnu knjigu umrlih odmah je u obavezi da obavesti lice koje vodi birački spisak po mestu prebivališta da se umrla osoba briše. Jedini osnov za brisanje je izvod iz Matične knjige umrlih”, navode u ministarstvu i dodaju da postoje slučajevi da neko nije izbrisan sa spiska, jer nije prijavljena smrt.
To se, kako kažu, događa na primer kada porodica ne prijavi smrt, da bi još neko vreme primali penziju ili kada neko premine u inostranstvu.
Upravna inspekcija ministarstva redovno kontroliše lokalne samouprave, a naročito pred izbore, pa bi do izbora sve lokalne samouprave trebalo da prođu dva kruga kontrole, kažu u ministarstvu.
Prilikom kontrole proveravaju se Matične knjige umrlih, odnosno da li su na osnovu toga izvršene promene u biračkom spisku. Sada se pred izbore proverava i da li su u birački spisak upisani svi koji će na dan izbora, 2. aprila, biti punoletni i tako ostvariti pravo glasa.
“Jedinstveni birački spisak ima statistiku – može da se dobije podatak koliko je promena i kojih vrsta promena urađeno za određeni period”, objašnjavaju u ministarstvu i navode da se na osnovu te statistike vrše provere i nadzor u jedinici lokalne samopurave.
Osim toga, za svaku promenu je potrebno rešenje, a promene unose ovlašćena lica, koja poseduju sertifikat, što znači da je naknadno moguće utvrditi ko je uneo promenu i na osnovu čega, navode u ministarstvu.
Najbolji način za građane da budu sigurni da mogu da glasaju na predstojećim izborima jeste da provere da li su upisani u birački spisak na sajtu MDULS. Ukoliko uoče neku nepravilnost mogu zahtevati promene od lokalne samouprave do 17. marta, a od 17. do 29. od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Oni koji žele da glasaju van mesta prebivališta – u oba kruga, jer nema mogućnosti da se glasa na različitim mestima – zahtev moraju da podnesu do 11. marta u ponoć.
