Neprijatni mirisi u Beogradu od otpadnih voda, ali i bajatih obećanja
Poslednjih dana u Beogradu se osećaju neprijatni mirisi, što je dugogodišnji problem koji se pojavljuje “tradicionalno” tokom letnjih meseci. Uz objašnjenja koja stižu od nadležnih da je to posledica niskog vodostaja i izlivanja kanalizacije u reke, kao i đubrenja njiva u okolini Beograda, u javnosti se mogu čuti i nova obećanja o rešavanju ove situacije, kojoj se ne nazire kraj, s obzirom da već godinama unazad slušamo slične najave.
Na društvenim mrežama i u pojedinim medijima spekulisalo se odakle potiče smrad koji se oseća već izvesno vreme u Beogradu – da li od izlivanja fekalija, stajskog đubriva, deponije u Vinči. Uz obećanja o metrou, tema kanalizacije u glavnom gradu česta je među političarima koji su vodili grad, kao i onima koji su učestvovali u izbornoj trci na lokalnom nivou.
U međuvremenu, povodom neprijatnih mirisa, oglasio se zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
„Postoje dva razloga zbog čega se osećaju neprijatni mirisi u Beogradu. Prvi su direktni izlivi kanalizacije u Savu i Dunav, a drugi razlog je stajsko đubrivo na njivama oko Beograda. Ali ovaj prvi je mnogo ozbiljniji. Mi imamo, verovali ili ne, tačno stotinu direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav. Mi godišnje izlijemo u Savu i Dunav 60.000 olimpijskih bazena fekalija”, kazao je Vesić.
Kako je podsetio, dve trećine Beograda ima kanalizaciju, a sve to se direktno izliva u Savu i Dunav i ništa od toga se ne prečišćava.
*Pošumićemo, al’ prvo da posečemo
*Vazduh zagađen i bez saobraćaja
„I kada padne vodostaj, to se uvek dešava leti, te fekalije ne idu direktno u vodu, ostaju u vazduhu i tako se stvara taj neprijatni miris. (…) 2014. godine kada sam došao u Grad, nisam zatekao nijedan projekat, nijedan plan, nijedan tender. Niko se u Beogradu nije bavio rešavanjem problema otpadnih voda. Ruku na srce, bilo je određeno Veliko selo kao mesto gde će biti prva fabrika, ali osim toga – ništa više”, rekao je Vesić.
On je izneo i konkretne procene o vrednosti projekata koje je ponovo najavio.
„Mi počinjemo sada izgradnju prve fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu, čija vrednost u prvoj fazi je 285 miliona evra. U drugoj fazi će vrednost biti između 400 i 500 miliona. Kada završimo tu fabriku, mi ćemo ukinuti 80 direktniih izliva kanalizacije u reke. (…) Sledeća fabrika čije smo projektovanje završili je Batajnica, koju ćemo krenuti da radimo, pošto čim počnemo da radimo Veliko selo, trenutno sa Evropskom investicionom bankom pregovaramo o projektovanju fabrike za preradu otpadnih voda u Ostružnici i sledeća fabrika će biti Obrenovac. Posle toga ima još jedna fabrika u Grockoj”, najavio je Vesić.
Prema njegovim rečima, skoro „800 miliona će biti prva fabrika”, a „četiri manjih će biti oko 200 miliona, dakle, skoro milijardu evra će koštati Grad Beograd, uz pomoć Vlade Republike Srbije”.
„Za prvu fabriku nam treba dve i po godine za prvu fazu, trebaće nam još dve godine za drugu fazu, a mi ćemo već u prvoj fazi početi preradu”, objasnio je zamenik gradonačelnika.
Nova – stara obećanja
Obećanja i najave u vezi sa ovom temom nisu nikakva novina. Vest o rešavanju jednog od glavnih problema u glavnom gradu možda bi i mogla da obraduje njegove stanovnike, pod uslovom da to ne slušamo već godinama. Istinomer je više puta pisao o probijenim rokovim i neispunjenim obećanjima kada je reč o rešavanju problema kanalizacije u Beogradu. Među onima koji su obećavali bio je i Goran Vesić, još kao gradski menadžer.
U martu 2015. u intervjuu za „Večernje novosti” Vesić je rekao da će Beograd do 2020. godine trajno rešiti problem kanalizacije i otpadnih voda.
„Nepostojanje sistema za preradu otpadnih voda ima za posledicu da zagađivači ispuštaju iskorišćenu i industrijsku otpadnu vodu direktno u rečne tokove. Postoji 116 direktnih mesta izlivanja otpadnih voda u Savu, a na obalama Dunava ih ima 136”, naveo je tada Vesić.
Između ostalog kazao je i Beograd do 2020. godine biti podeljen na pet nezavisnih kanalizacionih sistema koji bi se nalazili u Velikom Selu, Ostružnici, Krnjači, Batajnici i Boleču.
Početkom godine dao je skoro istovetnu izjavu kao protekle sedmice o tome kako „imamo 100 ispusta kanalizacije u Savu i Dunav” i da “ne postoji nijedan veliki grad kao Beograd u Evropi koji takav zločin radi prema svojim rekama“. Vesić je ovo izjavio u januaru 2020. godine, kao i da je u planu da se izgradi pet fabrika za preradu otpadnih voda.
Jedna od poslednjih vesti o ovom projektu objavljena je početkom juna.
„U januaru su Vlada Srbije i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” potpisali ugovor sa kineskom korporacijom SMES (China Machinery Engineering Corporation) o izgradnji fabrike za preradu otpadnih voda. Sada se čeka da se dobije ugovor o kreditnoj liniji, ali se još ne zna kada će to tačno biti. U međuvremenu, uprkos koroni potpisan je ugovor o predfinansiranju sa izvođačem radova. To podrazumeva da izvođač uradi ispitivanje terena o svom trošku i pre dobijanja kreditne linije”, pisala je „Politika”.
Podsetimo, pred beogradske izbore o rešavanju problema kanalizacije u Beogradu, obećanja su davali i Aleksandar Vučić. Slobodan Vuksanović, Dragan Đilas, Aleksandar Antić…
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović