Nije Jasenovac tema kad traže logoraši, nego kad kaže Vučić

Ako se setimo da su provladini mediji i ovog 11. jula izveštavali da je taj dan poznat kao godišnjica pokušaja ubistva Aleksandra Vučića grumenom zemlje u Potočarima, ne osvrćući se na to šta su, zapravo, Potočari i poništavajući srebreničke žrtve, ne bi čudilo da za neke medije i Jasenovac od sada postane mesto gde Vučiću nisu dali da ode. Jer već je postalo najvažnije po tome što su tamo stradali predsednikovi preci. 

Sada on sa ekrana vrti jedan isti spin o tome da niko nikad pre njega nije učinio u znak sećanja na “jasenovačke žrtve”, a i njegov učinak je baš doziran i površan. Jer dok je čitava Skupština Srbije priredila stajaće ovacije režiseru filma “Dara iz Jasenovca”, u isto vreme odbijala je da predlog doskorašnje narodne poslanice Smilje Tišme koja je kao dete preživela logor Jasenovac, uopšte stavi na dnevni red. Možda im je smetalo što je  Tišma predlagala rezoluciju u kojoj se zločini NDH, nazivaju genocidom, a o tome ne postoji sudska presuda? Da su želeli, mogli su tu temu da stave na dnevni red, pa da predlože amandman. Ne, poslanici nisu hteli ni da razgovaraju, a sada su na tviteru neutešni. I ne pominju zašto im Jasenovac prošle godine nije bila tema, a sada baš jeste.

Da li smo dovoljno puta čuli da je predsednik najveća žrtva?

Od kako je javnost u nedelju 17. jula ujutru saznala da je Vučiću zabranjena “privatna poseta” Hrvatskoj, i kako smo čuli prve reakcije premijerke Ane Brnabić koja je baš u to vreme gostovala na Pinku, videlo se da će tema usijati javnost. Jeste na početku bilo nedoumica. Što se naglašava “privatna”? Kako privatno u Jasenovac? Pitali smo se, bez ironije, da li predsednik tako ide na ostrvo Vido? Na Zejtinlik u Solunu? Da li je Hrvatska izabrana, jer se nepogrešivo zna kako će reagovati? Šta se krije, šta se zatrpava? Eto prilike da još jednog leta, kao i mnogo puta do sada, glavna tema postane Vučić, njegova osećanja, misli, planovi i stremljenja, da jedina tema bude predsednik, da formiranje vlade, rat ili pad aviona u Kavali sa njega ni na sekund ne skrenu pažnju javnosti.

Što se naših medija i stranačkih funkcionera SNS-a tiče, sada je najvažnije da javnost zna ko je od predaka porodice Vučić tačno ubijen u Jasenovcu. I kako. Osoba koja vodi stranački nalog SNS prepričava detalje stradanja žrtava  kao da ih je lično videla, a čini se ne bez čudnog uživanja u tome. Tera nas da se zapitamo da li su te žrtve svetije zato što su Vučićeve? Da li ste više rodoljub ako vam je deda stradao u Jasenovcu, od onoga čiji je deda poginuo na Sutjesci? Šta ćemo mi čije su pradede ubili Bugari? Sme li da se javi iko čijeg su dedu streljali Mađari? Ili ne daj bože Nemci, koje Vučić nikad ne pominje kad priča o ratu. Kako to određuje vas u Srbiji u leto 2022. godine? Da li sme neko da govori o temi, ako uopšte nije imao pretke u logoru? I na kraju, da li ste sa mesta u vrhu vlasti već deset godina mogli da uradite nešto više na spomen jasenovačkim žrtvama, više od osrednjeg filma, poneke izložbe i brojnih najava da će se zidati hram i muzej u Donjoj Gradini (koja je ipak u Republici Srpskoj), ali nikako da se napravi plan. 

Na nepravdu prema predsedniku reagovali su svi, pre svega funkcioneri i poslanici vladajuće koalicije, kao da pre samo nekoliko meseci nisu uporno odbijali da uopšte stave na dnevi red predlog Rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima Jevrejima i Romima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Ali mi nismo zaboravili. Predlog rezolucije još stoji na skupštinskom sajtu, odakle će biti povučen čim se formira novi saziv i dosta je oštar.  U rezoluciji se osuđuje poricanje ustaškog genocida, navode se detalji zločina, ukazuje se da se stradanje u Jasenovcu mora izučavati u školam i obavezuju državni organi da započnu diplomatsku aktivnost da se stradanje u NDH ozvaniči kao genocid.

Ko god je slušao poslanicu Smilju Tišmu kako obrazlaže predlog, nije tada ostao ravnodušan, jer je reč o ličnom svedočenju. Poslednji put u decembru 2021. obratila se najstarija poslanica izabrana u tom sazivu na listi Socijalističke partije Srbije: “Dozvolite da budem advokat 74 hiljade dece nad kojima je izvršen brutalan genocid u NDH, 20 hiljada dece u Jasenovcu, najstrašniji poligon za genocid i tada u Hrvatskoj državi postaloj na teritoriji Jugoslavije”, rekla je poslanica. 

“Glasajte bez straha, bez bojazni, bez uvijanja, bez kalkulacija, bez stranačkog pragmatizma. Molim vas da prestane ćutanje. Probali smo da se donese rezolucija 2016, pa 2021. i uvek se kaže – nije vreme, ni tada, ni sada. Pa, kada? Srbija više ne može da čeka i ne treba da čeka. Dozvolite mi da vas po poslednji put zamolim da glasate po svojoj savesti i u to ime predsedavajućem dozvolite da ustanem i da mu uručim moj lični primerak rezolucije”, rekla je Tišma. 

A nakon toga, predsedavajući je stavio predlog na glasanje, nije zazvonio, za je glasalo 44 poslanika, ostali nisu glasali, predlog proširenja dnevnog reda je odbijen. Ako je neko možda zaboravio, to je skupština u kojoj je vladajuću većinu činilo 244 poslanika. 

Naravno da poslanička većina ima pravo da odbije predlog, da smatra da je Rezolucija nepotrebna ili neprimerena, da proceni da ne bi doprinela pomirenju u regionu. I to je u redu. Ali ne bi bilo loše da se kaže.

Da li je narušen protokol?

Jasenovac je tema kad predsednik kaže da je tema. I da je njegovo pravo ugroženo. Pojavilo se u medijima nekoliko i aktivnih i penzionisanih diplomata  među kojima i bivši ambasador Srećko Đukić, da objasni kako predsednik države nema pravo na “privatne” posete, jer čak i da je pošao da prošeta, morao se najaviti zbog bezbednosti. Vučić je iskusan predsednik i toje, kako sam kaže znao. A opet, voli da zbunjuje građane, pa kaže “poneo sam pasoš”.  Sa druge strane Hrvatska je mogla odgovoriti i drugačije, pre svega reći da je srpski predsednik dobrodošao čim se poseta organizuje, a ne da posetu Vučića odmah okarakteriše kao provokaciju.

Sam predsednik obratio se tek u ponedeljak uveče, dok je razmislio i sve potanko objasnio,  kako je tražio dozvolu u septembru prošle godine, pa je zamoljen da je odloži. Da je tražio opet u martu ove godine, i opet je odbijen. Javnost nije znala, kaže štitili su obraz suseda. Sad više nije hteo da čeka. Ili neka ga puste, ili neka zabrane. I opet bi kaže ćutao, da hrvatski mediji nisu objavili i “napravili ovaj cirkus”. I to je trebalo da bude sve. Sad im je rekao da odrede dan do septembra, on tog dana neće imati preča posla nego da položi cveće na mesto stradanja svojih predaka, ali i brojnih drugih žrtava.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by СНС Србија (@sns_srbija)

Nije kao jedan od njegovih najbližih saradnika Aleksandar Vulin, nazivao hrvatsku vlast ustaškom, čak je pomenuo da nam je trgovinska  razmena sa Hrvatskom važna, ali na hrvatsko more neće da ide. Pa je ponavljao i ponavljao da “čestita” onima koji idu u Rovinj i Dubrovnik, ali on neće. Opet, nada se miru i boljim odnosima, jer kako je rekao “gori ne mogu biti”. I ponovo je nabrajao svoje rođake, svoje žrtve, svoje spaljene kuće. 

Takođe, rekao je da su brojni hrvatski zvaničnici dolazili mimo protokola, poslanici, predsednici opština, razni zamenici, izaslanici, predsednik Hrvatske svakako ne. 

Na kraju, ko je želeo da čuje, čuo je da procedura ovoga puta nije ispoštovana, jer on nije hteo. Svako ko to kaže, može da očekuje da ga tabloidi optuže  da ne poštuje žrtve, da radi u interesu Hrvatske, da nije dovoljno patriota. Zato su se na društvenim mrežama javile mnoge javne ličnosti da kažu kako je i neko njihov stradao u Jasenovcu. Mogao bi neko pomisliti da trguju mrtvim pradedama da bi se nekom dodvorili, da bi poručili “mi smo isti, predsedniče”. Vi potomci boraca nekih drugih ratova – čekajte na red. Sa vašim “dželatima” sada smo prijatelji, njima smo oprostili i ne pominjemo. 

Nova skupština najavljena je za sledeću nedelju, uskoro i Vlada. Biće to prilika da se usvoji neka druga rezolucija o Jasenovcu, ako neko iskreno misli da je to potrebno. Ili neka javno kaže da nije potrebno. Ovako će uvek izazivati sumnju da političari otvaraju teme samo kad predsednik proceni da je neki prikladan datum. 

***

Šta se dešavalo na društvenim mrežama?

Paralelno sa razbuktavanjem teme “Jasenovac” u medijima i među političarima, ustalasale su se i društvene mreže. SNS nalog na Tviteru u seriji postova objavljivao je žustre komentare podrške Aleksandru Vučiću od stranačkih kolega. Vrhunac interakcija na ovoj mreži, koje su se odnosile na ključne reči “Jasenovac” i “Vučić”, događao se u nedelju oko podneva, potom u drugom talasu nekoliko sati kasnije i onda u ponedeljak posle podne, paralelno sa obraćanjem predsednika uživo. (Sve ovo su rezultati koje smo dobili uz pomoć alatki na InVid i WeVerify platformi.)

Među profilima koji su najviše fejvova skupili na Tviteru prednjači Detektor Laži, o kome je nedavno pisao Fejknjuz Tragač.

Pri ’detektovanju laži’ Detektor laži nema jasno uspostavljene metode analize podataka, a objašnjenje ’laži’ je svedeno na tek 280 karaktera. Objave su, na kraju, svedene na Detektorovo viđenje događaja, i to poglavito u vezi sa opozicionim političarima, političkim neistomišljenicima vlasti, kao i pojedinim medijima, piše u analizi FN Tragača.

Tvitovi ovog profila su i najviše deljeni, a iza njega odmah su micanovic_s i bojana_sns, odnosno Slaviša Mićanović i Bojana Radaković iz SNS-a.

A koje su najčešće korišćene reči na Tviteru proteklih dana, možete videti ovde:

Zahvaljujući alatu Kraudtengl vidi se da je na Fejsbuku ova tema zaživela više 18. jula (u ponedeljak), računajući postove na javnim stranicama. 

Naslovna fotografija: Instagram/ sns_srbija